Политичко питање: Зашто Срби не могу да суде у Лиги шампиона

Фудбалер Атлетико Мадрида, на чијем сам стадиону постигао свој једини гол у земљама Лиге Петице, рекао је синоћ новиарима, послије утакмице против Реал Мадрида, да овакву утакмицу не може да суди Србин. Пише Рајко Васић Послије се, и иза поноћи, исправљао да је мислио да треба да буде неко из земаља Фудбалске Петице. Без обзира. […]

петак, април 17, 2015 / 00:02

Фудбалер Атлетико Мадрида, на чијем сам стадиону постигао свој једини гол у земљама Лиге Петице, рекао је синоћ новиарима, послије утакмице против Реал Мадрида, да овакву утакмицу не може да суди Србин.

Пише Рајко Васић

Послије се, и иза поноћи, исправљао да је мислио да треба да буде неко из земаља Фудбалске Петице.

Без обзира. Фудбалер, а њима, и иначе, нису својствена широка политичка и нијансирана валерисања, већ, као и сваком обичном свијету, оријентири су стереотипи, шаблони и устаљени биљези за поједине државе и народе, прецизно је констатовао неколико дијагноза иако о њима нема појма. Па чак ни да болести постоје.

По несрећи, србијанског судију Мажића допала је та утакмица која је тешка за суђење и једном команданту тенковске бригаде а камо ли судији који је никао у таквом фудбалском буњишту као што је балканско србијанско.

Реал Мадрид је осиони, надмени, дрски, парајлијски, краљевски клуб. Који се према другима понаша као према бићима ниже врсте. У многим утакмицама, или минутама, многи његови играчи се на терену понашају исто тако. Судије у Примери то најчешће толеришу. Нико не жели да се замјери Краљу Богу Мадриду.

У тај филм упао је и Мажић.

Он је покушао да толерише Реал, да видљиво не навија за њега а да не оштети Атлетико Мадрид.

То је златни план само ако се играчи понашају нормално. Да желе да се надигравају. Што се у овој утакмици није могло очекивати.

Реалови шепурани, плавокрвци и месари, тачно су знали у каквој је психлошкој ситуацији Мажић. Искусна је то булумента. Они су ишли на агресиван провокаторски фудбал који ће Атлетику, који умије да игра боље од њих, онемогућити игру и који ће довести до картона и искључења. И тако, Атлетику, одузети сваку шансу у реваншу на Реаловом полигону.

Непрестано провоцирање и ударање Манџукића, имало је за циљ његову реакцију за црвени картон. Што би Атлетико ујаловило у обје утакмице.

Тај Касапин Рамос је, стога, намјерно разбио Манџукића.

Каже ми један твитераш да га је лактом ударио након што је лопту одбио главом. И да то није пенал. Јер, Манџукић и није могао доћи до лопте.

Тачно. Ако фудбал гледамо као форензику за суђење у крвним деликтима са смртним исходом.

Намјеран лакат у лице је прекршај и жути картон. А пенали се не досуђују по правилу да ли сам могао дати гол или нисам. Ако нисам, онда противник може да ради шта хоће.
Рамос је требао добити жути картон и Мажић је требао досудити пенал.

То нема везе са Србима и Хрватима.

Судија Мажић је тим својим игнорисањем лакта Рамоса упао у класичну судијску грешку-замку-властити избор, па, мало касније, није могао да да други жути Манџукићу којег је заслужио.

Једна грешка, сто грешака.

Проблем је што је код прве грешке судија то урадио свјесно и намјерно.

Посљедице нису само на други жути Манџукићу него и на елиминацију Атлетика. Који, вјероватно, нема шансе да побиједи Реала на његовом стадиону. Не знам како ће Реал играти код куће, али синоћ није баш претегао по игри на страну да је био убједљиво бољи. У другом полувремену, Атлетико је прилично изравнао клацкалицу.

Судија Мажић. Долази из миљеа гдје се људи боје своје сјенке. Гдје је општесоцијални и парадржавни притисак огроман. То оставља трага на понашање појединаца. Желећи да уради оно што се од њега очекује, да буде и Крим и Кијев и Москва и Берлин и Брисел и Приштина и Тирана и Праћка и Парада, Мажић се понашао као Србија у Украјинској кризи на мјесту Предсједавајућег Оебса.

Као човјек у непознатој маси, који покушава да сакрије да ту не спада па непрестано бесциљно хода кроз њу стално се обзирући да неће наићи неко кога зна и ко би могао да га спаси. Кад ће крај утакмице, мајку јој јебем.

А то што је рекао Атлетиков играч. О Србима.

То је логична посљедица тог хода Србије кроз непознату масу, руљу и свјетину. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *