dysko

Почните пругу Милошевац – Бијељина!

Данас, на 5. Листопада 2000. године, дошло је до промјене на челу Србије, а код нас се народ десио у још давнијој прошлости. Прије два дана. Како у случају наших избора, ове 2010. године, неће бити неког великог натезања око формирања власти, а поготово демонстрација због изборне крађе као петог октобра, тј. нема једне јогунасте […]

уторак, октобар 5, 2010 / 23:59

Данас, на 5. Листопада 2000. године, дошло је до промјене на челу Србије, а код нас се народ десио у још давнијој прошлости. Прије два дана.

Како у случају наших избора, ове 2010. године, неће бити неког великог натезања око формирања власти, а поготово демонстрација због изборне крађе као петог октобра, тј. нема једне јогунасте удаваче, већ више радодајних срећница, Фронтал.РС је прекинуо издвајање домаћеполитичких вијести на посебном одјељку. Њега ћемо пребацити на одговарајући носач дигиталних записа, те ће као такав чекати сљедеће изборе.

Ја, као човјек и колумниста, у овим тренуцима имам потребу да наредим владајућој екипи да сад мало релаксира напете удове и посвети се масажи ума. Некад љекар мора бити самовољан за добро пацијента. Или, како се то стручно каже… моја команда је извршна:

ВОЉНО!

Нема говора о томе да ће се новој влади, уколико остане исти поредак, моћи пружити првих 100 дана да несметано проба успоставити неке озбиљније захвате, који ће донијети промјене на боље. Код нас дакле неће бити медијског кредита, већ ћемо наставити радити свој посао без „постизборне шутње“.

У изборној ноћи смо чули да је истраживачко новинарство забрањено у Републици Српској, те да медији који се тим баве преузимају улогу „политичких партија“. У случају када је указивање на грешке актуелне власти повјерено импотентној опозицији, онда се оваква реченица може и разумјети. Наравно, само као обадање размаженог дјетета које је, као под режимом Поп Пота, добило прилику да суди старијима.

Но, када видите извјесну Маријану Ђурђевић са РТРС, „националне јавне радиодизфузне куће“, познате по латиничним титловима свих филмова и серија, како резултате које објављује ЦИК шапће на увце извршном секретару владајуће партије, а он пословно-родбински клима главом ни не гледајући је, као да му мало досађује пред важан бокс-меч, добијате архетипску матрицу како треба да изгледа један „непристрасан и професионалан“ новинар.

Ако је то мјерило, онда да се одмах зна да ниједан мој новинар неће никада служити као секретарица било којем партијском дужноснику. Признајте да би било мало безвезе да неко глуми секретара секретару, и то још о мом трошку?

Умјесто тога, они са прес-картицом Фронтала ће се на конференцијама за новинаре у изборним ноћима и 1001 дан мандата, трудити да поставе што незгодније питање и ископају податке које су се властодршци из петних жила трудили да сакрију.

Када сједите у студију технички врло добро опремљене телевизије, у стању сте и тоном и сликом да будете у најмање четири различита изборна штаба, те да их гледате кад нијесу свјесни да се снимају, јер не виде сами себе на екрану. Тамо иде неки прилог у којем Св. Валентин показује да лошије прича српски од Шувалова. Тада, као нуспојаву наживе везе, видите како новинари „јавних кућа“ аплаудирају на изборне резултате, и чудом се чудите што то не раде ваши новинари. Не само зато што се у изборни процес и његову прогнозу разумију боље од свих њих заједно, а и сам си прије првих резултата рекао чему се надати. Просто зато што је некако идиотски.

Да ми је било стало до побједе одређене политичке опције или појединца, отворено бих то рекао прије почетка изборне трке и чинио све да у томе успијем. Као Аваз за Фахрудина Радончића, или Дани за Хариса Силајџића. Код нас је, нажалост, много лакше набројати ко није ни за кога. Таквих је јако мало и ми смо се на Фронталу трудили својски да не радимо посао опозиције у предизборје. Сада више нема разлога за то, и ми ћемо наставити писати без икаквог суздржавања.

Потпуно је јасно да је Додо ППП (премијер-птица-предсједник) опоненте добио још годину дана прије избора, показујући да међу њима нема нико ко је у стању забранити му да користи полуге полицијско-финансијске државе у лично-персоналном својству. Штавише, није се појавио било ко, ко му је у стању на телевизији то рећи у лице. И шта онда којекакви шкамућу? Народ је одабрао оно што је видио у излогу, а ми смо, са своје стране, дали прилику свима који су то хтјели, да у исти стану. Мање од четвртине грађана са правом гласа, изабрало је оне који ће ведрити и облачити наредне четири године, а опозиција нека види шта је било са половином оних који на изборе нису хтјели ни изаћи.

Фронтал није ишао на изборе као институција, ни као коалиција, али сада могу комотно рећи да нико неће смјети ни помислити о добронамјерним сугестијама, шта то треба да причамо и чиме да се бавимо. Искрено речено, у атмосфери наглашеног медијског сумрака, Фронтал као институција искључиво профитира; јер нијесмо постали најчитанији портал у РС само зато што једини пишемо ћирилицом…

Зато ће се Фронтал трудити да мало(умно) смањи са истраживачким новинарством, по препоруци Централног Комитета, те ћемо се више окренути образовном програму. Дјечице наше ради. Најбоље је почети са часом историје. Причом о томе колико је заправо Додо ППП био „чувар Српске“ у свом досадашњем дјеловању. Тако ћемо најпластичније показати како нас заболи ко је побиједио на изборима , односно како се посао ради часно и непристрасно, без обзира на околности. Што рече један: Посла има, али неће љенови да раде…
Додик – Чувар Српске

За вријеме првог свог мандата, Додик је био изразити миљених сила Запада и њихових војних експонената на терену, оличених у скраћеницама СФОР, ОХР и ОЕБС. Некима од њих је било мало необично крајње непосредно и нерафинирано понашање „прозападног реформисте“, али исти је остваривао резултате.

1. Додик није направио зграду Владе РС ни у првом мандату. Ову садашњу је, као и ону (прву) зграду од некадашње ЈНА, преотео од Телекома Српске и само адаптирао за велики износ. У оба случаја је касније дошло до продаје предузећа која су била власници зграда (И Војске Републике Српске и Телекома Српске), па сада нема ко да их тражи назад.
2. Укинуо је личне карте РС
3. Пасоше са ознаком РС
4. Динар као платежно средство
5. Увео ДГС
6. Довео стране цензоре на РТРС, који су произвели новинара-шаптача тип „Маријана Ђурђевић“.
7. Најбитније – послао дуге цијеви да из резиденције избаце Николу Поплашена, легално изабраног предсједника РС, којег је налогом смијенио Карлос Вестендорп. То је био глогов колац у срце суверености Српске и сребрни ексер закован у ковчег демократије Дејтонске Долине Плача.

Сад и јопет

У овом мандату је заиста дошло до престанка ерозије институција, али је до тога дошло заиста касно, када су већ изгубљена два најбитнија стуба државности РС. Самостална војна сила и пореска независност. Као процес, они јесу издани под дупеувлакачким и фотељашким надзором Чавића и Иванића, али уз пристанак СНСД из опозиције.

Дошло је касно и до овомандатног откидања Додооа од слијепог послуха Лајчаковим похвалама да је „гарант стабилности“. Шта би било да је Лајчак одлучио да узме лична документа и прекине трајно радни однос Милор. Додику, као што је учинио Драгом. Андану? У овом мандату, добрано пошто се већ отцијепила (референдумом) Црна Гора, а затим и Косово (одлуком тамошње скупштине), Мики Мики Велики пријети референдумом. Умјесто макар да је био ријешен проблем Брчког у доба Абхазије и Јужне Осетије? Још је мало фалило да буде „реформисана“ полиција РС, јер политичари из РС (па и Миле) су и на то пристали. Тада смо имали ону појаву да шефови политичких партија одлучују о тако битним структурним стварима, и једини разлог због којег то није усвојено, био је Харис Силајџић. Он је сада за то адекватно награђен од стране муслиманских бирача.

Колико је Тихић био успјешнији, говори (осим резултата) и то што је користио Брчко као кључни доказ да је од Милор. Додика узео све што је хтио, док је овај и даље водио Прудски процес са четири ентитета (биће да је тај један било Брчко).

Без обзира на геополитичке промјене које су омогућиле вожду да се јогуни, па чак и да не обраћа пажњу на истраге у Грегоријановој режији, поводом оних пепељара и канти за смеће у четвороцифреним износима, у овом мандату Додо ППП губи:

1. Грб – знате оно, двоглави орао, 4С, љиљани под ногама, и сличне глупости за показивање достојанства?
2. Химну – Боже правде, ти што спасе… (Како почиње ова из Телешопа?)
3. Попушта Шварц-Шилинговој посљедњој одлуци (Сребреницу чува СИПА, а не Полиција РС)
4. У Сребреници се организују локални избори по попису из 1991., а у свим другим општинама по ЦИПС-у.
5. Механизам гласања у ПС БиХ, сажет у једначину: Није Шпира, него Шипирић, није шија, него врат.
6. Брчко (у времену кад се одцјепљује Црна Гора, а затим Косово) Додо ППП је гласао путем теледириговања својих кућних љубимаца у ПС БиХ, за декларацију ПС БиХ, по којој је арбитражна одлука (такође први Додоов мандат) за Брчко убачена у Устав тзв. Дејтонске Социјалистичке Републике БиХ. Без обзира што Република Српска, још кад је Перо Ђокић из социјалиста био предсједник, није никада прихватила у Скупштини тај акт.

За РС надам се да смо се сад разумјели? Заувијек! Надам се да се неће понављати ове грешке побројане горе, и да ће се под хитно кренути у враћање грба и химне. Затим укидање свих одредаба које су Високи представници наметнули уставу РС. Уставни суд који одлучује о уставности одлуке коју је наметнуо један једини човјек (Педи Ешдаун), који није грађанин ове државе, који није изабран на слободним изборима; сам је себи противуријечност. Гдје је био до сада да нас штити од неуставних одлука Педија и другара? Зашто се не поштује уредба да су борци А.Р. Западна Босна, једнаки по правима као борци и шехидске породице тзв. Армије БиХ? Што ми онда да поштујемо за саму срж и срце национа?

 

 

Спомем на никад завршену (а ни започету) пругу Бијељина Милошевац

Fotografiju objavljuje фронтал.СРБ (@frontalrs)

 

Зато треба под хитно покренути поништавање одлуке у ПС БиХ, јер није имала легитимитет тако што није усвојена прво у НС РС. Гарантујем да пола од посланика СНСД сада које је изабрано, не би жељело да се сложи са тим да се у Брчком преда оно што су крвљу чувале бригаде као Шеснеста крајишка. Управо су добили изборе уста пуних чувања РС, која ће трајати Заувијек!

(А не само док је њима мандат).

Е, тако и око политекономије. Да не бих чекао аутопут до Градишке још четири године без моста, односно до Добоја ко зна кад. За овај потоњи сам много заинтересованији, јер ми је Требиње без аеродрома још даље, па предлажем да се као јефтиније рјешење направи пруга од Милошевца до Бијељине. Темељац смо давно поставили. Ако буду ускоро Борису избори, ставимо Додооа на њега и идемо да срушимо Дом Народне скуштине Србије. Помоћи ће нам и Багериста Џо.

Једно конкретно спајање Српске и Србије – жељезницом кроз Дистрикт Брчко с напоменом да жељезница иде унутар линије која је у Дејтону одређена као својина РС, учинило би за ову власт много више на изборима. До мјере да се не би сикирали доћи уживо на тв у програм са политичком конкуренцијом пред изборе. Како ове, тако и 2014. године.

Зато у памет се.

То је мала дистанца (двије године до локалних), а припрема за пругу кошта мање него двије траке аутопута? Са све асфалтом, испустима и расвјетом? Електрифицирајте је послије и од Бијељине до Шида, и Бог нас веселио. Можда тако коначно клепите Бијељину, кад воз из БЛ пређе преко оног другог већ одавно изграђеног моста преко Раче, који се зове жељезнички. Тад опет можемо да шарамо по јастучићима. Имате коначно негдје да отворите неки стратешки правац, а не фолирате ћиром-парњачом. Фатате на емотиву, а не поштујете Кустурицу.

Стварно смо сви заинтересовани да се коначно принесе и једна транспортна задужбина, а да није хелиодром.

То су све чињенице и нико нема права да се љути. Историјски факти и пројекције које се крећу даље од најгорег могућег сценарија. Је ли Додо ППП то све радио раније? Јесте. Постоје документи и свједочанства о томе. Но, ја сам оптимиста. Мислим да је пред Републиком Српском један период великих могућности, али само ако властодршци на ту будућност почну мислити одмах, а не за четири године.

Зашто ово нико није овако јасно побројао из редова опозиције, или можда јесте, али то није допрло до јавности, то стварно није мој проблем. Ја о томе пишем најмање пет година.

Сретан вам 5. октобар!

 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *