Плави Бас: Питајте Савету

Нови музички хороскоп је мало гломазније конструкције, јер је наручен за готово све што главни град Српске има понудити свијету: Танкер, Рикол, Шизомантра, Сопот и Плави Подрум. Предвидила: Јелена Ћосовић Посао: Улазим у ДФК са мишљу да поново касним, а тамо људи колико и прстију на ногама. То се у Бањој Луци редовно дешава када […]

субота, март 13, 2010 / 20:28

Нови музички хороскоп је мало гломазније конструкције, јер је наручен за готово све што главни град Српске има понудити свијету: Танкер, Рикол, Шизомантра, Сопот и Плави Подрум.

Предвидила: Јелена Ћосовић

Посао:

Улазим у ДФК са мишљу да поново касним, а тамо људи колико и прстију на ногама. То се у Бањој Луци редовно дешава када је бесплатан улаз, јер сви мисле да када је сезонско снижење – робу су изјели мољци.

”Плави бас” је једнодневни, традиционални (подуплао се) бањолучки фестивал, а ове године је представио пет бендова из Бање Луке. Одржао се 12.03.2010. године, а почео око 21:30 часова. Плели су Танкер (Taиker), Рикол (ReCall), Шизомантра (Shizomantra), Сопот и Плави Подрум.

Ову петорку свако мора имати у фолдеру домаћег новијег звука, мада и даље стојим при томе да нису пуно иновативнији од бендова које већ имам на репертоару под сличним жанровима.

Скоро сваки нови бенд учи на искуству од најбољих, занемарујући своје квалитете. Многи у старту гријеше, сумњајући у сопствене замисли, јер тако губе на оригиналности. Немогуће је измислити нешто потпуно ново, што неће подсјећати ни на један расположив тон људском уху, али је могуће, конкретно у музици, распарчати љествицу по поду и сложити је по своме.

Љубав:

Прво, па српски метал. Извукли су се из муља некадашњих бањолучких бендова; Моњумента, Револта и Антидопа, и испловили у добитну комбинацију звану Танкер. Ко чува чекић, наковањ и узенгије за старе дане, боље да им се смакне с пута. Како нагласих, било је мало публике на почетку, тако да се звук није имао гдје распоредити, па су се многи жалили како им је било пребучно.

А и шта очекују?! Па они свирају јебени метал!!!, што би рекао Оги, фронтмен ове групе. Врућу атмосферу је млачила већина публике омотане у фолију, а они узалуд припремили цистерне нафте. Више бих вољела да их видим на неком правом метал фестивалу, пред храбром и изабраном публиком, љубитељима Пантере и њима сличних.

Пуно је пучине пред домаћим металом. Логично је да јој нема краја, јер се бендови на брзину састављају, а још брже растављају, претварајући се у Титаник. Ширу публику то не интересује, па ју је тако немогуће направити, а камоли задржати. Танкер ако се одржи у овом саставу, могао би много тога доброг да исплови.

Рикол ме је првобитно асоцирао на Рејџ, па сам одмах помислила: До када са копирањем? Онда закључим; што да плаћам Рејџ, када пред носом имам бесплатан Рикол? И то је добро. Убрзо су ухватили ритам са публиком, која се већ подгријала претходним бендом и алкохолом. Свидјеле су ми се занимљиве дувачке дионице на труби са пригушивачем, и начин на који је пјевач изговарао текст. По стилу реповања, подсјетио ме на Еду Маајку. Што би, ваљда, требала бити похвала.

Гитариста је често вртио у круг групу од неколико тонова, не би ли остварио хипнотичку, провокативну и једноличну атмосферу, као типичну подлогу за глас у овом коктелу жанрова. Свеукупно, назире се велика доза несигурности, чим изазивају неповјерење код публике. Људи који се нађу пред бином, а не слушају такву музику, морају остати бар запрепаштени тим што чују. Прави показатељ неуспјеха је оставити публику равнодушном.

Ипак, без њихових провокативних текстова вечер би остала недоречена.

Здравље:

Без иједне ријечи, за њима наступа Шизомантра и слободно се може рећи да су они откровење ове вечери. Бенд чине двојица гитариста, басиста и бубњар. Нису имали никаквог вокала, што је слало поруку да ћу сигурно чути добре и занимљиве хармоније.

Нисам се преварила. Изградили су некакав свој стил, без примјеса електронске музике, осим електричних гитара. Пјесме су трајале дуго, али нису се састојале од сувопарних солажа, већ су причале некакву причу, понекад прелазећи из једног у други музички карактер. Читав бенд изгледа перспективно, али ту је недостајало нешто што би могло да задржи пажњу публике према бини и оправда занимљив назив бенда. Нису у потпуности пронашли идентитет, али квалитет засигурно имају.

Од Сопота ништа се друго није могло очекивати, већ моћан провод. Нпр. откидам само када чујем семпл који опонаша елису хеликоптера, и индукује атмосферу гдје музика ствара торнадо. Вир, који се креће по сали од човјека до човјека и тако издиже позитивну енергију до плафона!

Ништа то није епохално, али су потрефили аликвоту која одзвања у свим ушима. Велику улогу игра њихово искуство, јер су одржали велик број концерата у односу на набројане бендове. Бањолучка публика их врло добро познаје, па се подразумијева да су сви плесали и вриштали од узбуђења. Сопоти су стекли самопоуздање, и јако добро изгледају када плешу уз своју музику.

Постигли су оно што је најбитније – звуче и изгледају као да вјерују у то што раде, и тако су стекли повјерење слушалаца.

Све је већ пијано и лудо, па је у инспекцију дошао инструктор електронике, Плави Подрум. Чујем да се тако звала нека флиперана на мјесту гдје је сада Хрватски културни центар у БЛ, али нисам утврдила да ли се зове по томе или је овај "шоу једног човјека" просто изашао из вјежбаоничког подрума поводом Плавог Баса.

Семплови су увелико подсјећали на Сопот, јер се воде сличном тематиком. Скоро истом. Разлика је што је ово човјек који сам ради читав посао на бини преко рачунара, пуштајући разне семплове са етно мотивима попјевки и све то миксајући са даб и драма ритмовима.

Сви смо га звали на бис. Зна се – два пута.

Савјет:

Ових пет бендова означавају карику која је, за некрмељив поглед у свијет, недостајала испод обрва наше музичке сцене. За сада, повећати диоптрију.

Танкеру топло препоручујем да направе разлику између бучних тонова и буке, а фронтмену да више шурује с публиком, поготово када је на домаћем терену.

Рикол нека унесу више сигурности на самом почетку наступа, и мало мање копирају бендове које слушају. Од таквих страхова и порива композитор се ослобађа оног тренутка, када му престане бити битно да ли подсјећа на неког, већ са увјерењем ради оно што осјећа у датом тренутку.

Бенд Шизомантра ће боље мантрати ако некаквим додатним инструментом исприча причу, јер им је слика још недефинисана. Потребна им је нпр. обоа, ситар, садржајнија и мистичнија расвјета, или видео бим у позадини, гдје ће прецизирати тематику.

Сопот нека смањи количине еха и тако ријеши проблем да пјесме личе једна на другу, а своје постојање дужни су да објасне на албуму који долази. Незванично су најавили да ће скоро све пјесме бити на српском језику, па се унапријед радујем.

За Плави Подрум се не бринем, јер процесори неће ускоро из моде. Како год да скрене или окрене.

И да. Хоћемо хита!



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *