Посао одрађен: Срби мање вјерују СПЦ, него војсци
Према истраживању Стратеџик маркетинга, по први пут од 2000. Црква није институција од највећег повјерења, већ је то Војска. Међу политичарима је то Вучић. Повјерење у цркву спало је испод 50 одсто. Позитиван однос према Војсци има 42 одсто испитаника, док је СПЦ позитивно оцијенио 41 проценат анкетираних. Одмах иза слиједи предсједник Републике са 35 […]
Према истраживању Стратеџик маркетинга, по први пут од 2000. Црква није институција од највећег повјерења, већ је то Војска. Међу политичарима је то Вучић.
Повјерење у цркву спало је испод 50 одсто. Позитиван однос према Војсци има 42 одсто испитаника, док је СПЦ позитивно оцијенио 41 проценат анкетираних.
Одмах иза слиједи предсједник Републике са 35 процената, односно полиција са 32 одсто.
Истраживање које је спроведено на узорку од 1053 особа, у који је Б92 имао увид, показало је и да је порасло повјерење у Владу. Након дугог времена, грађани имају више повјерења у Владу Србије него у Скупштину.
За Владу Србије позитивно је гласало 21 одсто, за Скупштину Србије 15, док се правосуђе налази на последњем мјесту са свега 14 процената позитивних гласова.
Што се политичара и функционера тиче, грађани највише повјерења имају у првог потпредсједника Владе Србије и министра одбране Александра Вучића, а слиједе га премијер Ивица Дачић и предсједник Томислав Николић.
Вучић има повјерење 23 одсто испитаних, Дачић 6%, а Николић 5%. Чак 41 одсто испитаника рекло је да "ниједан није најбољи".
Овај наслов може бити само у случају да се мисли да је Црква „одрадила“ послове,па изгубила поверење.
Ко да их тамо неко тера да раде све оне настраности,возају џипове и живе у кулама од злата,па им зато више нико не верује.
B-)B-)B-)
Istrazivanje “ Стратеџик маркетинга,“B-)B-)B-)
Ово је охрабрујуће, да су коначно Срби повратили повјерењу у своју војску која нас је и одржала на овим просторима. Доста добра ствар.
Како неће повратити кад је Вучић министар војни. Све што је Вучићево мора бити прво. Макар и цркву попљували.
Strašno je čime se ova stoka ponosi.
Čuj konačno da vosjka bude ispred duhovnosti.
Страшно је кад се комуњаре безбожници ухвате духовности ко пијан плота, шта је црвени? симана курацтреф? Нестало вам марксизма, па сте навалили у цркве, зато и имамо педофилне владике развратног качавенду и лоповчину пар екселанс фра гргура од Требиња?
Ко има повјерења у те барабе у мантијама? У њихову духовност широких гума на џиповима и турбо-ауспуха!?
Зар то треба овај напаћени народ да финансира од свог скромног залогаја да одваја од уста? Умјесто да подигнемо војску, нашу заштиту, наш понос, нашу војну индустрију и сви да живимо ко људи животом достојног човјека, а не неке ублехе која ће клањати џиповима?
.!. мој одрађен, е то!!! Волим овај портала, али заиста се претјерали са овим глупавим насловом x-(
Шта ме то спријечава да у Бога вјерујем, то неће пољуљати било какве афере или „подметања цркви“ како ваш наслов говори. Сами су се ујебали, и гурају бабуру гдје јој није мјесто…
У три лијепе заиста ми се живи у секуларној држави и тачка!!!
„КОСОВО ОДРАЂЕНО, НЕКА СЕ ПРИПРЕМИ ЦРКВА“
http://srbin.info/2013/06/aleksandar-b-dikic-kosovo-odradeno-neka-se-pripremi-crkva/
slavija, 02.06.2013. 14:24:11
Извини slavija не реплицирам теби, него бих питао тог дотичног пуковника послије битке, колико би он или било ко из његовог миљеа „бранитеља Косова“ скупили добровољаца за комитско герилски рат на Косову? Пошто војна акција Србије против шитпарске творевине носи готово сигуран рестарт нато агресије на Србију! Остају онда Србима друга средства борбе, комите и герила!
Кад се тај паметњаковић огласи неком успјелом акцијом, тек тад нек напише неку колумну овог типа, јер овако свака тугованка за „одрађеним“ Косовом још већу одбојност ствара код објективних људи!
Исто тако туговање за СПЦ-ом, а не помињање да је она сама себе довела у питање, кад је изабран овај садашњи патријарх, као наследник онакве величине људске и људине као што је био Павле, то је исто као да силазиш са десетог спрата зграде, а неко ти измакао степенице! Амфилохије је био као створен за наследника покојног Павла, али ето, тада није била ова власт на коју се сад кука, већ она друга жутараста, па смо према њеном наличју добили и жутог тј. увенулог патријарха!
Као што се зна, да не постоји фирма која је организована према теби као раднику, него има облик према руководиоцима, тако и Црква, нема она обличје по угледу према вјерницима, него према својим вођама!
otišao Pavle istinski svetac s kojim smo živjEli.ove koji su ostali treba NA RENTGEN I RAZABRATI.
x-(x-(x-(x-(x-(x-(x-(x-(x-(x-(x-(
Aca Vučić je zaista perfidan glumac, koji igra režiranu dramu „ Dramoser“.
Da li ste pročitali šta je taj lik izjavio gostujući u TV Dnevniku?
To što Aca Dramoser govori je van svake političke pameti. Već sam pisao da je njegov govor na konferenciji za štampu pred odlazak na pregovore bio skandalozan i da je , s tim govorom, zapravo potvrdio da je igrač Brisela i Vašingtona, da je ucenjen, doveden na vlast da izvrši preuzete obaveze oko priznanja nezavisnosti Kosmeta.
Gostovanje njegovo u Dnevniku je potvrdilo naše uverenje da se radi o političkom diletantu koji radi po scenariju njegovih nalogodavaca koji su ga ucenili.
Srbija se nalazi između čekića i nakovanja, otkriva nam lobotorirani Drmoser, nekada radikalni šovinista, obožavalac Šešelja i linije Karlovac, Karlobag, Virovitica i Ogulin.Kao da građani Srbije ne znaju da su nas političari doveli u poziciju da se nađemo između čekića i nakovanja, jer smo pristali da pregovaramo sa onima sa kojima nikada nismo trebali da pregovaramo, nego smo trebali da pregovaramo samo sa njihovim američkim gazdama i to u Savetu bezbednosti UN.
Kako su politički diletanti Neverni Toma, Mali Sloba i Drmoser prihvatili taj pogrešan scenario naše političke strategije, nastavljajući kapitulantsku i izdajničku politiku bezličnog narcisa Borisa Tadića,onda ne trebamo da se čudimo što su oni sebe doveli da budu između čekića i nakovanja.
Srbija uopšte nije u toj poziciji, jer većina građana Srbije shvata da je EU propali projekat, da je pogubna strategija približavanja EU i da niko nema istorisjko pravo da potpiše predaju Kosmeta. Dakle, Drmoserova dramatika je promašena, kao i čitava njegova politička karijera, pošto među ozbiljnim stručnjacima i iskusnim političkim delatnicima, nema sumnje da Srbija ne treba da ide u EU i da ne trebamo da se odreknemo Kosmeta.
Pošto je to sve jasno, onda je neshvatljiva drama koju nam, naročito posle propalih pregovora, servira Dramoser. Čemu to? Koji je smisao? Ako nema nikakvog spora oko vizije i strategije i pravaca razvoja Srbije, onda je jasno da Dramoser ima opasne zadnje namere.
Dramoseru, dramatično teške situacije nema.
Nemoj nepotrebno da dižeš paniku.
Mnogo je veća panika trebala da se digne nad iznetim podatkom da svakoga dana 150 ljudi ostane bez posla i da je za dva meseca ove godine već 9.210 ljudi je ostalo bez primanja, dok je ekonomski ubica Dinkić nadmeno tvrdio da će ove godine samo 8.000 ljudi ostati bez posla, što je prevaziđeno u prva dva meseca ove godine.
„Moraćemo da biramo između dve užasno teške stvari… Nešto što nije plan i što nemamo na papiru, u vezi sa severom Kosova… Za nas je svakako veoma loše, neću da lažem ljude da je reč o nečemu divnom. Nismo išli u Brisel da se nekome dodvoravamo, već da predstavljamo naš narod. Ne pada nam na pamet da prodajemo građanima rog za sveću, daleko je to od toga o čemu smo mislili“, kaže on, dodajući da građanima Srbije neće da priča bajke.
Nešto što nije plan i što nemamo na papiru. To je potvrda da naši pregovarači ne znaju o čemu pregovaraju. Ako nešto nije plan i nije na papiru, onda to – ne postoji! Dakle, nemamo između dve užasne stvari šta da biramo, jer nemamo mogućnosti izbora. Kako se radi o sudbini severnog dela Kosova, onda je neshvatljivo da pregovarač Dramoser to naziva užasno teška stvar. Razumem da je to upotrebio za bankrotiranu i sklerotičnu EU, ona to zaista jeste, ali za svoj narod i svoju teritoriju da upotrebi tako pogrdan naziv, to je dokaz da Dramoser radi po zadatku.
Dramoser nama ne može da proda rog za sveću. Znamo ga mi iz vojvodskih dana njegovog ratovanja i dana kada se domogao vlasti i kada je staljinističkim metodama zabranjivao novine i kažnjavao novinare.
Vrhunac ludila jedne promašene političke strategije najbolje se vidi u sledećoj izjavi :
. Ali to što ja mislim ne znači da ne zaslužuje pažnju kako bi naša druga odluka propala“, kazao je Vučić i dodao da je tokom razgovora u Briselu bio „jedan od retkih koji apriori nije imao stav“, već je hteo da sasluša sve predloge pre donošenja odluke.
Dramoser nije imao stav! Neshvatljivo mi je da političar koji dolazi da zastupa inerese svoje države i svoga naroda, naročito naroda koji se bori za opstanak na Kosmetu, koji je životno ugrožen i nema vremena za politička zajebavanja kafanskih pevača i drmosera, seoskih đilkoša što dokoni peku rakiju, da takav političar apriori nije imao stav. To je van svake pameti i ne znam koje reči treba da upotrebim da bi se srpska javnost trgla, probudila i zaustavila ove ludake da ne unište sve u državi.
Nasuprot njega je tvrdi pregovarač Zmija Tači koji ima jasan stav da neće odstupiti od ustava nezavisne države Kosovo, dok diplomac iz Bajčetine nagoveštava da ćemo morati i ustav menjati, ne moramo se pridržavati ustava kao pijan plota, a njegov partijski saborac apriori nema stav o ključnim pitanjima za opstanak Srba na Kosovu.
Štza očekujete od pregovora?
Krah!
Pregovori nisu propali, nego su pustili naše pregovarače da se vrate kući i da donesu odluku zbog koje su dovedeni na vlast.
Dramoser preti :
Moraćemo da postignemo dogovor. U narednih nekoliko dana moramo da donesemo veoma teške odluke koje se tiču naših građana. Oni moraju da znaju da će, ako odbijemo plan, to biti zatvaranje vrata Srbiji u svetu, manje novca, različiti pritisci sa svih strana…“, upozorio je on. „Ako odbijemo plan to će značiti zatvorena vrata Srbiji u svetu i manje novca za naš budžet“, smatra prvi potpredsednik Vlade Srbije.
Dramoser obmanjuje i vara javnost. Nije tačno da će se zatvoriti vrata Srbije u svetu. To je bezočna laž. Srbija treba sama da se kulturno zahvali Briselu i da odustanemo od puta u EU provaliju. Nama to ne treba. Plašenjem da neće biti novca Dramoser se služi ucenama građana kako bi izvršio sve preuzete obaveze oko priznanja nezavisnosti Kosmeta.
I sve do kraja konferencije on je pretio, zapomagao, pretvarao se u glumatao pred kamerama.
Šta da se radi?
Nesposobna trojka Neverni Toma, Mali Sloba i Dramoser treba da daju ostavke i da se raspišu vanredni parlamentarnin izbori, kao i referendum da se građani Srbije izjasne o tome šta treba država da uradi. To je jedini ispravan način da donesemo demokratsku odluku i da građani glasaju za svoju budućnost.
Neka građani odluče na referendumu!
To je najpoštenije.
EU ne može onda nikoga da ucenjuje.
Niko od srpskih političara neće navući na sebe i svoju porodicu prokletstvo kosovskog zaveta.
Zapamtite, ni Albanci se neće usrećiti sa onim što su nam oteli. Osvetiće im se spaljeni manastiri i ikone. Sve je moglo da bude drugačije. Ali, oni su izabrali taj krvavi put. Kosovo je pretežak teret da ga sami nose. To danas mnogi shvataju.
Apelujemm na srpske političare da ne izazivaju prst kosovske sudbine i neka se povuku sa političke scene, građanima daju mogućnost da odluče na raspisanom referendumu i da neki drugi srpski političari krenu da Srbiju spašavaju propasti.
Zaprepašćen sam bio kada sam pročitao herojsku ispovest Ace Dramosera. On je stvarno političar koji treba da ide na kliničko lečenje, jer postaje na funkciji opasan po naše državne interese. Narod naš kaže ono čega se pametan stidi, ludak se ponosi.
Ovaj politički ludak je ponosan što je ležao na podu i što je tako navodno branio naše nacionalne interese i interese našeg naroda na Kosmetu. Svaki normalan čovek bi se ovoga stideo, odnosno svaki ozbiljan srpski političar nikada ne bi pristao na ovakva poniženja.
Šta nam govori ova patos srceparajuća scena, gde Prvi potpredsednik Vlade leži, u firmiranom odelu od nekoliko hilljada evra, na patosu briselske kancelarije za pregovore?
Govori nam sve. Za one koji znaju da misle i koji razumeju sve detalje u pregovorima. Govori nam da briselske birokrate srpske pregovarače doživljavaju kao stoku, ološ, fukaru, bitange, probisvete i kurvine sinove, koje treba poniziti, uceniti, držati pod kontrolom, pretiti im i držati ih pod opsadnim stanjem, dok ne popuste i sve potpišu. Kada ispred države imate takve pregovarače, onda je to siguran dokaz da ćemo sve izgubiti u pregovorima, kao što su izgubili svi prošli srpski pregovarači.
Pregovarači Velikog Brata primenjuju uvek isti recept za ubeđivanja srpskih pregovarača, jer imaju perfekto urađen psihološki portet tih naših skotova.
Setite se kako je nesretni Milošević u Dejtonu, zatvoren i izolovan, nenaspavan, jer su ga noćima budili na svaka dva sata, uplašen da ne ostane do kraja života zarobljen u toj vojnoj bazi, ujutru rano, negde oko 7,30, izašao iz svoje sobe u beloj košulji, mada je bilo izuzetno sveže i hladno vreme, otišao kod šefa pregovaračkog tima i predao, iscrpljen i psihički slomljen, čitavo Sarajevo,na opšte zaprepašćenje pregovarača. To mu niko nije tražio, ali razmaženi Despot je bio psihološki slomljen i želeo je da se što pre vrati kući u zagrljaj svoje Roze Luksemburg.
Setite se ona dva cirkusanta naše tranzicione propasti, samoupravnog politekonomistu Labusa i egocentričnog picopevca Đelića, pojačani kvarcovanom neznalicom Pitićem, koji se držao rezervisano, jer je to ekspertski trik da se prikrije sopstvena glupost, setite se kako su ti brbljivci na aerodromu, dok ih je čekala velika torta, nazvao sam je tada u tekstu Pariska torta, zbog pregovora o otpisu naših dugova u Parisu, pobedonosno tvrdili da su posle velike borbe, nespavanja, njih su isto budili na svaka dva sata, da su se razmaženi malograđani, naučeni da sve bude po njihovom, toliko iscrpili da su potpisali sve što su im doneli na potpis. Tako su oni slavili što su nam otpisali dug, preko 62%, tačno onoliko koliko stoji u Programu za spas Srbije iz 1999 godine, gde sam izneo, tri godine pre tog pariskog skandala i izdaje, da ćemo dobiti ponudu za otpis preko 60%, ali otpis od glavnice. Ponudio sam Đinđiću da ja vodim delegaciju na pregovore, odmah posle petooktobarskog preokreta, planirao sam to već u novembru 2000, da iskoristimo povoljnu međunarodnu situaciju i popularnost Srbije u svetu, da iskoristimo moje bankarske veze i da baš ja budem taj koji će razgovarati sa poveriocima, koji su znali moju bankarsku biografiju, koji su znali da mi je režim uništio banku i koji su imali veliki respekt prema meni. Nažalost, Đinđić nije imao razumevanja za poteze koje je trebao odmah da vućemo, odložio je pregovore sa poveriocima i sve pomerio kasnije, kada su za pregovarače određeni nestručni poltroni bez bankarskog radnog iskustva.
Labus, Đelič i Pitić su istrgovali za sebe. Umesto da izvuku ponuđeni procenat otpisa od glavnice, koju sam već bio najavio, da sam ja učestvovao u pregovorima tražio bih otpis svih dugova i povoljan kredit od 10 milijardi dolara za pokretanje privrede i zapošljavanje, na ime zlikovačkog NATO bombardovanja, koga nikada ne smemo da zaboravimo, ova crna trojka naše tranzicione propasti su prihvatili da se obračuna kamata za period kada nismo mogli poveriocima ništa da plaćamo, jer su nam uveli sankcije, i ne samo to, da apsurd bude još veći, pristali su da se na obračunatu kamatu doda i zatezna kamata, jer smo kasnili u plaćanju, tako da je dug značajno uvečan, pa je procenat otpisa od 62% bio samo farsa za priznavanje čitave glavnice duga.
Da li je to urađeno slučajno?Nije.
To se radi uz dogovor o proviziji svih učesnika. I tu treba tražiti objašnjenje za nastanak onih 11 miliona evra Đelićevih para, kojima se toliko busao u prsa u Narodnoj Skupštini, sećate li se te ludačke scene kada je tražio da mu se viće : „ Bravo, Božo! Bravo, majstore!“? Labus i Pitić su bili oprezniji i na drugi način su zatvorili ovu finansijsku konstrukciju. Zbog veleizdaje države, trojicu pregovarača treba uhapsiti, osuditi za primer drugim državnim funkcionerima i konfiskovati im svu imovumu.
Finansijski pregovarači su isto bili u patosu svojih osećanja kao danas napuvani Aca Dramoser, ali svi ovi slučajevi samo pokazuju da tajne službe Velikog Brata profesionalno rade svoj posao i da oni imaju psihološke portrete naših političkih skotova.
Prisećam se još nekih gluposti naši pregovarača kao što su : međusobno optuživanje DOS – ovih prvaka u Vašingtonu da bi se pojedinačno dodvorili administraciji Imperije u rastrojstvu, međusobno razgovaranje na engleskom jeziku za stolom sa američkim pregovaračima, na opšte zaprepašćenje činovnika Imperije, kaubojske čizme na prijemima blentavog Milana STR Protića, Đinđićeve neukusne šale u Putinovom prisustvu, koje su bile glupe i vulgarne, Koštuničina faraonska ukočenost i nemanje diplomatskog takta, skandal sa ekonomskim ubicom Dinkićem i švajcarskim Guvernerom, Đinđić me je izneviran lično zvao da ispriča taj slučaj, Vuka Draškovića salto mortale od četničkog ideologa, koji odseca muslimansku ruku koja podigne zelenu zastavu, do europskog fanatika i Čedinog narkotizovanog političkog saveznika, koji prodaje Srbe na Kosmetu, zaboravljenog asistenta i palanačkog političara Gorana Svilanovića, ismejavanje starog teksaškog kongresmena niskustvu i mladosti Vuka Jeremića, kafanski nastupi Premijera od Miljacke, narcisoidne gluposti praznoglavog Borisa Tadića, koji se stideo što je predsednik Srbije, diplomatsko sedenje – tipa žalosna sova, Nevernog Tome, klinačko blejanje otvorenih usta u podignute briselske zastave Ace Dramosera i sve druge gluposti naše diplomatije, da ne pričam o pečenju jagnjeta u dvorištu ambasade u Bernu ili krađu tepiha iz jugoslovenske ambasade u Teheranu, sve te zgode i nezgode jedne propale i uništene države Srbije, samo su dokaz da ne možemo da se izvučemo iz ove tragedije dok naši propali političari budu ležali na patosu briselskih kancelarija, ne mogu tu sliku nikako da zamislim, čekajući da prime naloge za izdaju svoje države i svog naroda.
A šta je trebao da uradi?
Morao je da pokaže mrvu srpske odvažnosti i gram poštenja, pa da pokupi čitavu našu delegaciju i da se odmah vrate nazad, da prekinu sve pregovore u Briselu, da pregovore vrati u UN u Njujork, da traži savezništvo u Rusiji i Kini, da ne pregovara sa Prištinom, nego sa Vašingtonom, da se ne žuri u pregovorima i da modernizuje Srbiju, pokrene privredu sa najboljim ljudima i zaposli narod, kako bi imao finansijsku snagu da odbrani Kosmet.
Tako bi uradio srpski državnik.
Srbija takvih još nema.
Dragi prijatelji, dok god budete glasali za politički ološ, znajte da ćemo svi ležati na patosu poniženi.
Питање је колико су све ове анкете тачне и вјеродостојне,узимајући у обзир да су код нас све анкете наручене! Што се тиче вјере у Бога,она не зависи од повјерења у некакву цркву већ зависи од свијести сваког појединца!
Готово да вјерујем овој истраживачкој анкети, јер тако и сам осјећам. Једноставно не желим да говорим о било којој земљи, већ желим да нешто кажем, какво је по мени стање у Ентитету РС. Прије овог задњег грађанског рата, црква је постојала доста далеко од државног апарата, али у току задњег рата и послије, црква у Републици Српској је раме уз раме са државном политиком. Зашто не рећи, драстично је увећан број богатих и пребогатих особа у самом врху Републике Српске, када су политичари и попови у питању, а народ и даље остаје ошишана овца, гдје га ти исти само уважавају на изборима или на неким црквеним скуповима. Окрените се око себе, те искрено признајте , дали ово све није претерано-ненормално, да једна особа у политици и једна особа у СПЦ РС, одлучује о свему, али највише о своме личном матријалном и нтересу. Њих сиротиња не интересира, које је сваким даном све више и више, док су они све богатији и богатији.
http://www.nebojsavukanovic.info/node/694
Прегледајте видео прилог и све је јасно, гдје предходни коментар постаје још истинитији.
Ко може имати повјерење у фра гргура требињског додикову поповску штаку и пословног ортака, преваранта пар екселанс?