dysko

Питање мјере

Да је владајући режим одавно изгубио мјеру, постало је јасно одавно. Подјела власти на законодавну, извршну и судску, више не постоји у РС. Производња унутрашњих и спољних непријатеља је постала једина привредна грана. Прво су на ред дошли новинари, па невладине организације, па међународна заједница, па судије и тужиоци; и тако редом. Да је ствар […]

понедељак, новембар 30, 2009 / 06:57

Да је владајући режим одавно изгубио мјеру, постало је јасно одавно. Подјела власти на законодавну, извршну и судску, више не постоји у РС. Производња унутрашњих и спољних непријатеља је постала једина привредна грана.

Прво су на ред дошли новинари, па невладине организације, па међународна заједница, па судије и тужиоци; и тако редом. Да је ствар заиста постала озбиљна, потврђује и званични документ Владе РС "Лажно представљање друштвених и економских прилика у РС". Дакле у РС, не Сјеверној Кореји.

Сада је ред дошао на главног ревизора РС. То се једноставно морало десити. Обзиром да је он један од ријетких појединаца, а служба за ревизију једна од ријетких институција који свој посао обављају независно и професионално, у складу са законом. Заиста је било дегутантно гледати опскурне ликове из владајуће већине, како се у парламенту иживљавају приликом расправе о извјештају службе за ревизију.

Остаје само да се види ко је сљедећи на реду.

Без производње спољних и унутрашњих непријатеља, владајући режим не би могао функционисати. Јер у том случају до неподношљивости би постало очигледно да је цар го, односно да аутопутеви, стране инвестиције, аеродроми… постоје само у реторичким егзибицијама припадника владајућег режима. А да је наша сурова реалност, најкорумпиранија, најзаосталија и најнеслободнија земља чак и у жестокој конкуренцији европског предграђа, или како се то уобичајило рећи: западног Балкана.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *