Подмлађивање Српске академије наука и уметности

Предсједник Српске академије наука и уметности Никола Хајдин најавио је да ће се и у трећем мандату на мјесту председника, које му је повјерено у четвртак, потрудити да најугледнија научна установа своје редове појача младим и доказаним ствараоцима. Хајдин је рекао да се не може рећи да ништа није урађено на подмлађивању чланства САНУ, јер […]

недеља, април 10, 2011 / 14:30

Предсједник Српске академије наука и уметности Никола Хајдин најавио је да ће се и у трећем мандату на мјесту председника, које му је повјерено у четвртак, потрудити да најугледнија научна установа своје редове појача младим и доказаним ствараоцима.

Хајдин је рекао да се не може рећи да ништа није урађено на подмлађивању чланства САНУ, јер је садашњи састав, у просјеку, нешто млађи од претходних.

"Али можемо учинити више ако будемо привлачили и примали младе истакнуте научнике. Данас је знатно више кандидата за пријем него прије стотињак година. Ми, у ствари, живимо у вријеме експлозије науке. Вероватно ће за 50 или 100 година сваки четврти или трећи човек на планети бити научник", рекао је Хајдин.

"Потребно је наћи људе који су способни да нам се придруже, а таквих има. Грешка је у томе што је приличан број наших чланова у поодмаклим годинама, изгубили су везу са својим насљедницима. Чак не знају шта се догађа на појединим факултетима, па ни колико има таквих који заслужују да нам се придруже", додао је председник САНУ.

Хајдин је подсјетио да се у Аустрији људи бирају у академију младих до своје четрдесете године.

"Када прерасту те године, улазе у надметање за националну академију, јер претходним чланством нису стекли никакво право да буду непосредно примљени. Ми сада под Академијиним кровом на разним програмима окупљамо око хиљаду сарадника, а када бисмо имали академију младих тај број би се учетворостручио", истакао је Хајдин.

Многе земље су увеле академијине награде. Као у Немачкој, за почетак би требало да постоји награда за физику, хемију, техничке науке и медицинске науке и да се испод сваке напише ко је даривао новац (на пример, за физику НИС, за хемију ЕПС и тако даље), казао је председник САНУ.

Он је рекао да је САНУ у минулих неколико година утицала више на развој науке и умјетности у Србији, тако да се може рећи да је Академија сада на неки начин постала веома позната установа у својој области.



Оставите одговор