ПОСЉЕДЊИ САМУРАЈ (THE LAST SAMURAI)

Алгрин Нејтана, пропијеног, затичемо на Винчестеровом штанду. Капетан, ветеран рата против Индијанаца, добије отказ као рекламер пушака. Али одмах и нову понуду. Нуде га да обучава јапанску војску, у борби против одметнутог самураја Кацимота. Нејтан прихвата, идеализован до национал-социјалистичке мјере. Није алкохоличар од лошег карактера, већ није могао поднијети злочине сопствене нације. (Побијене скво и […]

среда, август 31, 2011 / 05:51

Алгрин Нејтана, пропијеног, затичемо на Винчестеровом штанду. Капетан, ветеран рата против Индијанаца, добије отказ као рекламер пушака. Али одмах и нову понуду.

Нуде га да обучава јапанску војску, у борби против одметнутог самураја Кацимота. Нејтан прихвата, идеализован до национал-социјалистичке мјере.

Није алкохоличар од лошег карактера, већ није могао поднијети злочине сопствене нације. (Побијене скво и њихову дјецу). Заробљен је глупошћу послодаваца, а не својом грешком. У самурајском селу, исказује невјероватну снагу воље и глупости. Непрестано устајући из блата, да добије још пркосних батина. (Што и није баш западњачки принцип). За једну зиму успјева савладати мачевање, боље од рођених самураја. Одбити да се бори против њих, и успјети да им војску доведе до посљедње, непрелазне препреке. Митраљеза.

Једини преживљава да би (без Леонидиног налога), видио и препричао. Како се побједничка војска сељака-са-пушкама; клања мртвим самурајима. Односно – живом Американцу.

Да није нешто бруталних сцена, филм би се без проблема дао сврстати у ред дјечијих. Шта радити ако вам неко каже, да му је то најбољи који је гледао прошле године? Извадити новчаницу, из ока брата својега?

Оваквог јунака се не би постидила ни социјалреалистичка поетика. Што буди осјећај да режисер и сценариста, немају баш визију умјетности.

Потпуно пропагандно дјело, са амбицијама једино у погледу што исплативије мануфактуре акционих сцена. Уз потоке лажне, међурасне патетике. На пар мјеста је начињен покушај, да се традиције и обичаји приближе. Ипак, ни једног тренутка се не може зажмирити на то, да су западњаци надмоћнији.

Уздизање америчког патриотизма, који са економским тешкоћама данас, треба објаснити моћној јапанској индустрији шта је била јуче. Ваља охрабрити нацију умочварену у Ираку. Зато савјетник Омура доводи западне експерте (цитирам): Адвокате из Француске, инжењере из Њемачке, архитекте из Холандије, и сада, наравно, ратнике из Америке.

Дакле, све што ваљаде у Јапану, давно изумру уз помоћ САД. А све криво за Перл Харбур, дошло је из руку савјетника младог јапанског цара?

Важи.

 

(Редитељ: Едвард Звик; Улоге: Том Круз, Масато Харада, Вилиам Атхертон)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *