Полемика о ораторијуму: Све, све, ал\’ занат

Признајем, ево, јавно, да не разликујем дур од мола. Са ритмовима имам силу мука. Наслућујем чему снизилице и повисилице, али не бих смио да кажем да знам њихове дефиниције. Пише: Горан Дакић Да ме Вујић још седам пута тужи – не бих знао да му кажем шта је хармонија, а шта, на примјер, контрапункт. Но, […]

уторак, мај 14, 2013 / 09:41

Признајем, ево, јавно, да не разликујем дур од мола. Са ритмовима имам силу мука. Наслућујем чему снизилице и повисилице, али не бих смио да кажем да знам њихове дефиниције.

Пише: Горан Дакић

Да ме Вујић још седам пута тужи – не бих знао да му кажем шта је хармонија, а шта, на примјер, контрапункт. Но, то и није тако страшно, јер све то не зна неко ко је за класичну музику (и музику уопште) заиста лаик, најобичнији аматер и то и не крије. Али, ето, Вујић све то зна, па је опет написао и извео дјело које је попут његовог одговора на мој текст „Умјетничка голгота и увреда мртвих“ – празно, ефемерно, до зла бога преплављено општим мјестима.

Могу да кажем тек неколико ријечи о Вујићевом одговору: пошто претпостављате да је моја минорност интернет прегледала по нечијој директиви, онда сигурно знате и чијој и то ћете на том истом суду морати да (до)кажете. Ако, ипак, у томе не успијете, нећете стићи да сједнете за нове партитуре, а стићи ће Вас тужба за клевету. Па да се носамо љетњи дан до подне.

Полемика о ораторијуму Голгота Јасеновачка: Припремите дукате (Александар С. Вујић)

А када већ будете припремали материјал за тужбу, добро да разаберете шта сам написао. О ономе шта сам мислио, надам се, право неће много да хаје. Ако сам Вас и назвао плагијатором, назвао сам Вас тако на основу ораторијума, на основу, дакле, једног и јединог дјела и чик да то оповргнете (А чик да у мом тексту нађете ријеч „плагијатор“!). Прво ћете морати ретуширати све оне текстове у медијима у којима се ораторијум назива оригиналним умјетничким дјелом, специјално писаним за меморијалну академију о Јасеновцу. Како, побогу, то дјело може бити оригинално и специјално написано за ту прилику када су поједине композиције настајале прије него што сте и помислили на овај ораторијум? Ви сте, дакле, написали неколико композиција прије годиницу-двије-три, компоновали сте их, тада, за потпуно друге прилике и са потпуно другим намјерама, а онда сте их, за потребе овог ораторијума, уградили у његово тијело, додајући нове ставове? Како је то дјело онда апсолутно оригинално, аутентично и писано искључиво за меморијалну академију? Ви сте напросто рециклирали већ постојеће композиције и уткали их у ораторијум. Плагирали сте, другим ријечима, самога себе. То је, наравно, легитиман поступак у умјетности (рецимо Ханеке), али ни говора не може бити о – оригиналном дјелу, дјелу које је писано специјално за ту прилику!

Да наставимо: Стравинског помињете? Узгред или се поредите с њиме? Ако је „Посвећење пролећа“ пуно дисонанци, мора бити и ораторијум „Голгота јасеновачка“? Јасно Вам је, наравно, да је у питању финални производ – оно што се код Стравинског свједочи као умјетност првога реда, у случају Вашег ороторијума је какофонија бесмисла. Ваш резон би био овакав: ако извесни књижевник сматра да је моје дјело лоше зато што је пуно дисонанци, онда мора бити да су сва дјела писана тим језиком таква! Да ли то онда значи да су све плавуше глупе и сви Ирци шкрти? (Узгред, честитам на наградама које сте за композиције добили, да не буде да сам прескочио тај дио.)

Умјетничка голгота и увреда мртвих (Горан Дакић)

Могу ја, господине Вујићу, бити и Хиндус, па осјетити снагу Вашега „Вјерују“ – ако има шта да се осјети. Ваша аналогија је дијалектички неозбиљна – према Вашем мисленију, атеиста не би могао да ужива у Дантеовим версима, нити би вјерујући могао да проникне у дубине Толстојеве јеретичке ријечи. Ствар је врло проста – или се пјева или не. Мишљења сам да Ваш ораторијум не пјева. Знам, вољели би да ме и за то тужите, али неке границе, ипак, постоје.

(Не знам чему помињете Ранка Павловића: ако сам у тексту написао да су и њему били познати стихови, то се, канда, подразумијева – та он их је и писао! То што хор и солисти нису имали добро артикулацију и што се ништа под милим богом није разумјело – није, побогу, пишчева омашка!)

Дуката што се тиче – Ви зовите пролазнике, ја ћу оне који су на ораторијуму били. Па ком опанци, ком обојци. А некоме дукати и судски трошкови.



0 КОМЕНТАРА

  1. А да се вас двојица нађете на кафицу у Паркићу па ово лијепо растабирите? Сатраште, брате..

  2. Nenade, kao da je njima stalo da pjevaju nekome. Oni pjevaju sebi. Kad im se kaže da postoji još neko ko to sluša i kome se to ne dopada JER NE MOŽE DA SE SLUŠA, onda počnu da vrijeđaju. Valjda je to što se pravi u neku opštu svrhu namijenjeno za sve ljude, a ne samo za neku njihovu akademsku sektu. Zato sam i rekao na onom drugom tekstu da to onda ne moraju praviti za nas druge koji imamo neku vezu s Jasenovcem, ako će to biti nešto samo njihovo!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *