Политика: БИА бирала тужиоце

“Политика” је дошла у посјед записника из 2009. који потврђују да су кандидати за тужиоце дискриминисани на различите начине и да је на одлуке о достојности утицала тајна полиција. Оно што се говоркало и шапутало још 2009. године, када је извршен реизбор тужилаца, сада је коначно потврђено: реизбор није обављен по закону, а критеријуми на […]

среда, март 12, 2014 / 17:29

“Политика” је дошла у посјед записника из 2009. који потврђују да су кандидати за тужиоце дискриминисани на различите начине и да је на одлуке о достојности утицала тајна полиција.

Оно што се говоркало и шапутало још 2009. године, када је извршен реизбор тужилаца, сада је коначно потврђено: реизбор није обављен по закону, а критеријуми на основу којих су тужиоци бирани ни сада, четири године касније, нису јасни. О подобности тужилаца ипак се питала тајна полиција, што значи да су подаци о више стотина важних државних службеника на веома одговорним мјестима у правосуђу добијани "тајним каналима".

Државно вијеће тужилаца које је било задужено за избор користило је податке Безбједносно-информативне агенције да би утврдило достојност кандидата који су конкурисали на оглас за избор за замјенике тужилаца.

То проистиче из записника са сједнице Државног вијећа тужилаца које је за "Политику" доставило Удружење тужилаца Србије.

Тако се, на трећој страни записника са десете редовне сједнице ДВТ, одржане 3. новембра 2009. године, наводи да је члан Вијећа и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, саопштио да је са тадашњим републичким јавним тужиоцем Слободаном Радовановићем "одржао састанак у БИА, на тему прикупљања података о достојности кандидата".

Да су коришћене информације тајне полиције признала је и Снежана Маловић, тадашња министарка правде, која се по положају налазила на челу Државног вијећа тужилаца.

Гостујући у емисији на ТВ Б92 рекла је да је "по одређеним захтјевима тужилаштво министарству достављало потребне информације о томе гдје су покренути захтјеви за спровођење истраге, оптужнице или истражне радње против кандидата".

"Ми смо то користили у нашем раду", рекла је тада Маловићева.

Недуго пошто је "процурила" информација из записника са поменуте сједнице ДВТ, сваку могућност злоупотреба оповргао је заштитник грађана Саша Јанковић.

Он је 3. фебруара 2010. године, послије посјете БИА и разговора с њеним тадашњим директором Сашом Вукадиновићем, рекао да је од првог човјека те службе добио информацију да агенција, "нити једним својим актом, чином, радњом или било којим другим дјелом из своје надлежности није учествовала у избору тужилаца".

Подржао га је и повјереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, који је тврдио да "тема састанка у БИА није имала никакве везе са избором тужилаца, већ се односила на предмет редовних активности БИА и тужилаштва".

У Удружењу тужилаца не сумњају да су Јанковић и Шабић у оквиру својих надлежности брижљиво прегледали документацију и уписнике БИА, али кажу: "Мало је вјероватно да ће нека тајна служба, када чини нешто што је противправно, о томе састављати документацију или да тако нешто евидентира кроз уписнике."

Ево још примјера како се радило у ДВТ. Чланови овог тијела су на 13. редовној сједници, одржаној 2009. године, једногласно прихватили "начелни став да се за јавне тужиоце предлажу кандидати који не потичу из средине у којој се налази тужилаштво, како би се отклонио сваки могући приватни или професионални утицај мањих средина на њихов рад (родбина, полиција и сл.)".

Истовремено је једногласно прихваћено да се овај принцип не односи на веће градове као што су Београд и Нови Сад, као и на "још неке градове гдје има одређених специфичности".

На седници ДВТ одржаној 1. децембра 2009. године (14. по реду) поново је, како се наводи у записнику, покренуто питање избора за замјенике тужилаца оних кандидата чији су брачни другови или родитељи адвокати, на подручју на ком су конкурисали.

Тадашња министарка Снежана Маловић, истакла је да се за избор замјеника јавних тужилаца не предлажу кандидати чији су ужи чланови породице адвокати.

Саша Иванић, члан ДВТ, супротставио се оваквом министаркином ставу, наводећи да ће тиме неки кандидати бити знатно оштећени, али је превагнуо став Владимира Вукчевића да би ово вратило повјерење у институције. Заговарао је и да Високи савјет судства заузме исти став при избору судија.

Овај дио записника потврђује да је Државно вијеће тужилаца на недозвољен начин дискриминисало кандидате за тужиоце на основу тога ко су им брачни другови.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *