Почитељ: Град зелене браде

Давно је појео своје посљедње капетанске чакшире с лампасима. Јутрос му пред отвореним градским капијама пресвисну неколико посљедњих војника жутих као такише.(…родио се безимен, некрштен, нетурчен…као пастирска варда на обали зелене ријеке чудног романског имена… хиљаду четири стотинечетрдесет четврте први пут га поменуше на дну старе повеље; Почитељ – тврди град на Неретви… чувала га […]

недеља, септембар 9, 2012 / 12:19

Давно је појео своје посљедње капетанске чакшире с лампасима.

Јутрос му пред отвореним градским капијама пресвисну неколико посљедњих војника жутих као такише.(…родио се безимен, некрштен, нетурчен…као пастирска варда на обали зелене ријеке чудног романског имена… хиљаду четири стотинечетрдесет четврте први пут га поменуше на дну старе повеље; Почитељ – тврди град на Неретви… чувала га је мађарска посада, једна кула и један угарско-хрватски краљ…)

Језа је прошла ребрима дотрајалих костура старих чардака и бастиона и процвала у излоканој калдрми његових мртвих сокака.(…двадесет седам година утврђивања, дубровачких златника, Матије Корвина и мађарских оклопника… наџиви сиједог Херцега Стјепана…заврши своју хришћанску биографију и предаде се хумском војводи иарнаутским чаушима послије кратке опсаде… задржа старо име и доби новичин…)

У тамном виру Неретве под врбама удавио је одавно обје казаљке са црног бројчаника своје старе сахат-куле. Потонуле су брзо и лако, као двије одсјечене руке времена (…мијењао је заставе, посаде и молитве на својим кулама…завијао
чалме и турбане, водио војске, дизао бедеме, хареме и шедрване…опасавао се табијама, топовима, кумбарама, капетанским димискијама и тепсијама баклава и пилава… зидао диздарске конаке… и стајао према Габели и Венецији на мртвој стражи једне мртве царевине… генерал Филиповић прође Босном… Јовановић – Херцеговином…)

За шаку гроша престајао је посљедње дане пред "Цајсовим сочивима" и "Кодацима", жалостан и смијешан као албански кнез Виљем од Вида у неком чешком циркусу.(…служио је бе-ха регименте… дворио фелдвебелске швалерке што су по Херцеговини садиле гринцајг, кувале ајпрен-супе и пржиле уштипке пожандармским касарнама и од Метаљке до Домановића… писале анзихтскарте са "домаћим крајолицима у боји и наклади Ст. Кугли" – "Grüs aus Čapljina…" и читале набожне породичне недељнике… четрдесет берићетних свих светих година валцера, лапалома, малих и великих миса, наизмјенично – од коротног повратка Максимилијановог адмиралског брода "Наваре" из Мексика и од мелодраме у Мајерлингу, до пуцњаве на Латинској ћуприји и "гнусног уморства надвојводског пара у Сарајеву…")

Сада му у баштама срушених старих хамама вену посљедње дјевојке "с ибриком у руци"… пуне младежа, виклера и севдаха….

Утопио се за мном у црном виру набујале богумилске ријеке – сувишан и смијешан!…

У поцијепаној антерији заборављених старих капетана – сакат игладан!…

Под јорганом трешњевог бехара – мрк и дотрајао!……

И овог прољећа на мртвој стражи мртвих царевина…

Гологлав.Голорук.Голокрак.Гологуз

Зуко Џумхур

Фото: Фронтал

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *