Писмо епископу Ћулибрку

Обраћам вам се лично, јер сте посљедњим иступом гурнули шаку у рану, која не зараста ни након 74 године и која се преноси у мојој породици са кољена на кољено.

понедељак, август 31, 2015 / 11:18

Господине Епископе, предсједниче Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, предсједниче Управног одбора Музеја жртава геноцида, предсједниче Комисије града Београда за изградњу Меморијалног комплекса на Старом сајмишту.
За разлику од првог писма којим сам вам се обратио као оснивач и предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, овај пут вам се обраћам лично.

Разлог томе не лежи у чињеници да сам недавно добио писмо секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, а којим ви предсједавате, у коме ме се као члана Координационог одбора Сабрања обавјештава да Свети Сабор СПЦ није удовољио молби да се наш изабрани члан кооптира у рад Одбора.

Подсјетићу да је Сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у ХХ вијеку, недавно формирано на легендарној Козари и окупља тридесетак организација и активних појединаца.

Ова скандалозна одлука, за чије сте доношење на мајском засједању Светог Сабора СПЦ свакако били питани, за мене не представља изненађење, јер је само једна у низу етапа вашег односа према ангажману потомака (српских) жртава режима НДХ на пољу културе сјећања.

Обраћам вам се дакле лично, јер сте посљедњим иступом гурнули шаку у моју личну и породичну рану, која не зараста ни након 74 године и која се преноси у мојој породици са кољена на кољено.

Ријеч је о изјави: „Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку ријеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца.
Ова пророчанска мисао, упућена свима (сви ми), дакле како стручној тако и широкој свесрпској јавности, коришћењем глагола „морати“ добија злослутан карактер.

За мене, потомка јадовничких, пашких, јасеновачких и грубишнопољских жртава, ово је застрашујућа и злослутна изјава јер је изречена јавно, од стране предсједника Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, предсједника Управног одбора Музеја жртава геноцида, предсједника Комисије града Београда за изградњу Меморијалног комплекса на Старом сајмишту и коначно (не знам да ли сам нешто пропустио) Епископа на чијем се владичанском простору налазе Јасеновац, Стара Градишка, Слобоштина, Дереза, Воћин, Кусоње, Торањ, Грубишно Поље и многа друга српска стратишта.

Сада више нема сумње да са тих позиција, намјеравате ваша научна промишљања институционализовати, утемељити и спроводити као државну политику према том дијелу наше историје.

Питам вас да ли би таква политика била у интересу српког народа?

Пита ли се ико у нашим институцијама, свјетовним и вјерским, како је могуће да на челно мјесто готово најважнијих институција у чијој је компетенцији изучавање геноцида почињеног на српским народом и чување сјећања на његово страдање, буде постављен неко ко има само магистериј и то на тему историографије холокауста?

Не сумњајући у то да ћете убрзо докторирати, колико знам на тему учешћа Јевреја у партизанским јединицама, уз ово питање постављам још већи упитник?

Подсјећам да је појам холокауст везан искључиво за страдање Јевреја.

Велика је сила иза вас. Али још већа је изнад свих нас.
Здушно подржавате пројекат увођења образовања о холокаусту у наставне програме средњих школа у Србији и Српској.

То ће свакако бити корисно, али се питам зашто са позиција које покривате, рода коме припадате и вјере којој служите, не радите на увођењу у наставу образовања о геноциду почињеног над српским народом?

Знате ли Владико, да се у уџбенику историје за средње школе у Српској не помиње Доња Градина?

Нема у уџбеницима ни Пребиловаца, Јадовна, Пага, Гаравица, Старог Брода, Шушњара..

Не би ли један од главних задатака на позицијама на којима се налазите, требао бити допринос изградња националне свијести, учењем о сатирању нашег рода православног и усвајање тих наравоученија у наше трајно памћење као допринос биолошком опстанку?

О процесуираном и осуђеном злочинцу на чије неправедно суђење и испољену „храброст“ указујете, чију породичну трагедију истичете и непримјерено поредите, нећу писати јер је др Владимир Умељић у свом прилогу „Свети“ Алојзије Степинац и Срби, јасно показао да сасвим трезвени историјски извори сами по себи вагају Алојзија Степинца.

Писаћу само о неким од злодјела учињених мојој породици, од стране хрватских католичких свештеника којима је по хијерархијској љествици и систему субординације надређен био управо Кардинал зла, раскринкани и осуђени ратни злочинац.

У плану за хапшење и одвођење у смрт грубишнопољских Срба, већ крајем априла 1941. кључну улогу су имали локални жупник Петар Сивјановић и свештеник Јакоб Херјановић. Овај посљедњи је у Загребу имао рођака усташу-емигранта Ивицу Шарића коме је однио жупниково писмо о тобожњој припреми Срба за ђурђевдански устанак против Хрвата. Већ сутрадан је у Грубишно Поље стигла жељезничка композиција са 110 усташа са Шарићем и Дидом Кватерником на челу.

Злочиначко договарање обављено је исте вечери управо у жупном двору.

Ова акција жупника Сивјановића резултирала је одвођењем и ликвидацијом на острву Пагу и на Јадовну, 487 грубишнопољских Срба.

Међу њима су била оба моја дједа, њихова рођена браћа и мој стриц од осамнаест година.

Жупник Петар Сивјановић за овај свој поступак није био санкционисан од стране претпостављеног му бискупа и Кардинала.

Можда ћете Владико ово читати са досадом и квалификовати као патетични популизам који нема додирних тачака са научним приступом и методологијом, али ја не знам другачије а као потомку жртава то ми је дужност.

Услиједило је хапшење, ликвидација и исељење које је извршено 4/5. августа 1941.г. У Србију је тада протјерано, преко логора у Бјеловару и Цапрагу, око 600 српских породица са преко 2.600 душа. Међу њима су били и дијелови породице мога оца и моје мајке.

Ни тада се жупник Петар Сивјановић а ни врховник му Степинац, нису ангажовали на спречавању зла.

Негдје у прољеће 1942, породица са очеве стране је покрштена а он уписан у усташку узданицу.

Отац је записао:

„Покрштавање је било масовно, заједничко, било нас је много у цркви. Покрштавање је обавио жупник Перо Сивјановић, онај што је прије годину дана организовао хапшење и депортацију у смрт преко пет стотина наших мушкараца. Није покрштавао сваког посебно. Знам да смо клечали.“

Мислите Владико да је локални жупник покрштавање вршио на своју руку, без знања Кардинала?

Септембра 1942. године, усташе су масакрирале и у групама убијале жене, старце, дјецу у граду и околини. Том приликом убијено је преко 550 Срба. Сви су бачени у заједничке гробнице.

Исте године, почетком октобра, преко 500 изубијаних стараца, жена и дјеце, марвеним вагонима је одвежено у логор Јасеновац.

Међу њима је био и мој отац Милан, тада дјечак од непуних једанаест година.

О усташким кољачима у логору Јасеновац, онима из реда католичких свештеника, којима мој отац на срећу није допао ножа, доста је написано.

Дуго би требало да пишем о посљедицама које је овакво историјско искуство оставило у породици. Оне су и данас снажно присутне.

Познам много људи који имају слична или тежа породична искуства.

Готово свако од њих у породичном предању, као злотвора има свог „жупника“.

Зар ви Владико заиста мислите да мене и многе по искуству сличне, можете увјерити да ћемо: „….морати да добрано одвагнемо сваку ријеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“?

Зар ви Владико заиста мислите да ћемо се у „одвагивању прошлих ријечи“, морати одрећи учења Василија Крестића, Милорада Екмечића, Смиље Аврамов, Милана Булајића, Ђуре Затезала, Светозара Ливаде..?

Очекујете да прихватимо да нам буду учитељи они који су вас учили и овако научили?
Бог види, Бог зна!



25 КОМЕНТАРА

  1. Као рођеном Западнославонцу и потомку како покланих, тако и оних Срба који су преживјели да би испричали, потпуно ми је позната злочиначка улога католичке цркве у Хрвата у геноциду над Србима. Да су људи као што нису и да су хришћани као што нису покрили би се ушима, а не би различите сумњивце проглашавали блаженима.

  2. Господине Басташићу, уз апсолутно слагање са сваком Вашом ријечи, морам Вас надопунити. Ако прихватимо јеретичку реченицу Епископа, морали би се одрећи прво и прво великог дјела Виктора Новака „Магнум кримен“ као и пионира у датој теми господина Велише Рајчевића ПСУЊСКОГ и дјела „Хрвати у свјетлу историјске истине“. Тек онда долазе на сцену и господин Екмечић, госпођа Аврамов, академик Крестић и остали које сте навели. Како ствари стоје у Светом Синоду тече јака струја која нагиње унији са папом. Ако прихватимо епископову реченицу одрекли би се својих мртвих а то би било као да смо умрли, на овај или онај начин. Хвала Вам, господине Басташићу што сте упозорили!

  3. Писмо господина Басташића је на мјесту. Јасно је и да је зло о којем пише господин Басташић управо пројекат Ватикана. И неће се смирити најмање док на Дрину не избију. Не заборавимо да је на реду Бања Лука. Имамо ли ми као народ рјешење за неку ситуацију А или ситуацију Б? Немамо, осим што се уздамо у Русију. Русију, чија је власт 1999. дала сагласност за радиоактивни уранијум по главама српске дјеце. Путин ће можда и стати у заштиту Срба, али имамо ли одговор за биолошки опстанак кад поново Русима убаце неког новог Лењина, Горбачова или Јељцина? Јасно је да страдамо у режији Лондона и Ватикана, јер смо православни Словени, Русима сродни и што Ватикан жели да прошири утицај према Истоку.

    Два су парадокса у тој причи. Први да постојање готово 50% муслимана у БиХ штити Србе од новог прогона и одржава на овој територији (не заборавимо да Ватикан није признао независност Косову), а други парадокс је да управо то једињење с властитим џелатима (здравом разуму необјашњиво) представља коначан крај страдања због припадности православној вјери.

    Црква је кроз историју одиграла кључну улогу за опстанак српског народа, свештеници су страдали, подносили велику жртву. Данас је СПЦ одрођена од народа, у промоцији политика које воде народ у нестанак. Толико се застранило да се човјек пријатно изненади кад сретне правог дховника у мантији. Да ли нас данас иједан владика подсјећа на патријарха Павла? Да ли је икад Црква званично прозвала политичаре за пљачку? Није, јер добију новац од политике и промовишу лопое пред изборе. Једно је Бог и вјера, а друго недостојници који скрнаве светиње.

  4. „Не заборавимо да је на реду Бања Лука. Имамо ли ми као народ рјешење за неку ситуацију А или ситуацију Б“?

    Дражене, зар немамо ми „див јунака са љевчанских поља“!?
    Он је наше и А и Б и Ц…,још само да му се како ријешити коју стотину хиљада издајника.
    Његова гласачка војска једва чека „генералов“ миг па да јурну на ватиканске бајонете.
    Уз прекаљеног,великог и доказаног стратега Шпирича,нове снаге Вишковича и Луку Петровнога, те зенгу Новаковича…,“и остале небројене јунаке које не можемо овдје побројити, али се можемо за њих Богу помолити“…,
    Баљалука и српство не треба да брину за своју будућност
    А Руси и Израелци у резерви само ‘нако, за недај Боже.

    Сад је мени јасно зашто Дуја Мајкић и поред пензонисања и великих отпремнина „мора“ да остане, једва дише али и даље се жртвује и бори…,угрожено је васколико српство…,

    а ја глуп и наиван мислио да се новац од трговине пензијама, инвалиднинама слијевао у приватне џепове, кад оно у фондове за опстанак великопатриотских интереса и кадрова…,

    пиииииииххххх

  5. “Разлог томе не лежи у чињеници да сам недавно добио писмо секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, а којим ви предсједавате, у коме ме се као члана Координационог одбора Сабрања обавјештава да Свети Сабор СПЦ није удовољио молби да се наш изабрани члан кооптира у рад Одбора.“

    Хм… Било би занимљиво да знамо име тог изабраног члана који није кооптиран. Нешто ми говори да би то могао бити Басташић.

    “Ријеч је о изјави: „Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку ријеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца.“

    Ово је очито извучено из контекста. Волио бих да имамо на увиду цијелу изјаву. Можда би штошта било јасније.

    Овако се може тумачити да је Басташић, увријеђен од стране Синода што није кооптиран, ударио по владици, а као повод узео једну једину реченицу, извучену из контекста.

    Бојим се да ћу се разочарати у Басташића којег сам цијенио. А већ помало јесам када ми помену учење Смињино и Васино.

  6. Јасно је да је ова реченица извучена из контекста, а суштина је да је владика изјавио да сви морају добро извагати сваку ријеч. Он се обраћа свима који ће учестовати у дискусији о канонизацији Степинца.

    Лијепо је владика рекао да су неки помијешали три комисије, а да само комисија коју је предложио папа Фрањо расправља о Степинцу. У тој комисији ће бити и православни и католички теолози. Њих владика позива да вагају сваку ријеч прије приједлога о канонизацији.

    “У нашој јавности су, казао је владика Јован, после Сабора ове године побркане три комисије.

    Ево владикиног појашњења:
    “У нашој јавности су, казао је владика Јован, после Сабора ове године побркане три комисије.
    „Прва је комисија за дијалог између Српске цркве и Хрватске бискупске конференције, на чијем је челу са стране СПЦ еks oficio митрополит загребачко-љубљански, дакле владика Порфирије; друга комисија је саборски Одбор за Јасеновац, на чијем челу сам ове године наслиједио умировљеног владику херцеговачког Aтанасија и бањалучког Јефрема; и на крају, ту је трећа комисија чије формирање је предложио папа Фрањо, чији би задатак био да расправи питање канонизације кардинала Aлојзија Степинца, а која би требало да се састоји од православних и римокатолика, али чији састав још није дефинисан“, објашњава владика славонски, и додаје:
    „О Степинчевој канонизацији искључиво Ватикан одлучује. Но, само формирање овакве комисије је велики корак напред у међусобним односима, и надам се да ће преко ове комисије и наука и богословље имати прилику да дају своје одговоре.“

    Мислим да је Басташић испао некоректан.

  7. И што је најгоре, ову реченицу за коју се ухватио Басташић владика уопште није изговорио него је то наслов који је дала редакција “Недељника’:

    Ево демантија:

    “ДЕМАНТИ ЕПИСКОПА СЛАВОНСКОГ
    У броју београдског магазина ”Недељник” од 27. августа објављен је интервју који је са Епископом Славонским г. Јованом (Ћулибрком) урадио новинар ”Недељника” Вељко Миладиновић. Тај интервју је најављен на насловној страни ”Недељника” уз наслов ”Срби, добро вагајте сваку реч о Степинцу”.

    На жалост, те речи нити је Епископ Јован изрекао у интервјуу, нити такав наслов може да се извуче из било чега што је Епископ Јован у интервјуу за ”Недељник” рекао. Судећи по наслову који је дала редакција ”Недељника”, испада да се Епископ Јован поставио као адвокат Алојзија кардинала Степинца, надбискупа загребачког у време Другог светског рата, што он свакако није нити жели да буде. Епископ Јован се залаже за трезвено разматрање историје у коме ће свака предрасуда узмаћи пред науком и духовношћу.

    Из Канцеларије Епархије Славонске“

  8. Праштајте што се нисам прије укључио, нисам пратио коментаре.
    Симо П. Ороз, Сабрање је својим дописом Његовој Светости, Светом Синоду и Светом Сабору СПЦ,предложило да госпођа Гордана Достанић, предсједник УО удружења Огњена Марија Ливањска из Београда буде кооптирана у Одбор за Јасеновац Светог Сабора. Очекивали смо да ће госпођа Достанић, дипл. економиста, до недавног пензионисања генерални директор београдске берзе, својом агилношћу, посвећености теми страдања нашег народа и контактима, помоћи да Одбор почне да ради оно што му је обавеза. Колико знам, Одбор се није састао добрих 10 година а на сајту Одбора је посљедња вијест објављена прије више од две године (www.jasenovac-info.com).
    У исто вријеме, Музеју жртава геноцида Сабрање је својим дописом предложило УО Музеја жртава геноцида у Београду, да се Миленко Јахура, предсједник УО Пребиловци из Београда, укључи у УО Музеја. На овај посљедњи допис из марта мјесеца ове године, никада нисмо добили одговор.
    Дакле, Сабрање ни на једно од тих мјеста није предложило мене.

    Везано за примједбу да је реченица: „Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку ријеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца» извучена из контекста, погледајте текст демантија на званичној страници СПЦ: http://www.spc.rs/sr/intervju_episkopa_slavonskog_jovana_za_nedeljnik као и на страници: http://www.autograf.hr/jovan-culibrk-papa-franjo-nam-je-predlozio-da-raspravljamo-o-stepincu/ и видјећете да је реченица пренесена «у слово» онако како је изречена. Обратите пажњу да у текст на посљедњем линку, пише:
    Zamolili smo gospodina Jovana da nam pošalje intervju onakav kako ga je autorizirao za objavu u Beogradu. Ocijenili smo da se radi o prvoklasnom razmišljanju iskrenog i Bogu posvećenog čovjeka koje treba biti poznato široj hrvatskoj javnosti, pa smo zamolili gospodina Jovana da dozvoli da ga prenesemo u cijelosti. Oprema i naslov intervjua kakav se donosi na našem portalu je dogovoren s gospodinom Jovanom.

    Не видим да сам цитирањем реченице која у цјелини али и сваком својом рјечју много говори, урадио нешто некоректно.

  9. Фино се види на основу чега је извучен наслов, шта се сад петља да није рекао. Сви или Срби, а гдје је разлика. Овде се говори о томе да је Степинац на ивици да постане светац. Можемо вагати ријечи о томе да је био злочинац, да је благосиљао злочинце, или да се само правио наиван. Какав црни светац

  10. Занимљиво да нико не коментарише,изнесене чињенице да у уџбеницима историје у Српској нема ни Доње Градине, ни Јадовна,Пребиловаца итд..
    Никоме није чудно што је једном човјеку дано да буде на свим кључним позицијама везаним за изучавање геноцида над Србима и чување сјећања на српске жртве а његове готово све референце су везане за Холокауст. Нико не смије ни да примјети?
    Никоме није чудно што се у наставу у Србији и Српској уводи образовање о Холокауст (неупитно је да је то корисно)а о образовању о геноциду ни трага.

    Нешто ту јако не ваља… баш не ваља.

  11. „Занимљиво да нико не коментарише,изнесене чињенице да у уџбеницима историје у Српској нема ни Доње Градине, ни Јадовна,Пребиловаца итд“..

    Г Басташићу,
    шта се ту има коментарисати и коме коментарисати!?

    Којом год темом и причом овдје човјек да се бави…около, около и опет се све сведе само на једно, а то је, да су овај народ зајашили кркани којима је основни мото и основни вредносни систем заснован на отми, уграби,превари, слажи, понизи, сатри…ко је против мене он је против државе и народа, држава и народ то сам ја…ауди, бмв, базен, вила, дворац, старлете…,ма све Ви то знате.

  12. За Бога Милога земљаче, шта ту има чудно што српских стратишта нема у уџбеницима историје кад Српском владају они који су јасеновачку грађу уз помоћ Американаца и посредовање Пупавца испоручили новој Независној.

  13. Господине Басташићу,

    једна реченица извучена из контекста може направити велику забуну и вама је то успјело.

    Када се прочита само та реченица онда је недвосмислено да је владика позвао Србе да вагају сваку реченицу о Степинцу и онда то заиста постаје проблематично.

    Међутим, када се прочита бар још једна реченица, онда је врло јасно да се тај позив не односи само на Србе него и на оне који мисле да је Степинац заиста светац. На њих и више.

    Даљњим читањем се већ може закључити да се тај позив у суштини највише односи на вјерске ауторитете који ће дати своје мишљење на комисији коју ће папа формирати.

    Ја сам као Србин владикин позив схватио као сугестију да ми неком својом неодмјереном ријечју не дајемо аргументе другој страни на којој има много оних који такве недмјерене ријечи једва чекају како би имали оправдање за своје неодмјерено величање Степинца.

    Мени је засметало што сте ви једну овако мудру поруку изобличили, извлачећи из те поруке само једну реченицу и (ненамјерно) ишли управо на руку онима који заговарају да се Степинац прогласи за свеца.

    Колико је мени познато епископ Јован је врло фришак на тој владичанској столици у Славонији и да би нека питања било умјесније поставити неким другим лицима.

    За уџбенике на примјер, владики Јефрему зашто нема Доње Градине, владики Фотију за Јадовно, а Григорију за Пребиловце, Хризостому за Гаравице (а могло би се већ и фришком Атанасију то питање поставити, мада је он ту већ почео радити неке корисне ствари) итд…итд…итд…

    И немојте ме убјеђивати да нестављање вашег члана у неку комисију нема везе са овим нападом. Мислим да бар толико поштујете здрав разум читалаца и коментатора Фронтала.

    Наравоученије:

    Био једном један студент који је био лијен. Од биологије је научио само слона. Колика му је сурла, уши, тежина …
    Када је дошао на испит извукао је папирић са питањем – лептир.
    И почео одговор:“За разлику од слона лептир нема кљове које су дугачке 70 центи, нема сурлу којом пије воду и нема велике уши…

    Тако и ви. Проблем је чланство у комисији, а отишло се до папе и Степинца.

  14. Имам велико поштовање према раду господина Басташића. Међутим, веома сам се зачудио кад ми је у Београду дао визит карту на српском језику с српском ћирилицом на једној и хрватској латиници на другој страни .
    У овим коментарима поменуо је академика Крестића, који је некад овако писао : „Срби у Хрватској увек су бранили свој субјективитет чувањем православне вере и ћирилице.“ Пре коју годину „Печат“ је објавио његову анализу о стању нације , у којој уопште није поменуо ћирилицу. Мени је саветовао да на годишњу скупштину удружења ЋИРИЛИЦА Београд позовем и проф. др Мила Ломпара, као признатог интелектуалца патриотског опредељења. Овај се на скупштини изјаснио за два српска писма, а исто је урадио и у својој књизи „Дух сампорицања“. У њој написао да је ћирилица доминантно српско писмо, а да је латиница српско гранично писмо. Ваљда као резултат контакта двеју култура. Као , око границе се Срби обогатили латиницом , а Хрвати ћирилицом. Оном коју су лупали чекићима у Вуковару. И ето, тог доминантног српског писма има у јавном животу толико да је њиме исписано мање од пет фирми поред пута од Градишке до Бања Луке.
    Имао сам књигу Радослава Грујића „Апологија српског народа у Хрватској“ из које сам сазнао да је тамношњим Србима суђено 1908. и због коришћења ћирилице.
    Да не спомињем Павелићеву забрану ћирилице, или ону ранију из Првог св. рата.
    Удружења за одбрану ћирилице су писала председницима Додику и Николићу, тражећи да јавно кажу да је српско писмо само ћирилица, али никад није било одговора. Садашњи председник Србије је донедавно у кампањама био АВ , а сада је AV.
    Владика Јефрем је сведочио пред Матијом Бећковићем како га је важан странац убеђивао да се Срби не требају плашити Сарајева јер имају свој кинески зид – ћирилицу. Али али то није пренео свом народу. Било би нормално да Српска своје омеђи ћирилицом кад јој је већ укинута војска па нема ко да чува њено гранично камење. Као да Републици Српској нису потребни симболи, и то као хлеб и ваздух.

    1. Немања, на визит карти је са једне стране српска верзија а са друге енглеска верзија.

  15. Jebi ga ti sad ko jedna naša komšinica u Tuzli tokom rata kada su Srbi doveli struju na rele Stolice i pustili signal TV.
    Ova se jela čitav dan što nema TV Sarajevo pa na kraju zaključila da Srbe treba uništiti u spermatozoidu.
    Šta prosječn Srbin ima sa hladnjačom leševa u Dunavu ili sa zločinom u Srebrenici?
    Odgovor je ništa, Srbima se pripisuju zločini za koje je isključivo kriva komunističko-udbaška struktura koja je radila po diktatu Amerike odnosno CIA.
    Vjerujem da znaš koju je rečenicu u Hagu izrekao Jovica Stanišić i za to bio oslobođen.
    Te priče o hromozomima ostavi za neki uži krug npr. kada budeš pio kafu sa mojom bivšom komšinicom Mirsadom ona će te potpuno razumjeti.
    A ti malo pogledaj šta piše i govori moj prijatelj Meholjić, biće ti lakše nećeš toliko mrziti Srbe.

Оставите одговор на змај огњени вук Одустани од одговора