Почело емитовање РТРС+ програма

Радио-телевизија Републике Српске /РТРС/, која обиљежава 23 године рада, од данас је почела са емитовањем новог програма под називом "РТРС плус". Нови програм почео је са емитовањем у 6.00 часова. Гледаоци могу да прате "РТРС плус" путем кабловских оператера у Републици Српској и БиХ, те путем сателита у иностранству. Из РТРС раније је саопштено да […]

недеља, април 19, 2015 / 11:35

Радио-телевизија Републике Српске /РТРС/, која обиљежава 23 године рада, од данас је почела са емитовањем новог програма под називом "РТРС плус".

Нови програм почео је са емитовањем у 6.00 часова. Гледаоци могу да прате "РТРС плус" путем кабловских оператера у Републици Српској и БиХ, те путем сателита у иностранству.

Из РТРС раније је саопштено да ће се у најгледанијим и "комерцијалним" терминима, од 20.00 часова емитовати програмски квалитетни садржаји из области културе, спорта, документарног филма и музике.

Посебан акценат биће стављен на квалитетне домаће програмске садржаје којима ће се прмовисати домаћи спорт, култура, те рад и образовање студената Академије умјетности.

На програму "РТРС плус" сви љубитељи доброг филмског и серијског програма моћи ће у сталном термину петком и суботом, од 20.00 до 24.00 часа да гледају серије и филмове.

РТРС је са радом почела 19. априла 1992. године, када је емитован први дневник из бањалучког студија, а данас ова медијска кућа има посебну улогу у друштвеном, културном и политичком животу Српске.

РТРС је један од три равноправна емитера у оквиру Јавног сервиса БиХ, који прати дешавања, прије свега у Републици Српској.



0 КОМЕНТАРА

  1. Д У Х О В И

    Има један дух а није ни Каспер а богами ни дух Дејтона. Има један дух а зове се дух самопорицања. Данас на дан помена Јасеновачким мученицима, у сјећању на пробој јасеновачких логораша мобилна екипа Радио-телевизије Републике Српске у величанственом преносу покушала је да порекне тај злогуки дух, дух самопорицања.
    У Доњој Градини стратишту и губилишту, данас 19. априла љета Господњег 2015., уприличена је комеморација поводом седамдесетогодишњице тих догађаја. Служењем вјерских обреда Српске православне цркве, вјерских и ромских вјеродостојника, говорима политичких главара те драмским наступом младих глумаца заокружен је овај догађај. Посебно је за нагласити поетски избор који су интерпретирали ови млади глумци на импровизованој сцени у Доњој Градини. То су ваљда најболнији, најтрагичнији стихови икада написани. „Јама“ Ивана Горана Ковачића, „Стојанка мајка Кнежопољка“ Скендера Куленовића, „Тражим помиловање“ Десанке Максимовић. Уплетени у крваву канџију која фијуче и шиба духове. Духове самозаборава.
    Овај пренос је ујединио и све српске медије у региону. Што је за неповјеровати јер неки од њих су до безумља закрвљени. Потресни стихови Горанове „Јаме“ могли су се истовремено чути у директном преносу на Радио-телевизији Републике Српске, Алтернативној телевизији, БН телевизији као и Првом програму Радио-телевизије Србије. У термину од 11.55 до 13.30 десио се овај историјски моменто. Тај медијски вал јединства у истини запљуснуо је све српске земље и земљице. Дај Боже да се чешће дешава, чисто да се испошују тоцила, четири С са српске заставе као аманет наших предака а за добро наших потомака!
    На челу те мале екипе али одабране, на репортажним колима РТРС-а налазио се електро-инжењер Младен Балабан. Командант преноса. То треба да се зна и запамти јер је све прошло без већих проблема. А притисак одговорности је био велик. Незабиљежен као и само догађање јединства. Медијског. Толико потребног с обзиром на црне облаке који се надвијају, из прошлости, садашњости и нажалост, будућности.
    Истовремено, на Хрватској радио-телевизији, на њиховом Другом каналу могли смо пратити обиљежавање неке годишњице Ријечке надбискупије. Римокатоличка црква није послала своје представнике у Доњу Градину, или их барем нисмо могли уочити у директном преносу. Они су опрали руке иако су духови Ватикана итекако умјешани у крвава догађања између касног љета 1941. и раног прољећа 1945. На обе обале Саве код Јасеновца.
    Веза између ова два догађаја односно преноса зове се Горан Вучић. Као српски борац те 1995. сањао је дан када ће Република Српска имати јаку телевизију која би могла парирати бјесомучном медијском терору ХРТ-а. Те године почеће радити на Српској радио-телевизији. Постао је електро-инжењер а касније и директор Медија центра Радио-телевизије Републике Српске. Невјероватном упорношћу и даноноћним радом успио је добацити до свога сна. У просторијама новог РТВ дома РТРС-а имплементирао је најновију дигиталну опрему и успио своју медијску кућу уписати у савремене. Толико да може парирати конкуренту преко ријеке Саве. И на јубиларну двадесетогодишњицу свог самопријегорног рада на Радио-телевизији Републике Српске, умјесто сата и захвалнице, добио је отказ. Сада је на челу медијски прокужених и озлоглашених инжењера са РТРС-а који су дигли глас против ове велике неправде и срамоте.
    Има један дух а није Каспер, а богами ни дух Дејтона. Има један дух а зове се дух самопорицања. Е против њега се треба борити и боримо се!

    Здравко Самарџија
    електро-инжењер са РТРС-а

  2. Zdravko Samardzija, 19.04.2015. 20:06:57
    A zašto taj tvoj RTRS ne snimi sve otete rudnike reke.
    Zašto RTRS krije ko je oteto rudnik Stanwere i dao stranom okupatoru, ko je otero rudnik Ugljevik i dao stranom okupatoru Komsar enerdži, ko jedao Gornju Drinu.
    Alo čoveče osvestite se vi sa RTRS počneiti mesliti i raditi svojom glavnom! Je li vam preči opstanak naroda ili čuvanje radnog mesta?

  3. За разлику од већине телалуковаца који се диче ничим изазваним објављивањем имена, презимена, плата… инжењер Самарџија је прави херој.

    Они, пак, настрадају. Можеш очекивати бруталне нападе разноразних недовршених креатура.

Оставите одговор на Ostao bez fabrike Одустани од одговора