Потпредсједник РС: Референдум Хрвата једино рјешење

Из кабинета потпредсједника РС, Емила Влајкија, стигло је саопштење насловљено као "Хрватски манифест", које преносимо у цјелости.

Бошњаци су нелегално и нелегитимно заузели власт у Федерацији захваљујући диктаторском, недемократском чину Високог Представника тзв „међународне заједнице“ у БиХ. Од сада ће бошњачка власт, уз помоћ неколико хрватских икебана које хрватски народ већ отворено назива издајницима, низом закона, декрета и одлука гушити преостале Хрвате у Средишњој Босни али и Херцеговини ,желећи их на тај начин потиснути са тих подручја. Уосталом, дискриминаторски политички инжењеринг ове врсте је већ на дјелу, за што садашње бошњачко политичко руководство има подршку моћног дијела политичког естаблишмента САД-а и исламских земаља.

На жалост, Република Хрватска, све док коначно не уђе у Еуропску Унију, а то ће потрајати релативно дуго, неће бити у стању суштински и ефикасно помоћи Хрвате у БиХ. Руководства најјачих политичких странака хрватског народа у БиХ то добро знају и зато је њихово дјеловање, иако здраво-логично оправдано, чисто реторичке природе и не може ничему конкретном послужити.

Ситуација за Хрвате у Федерацији се не смије више ни секунде толерирати, јер пријети постати „лоша свакодневница“ ,која ће се усталити са кобним посљедицама како за Хрвате, тако и за кришћане опћенито. Аутентична хрватска руководства која су, мора се ипак рећи, стекла свијест о повијесности тренутка, морају се ослободити криве свијести да осигурање равноправности Хрвата у БиХ овиси првенствено о Загребу. Морају почети конкретно дјеловати и изборити се за слободу.

Мормо се суштински и учинковито супротставити учињеном диктаторском правном насиљу.

Прва мјера је тактичке природе, примјењује се оказионално, „у међувремену“ док суштинско дјеловање још није профункционирало, врши се од случаја до случаја, сваки пут када се донесе нека одлука која шкоди националном интересу и своди се на грађанску непослушност. Према томе, сваки пут када садашња нелегална власт донесе неки закон или уредбу која шкоди хрватским интересима, Хрвати који се налазе на нижим нивоима власти морају такве нелегитимне чине игнорирати, а и грађани исто тако. Истовремено се морају вршити јавни просвједи против таквих аката, те ангажирати хрватска дијаспора која ће у иним земљама лобирати и вршити притисак на тамошње власти.

Међутим, много је значајније суштинско дјеловање. Неопходно је, да се поновно састане Хрватски Народни Сабор. Да донесе одлуку о референдуму који ће водити обједињавању хрватских подручја и њиховој територијалној, административној, финанцијској, полицијској и културној аутономији. По установљеним принципима Уједињених Нација, сваки народ има право, ако не и на одцјепљење, барем на ту врст субстанцијалне аутономије. Недавни примјер је позитиван однос међународних фактора према референдуму у Јужном Судану.

Република Српска, као кришћанска земља, снажно подржава Хрвате у Федерацији у њиховој борби за равноправношћу, а питање повратника с једне и друге стране Саве рјешава у уској сурадњи са Загребом. Српско руководство је свјесно да је пуноправна прокламирана хрватска самоуправа након референдума о равноправности Хрвата прије десет година згажена тенковима „међународне заједнице“.

РС је десет година послије опетованим захтјевом за референдум рекла таквој пракси „доста“ и на велика врата вратила референдум као ефикасан начин супротстављања тоталитаристичкој и унитаристичкој пракси. Референдум у РС, како неки злобници тврде, није мртав. Напротив, он је тек сада оживио и ако странци не буду имали слуха за захтјеве РС у области правосуђа, овај ће референдум бити одржан. Сходно томе, РС ће имати пуно разумијевање и дати подршку за референдумско изјашњавање о аутономији Хрвата као једног од трију конститутивних народа у БиХ. РС ће тиме још једном потврдити слово Дејтона и опстојност Босне и Херцеговине.

Вријеме за Хрвате неумољиво истјече. Нелегална и нелегитимна власт у Федерацији се продужава. Референдум о питању легитимности ове власти и о аутономији хрватског народа као изразу уставне равноправности, остаје једино правно и демократско рјешење за дубоку кризу у коју је запала БиХ. Кризу слова Дејтона уништеног недемократским дјеловањима Високих Представника која ову земљу чине немогућом државом.