Петар Топаловић: Сопот ме подсјећа да слушам себе

Штo да се лажемо? Сопот је први посљератни појам из Бање Луке, који се профилисао у нешто, што се по свим равнима може звати озбиљним вокално-инструменталним саставом. Сопот је бањолучки бренд. Сопот свира у четвртак на Екситу. Сопот је издао други албум. Нови албум, Еквилибријум, дјелује подијељено из много аспеката. Пола пјесама је енглеских назива, […]

среда, јул 8, 2009 / 06:52

Штo да се лажемо? Сопот је први посљератни појам из Бање Луке, који се профилисао у нешто, што се по свим равнима може звати озбиљним вокално-инструменталним саставом. Сопот је бањолучки бренд. Сопот свира у четвртак на Екситу. Сопот је издао други албум.

Нови албум, Еквилибријум, дјелује подијељено из много аспеката. Пола пјесама је енглеских назива, друга половина на српском. Пет пјесама је урађено кроз сарадњу с различитим музичарима, а на пет је чисто потписан Сопот. Два назива (Drumarina и Trubadub) су трансјезичке игре ријечи, које добијају ново значење, уколико конзумент зна оба језика на којим се могу протумачити. Пјесме Извор и Вор (War), иду једна иза друге.
 
Петра Топаловића, као кичму састава који је изникао попут куће на мочварном тлу (уз доста самоинвестиције у подлогу), питамо да ли је то заиста Еквилибријум којем тежи, или мисли да ће Сопот сљедећим албумом успјети да превазиђе ту располућеност, карактеристичну за наш народ?
 
– Имао сам шта да кажем људима ове планете, о неопходности да се боримо за мир на Балкану, о посљедицама рата, о ширењу страха и манипулацији; а најбржи пут, нажалост, јесте кроз музику и енглески језик.
 
Нисам ја одушевљен распрострањеношћу енглеског језика, као посљедица империјалистичких и колонијалистичких активности Уједињеног Краљевства, али потпуно сам свјестан да на тај начин лакше комуницирам са ширим аудиторијумом.
 
Нисам задовољан да комуницирам само са људима са подручја бивше СФРЈ. То је око 22 милиона становника, а толико људи живи само у Мексико ситију.
Када сам стварао пројекат Сопот, једна од основних идеја је била да сарађујем са домаћим и иностраним умјетницима, како би размјенили знање, енергију, љубав према музици и томе слично. На оба албума смо сарађивали са талентованим музичарима са различитим културним позадинама. То искуство нас је надградило у професионалном и људском смислу.
 
Када се узме да је Балкан мјесто у коме се сударају три вјере и много нација, онда и није чудно што је наш народ, како ти кажеш, располућен.
 
Увијек је то игра између онога што бисмо хтјели и онога што је реалност на терену. Сјетимо се старе Грчке, Римског царства, Византије, експанзије јужних Словена, Османлијског Царства, Аустро-угарског царства, германског фашизма, југословенског братства и јединства, или англо-америчке инстант демократије и неолибералне економије.
 
Када све то дубоко анализирам, помислим да је добро што смо уопште живи. То је за мене кључна ријеч: ЖИВОТ.
 
Свако мало дође нови талас бјелосвјетске банде и наговоре нас да је неопходно да се међусобно истребљујемо!? Једна генерација нешто изгради у материјалном и духовном смислу и то све на крају сруши бомбама и мржњом. Сљедећа генерација, на пепелу претходне, такође гради и руши. И тако у недоглед.
 
Ми се на тај начин не можемо развити у било ком смислу. Морамо да мијењамо матрицу. То је еквилибријум коме тежим.
 
Да народи Балканског полуострва препознају када наилази талас ратнохушачког лудила. Да се томе одлучно одупру, да се заустави убијање и рушење.
 
Индивидуалне, колективне, па тиме и политичке одлуке; морају бити избалансиране у корист мира и љубави, колико год то некоме утопијски звучало. Треба се за мир борити сада, када је све још увијек мирно. То Сопот свакодневно ради.
Ко је све радио на албуму, како је настао и шта га чека?
 
Милан Аћимовић, Саша Предојевић, Ђурица Штула и Бојан Савић су радили на музичким аранжманима самном. Сниматељи и тонци били су Дамир Туркановић, Данило Грбић и Нинослав Добријевић.
 
Микс је рађен у Француској у студију Жаринг ефектс (Jarring Effects), Лион, од стране Селин Фреца (Celine Frezza). Мастеринг је приредио Нинослав Добријевић, а за дизајн омота заслужан је Ненад Поњевић.
 
Све пјесме су снимљене у Бањој Луци у неколико кућних студија. Након тога сам отпутовао у Лион и завршио микс. У Бањој Луци на крају је завршен и мастеринг, а ЦД је штампан у Београду.
 
Менаџер Компанија д.о.о. је издавач за БиХ, а ПГП РТС је издавач за тржиште Србије. Слиједи да се ЦД дистрибуише на продајна мјеста, и најважније – концертне активности у сврху промоције.
Половина ствари носи уз себе и ознаку фичуринг (feat.), ко су ти људи и како су се нашли на албуму?
 
Др Дас је оснивач и басиста енглеског састава Ејжн даб фоундејшн (Аsian Dub Foundation). Аку фен (Аku Fen) je члан француског даб бенда Хај Тон (High Tone). Узул Прод (Uzul Prod) је члан француског даб бенда Кали лајв даб (Kaly live dub), Хорнсман Којоти (Hornsman Coyote) je oснивач београдског бенда Ајсбрн (Eyesburn) и Милан Тица је члан бањолучког бенда Револт.
 
Са њима смо се упознали на заједничким концертима. Након тога остали смо у контакту и одлучили да би било интересантно радити неке заједничке ствари. Врло једноставно.
Албум се баш напутовао, кад мислиш да ће састав попут твог, моћи комплетан урадити у Бањој Луци?
 
Надам се да ће то бити могуће за 10 година. То је моја процјена.
Како БЛ прије рата није имала ништа у музици, умјетности генерално, можда је и природно што сви кукају на власт, кроз неке флоскуле као "нема подршке правим вриједностима". Какво је искуство Сопота на том пољу?
 
Мислим да индивидуа која се бави умјетношћу, прво треба себе преиспитати: да ли је спремна на жртву, или не.
 
Бавити се умјетношћу је врло ризично, ако причамо о егзистенцијалним питањима. Већина људи одустане, када увиди да неће одмах моћи себи обезбједити егзистенцију од музике. Зато многи пројекти умиру, готово на самом почетку живота.
 
У Француској умјетници примају социјалну помоћ, тако да се могу бавити развојем своје умјетности, а да не размишљају о егзистенцији.
 
Ја сам још као тинејџер схватио да је успјех у музици обавијен многим проблемима. Када сам завршио факултет, одмах сам се запослио и почео да обезбјеђујем егзистенцију за себе и своју породицу. У музику сам улагао и још увијек улажем. Већ око три године спавам по три до четири сата дневно, јер радим у три смјене. Надам се да ће музика ускоро вратити уложени труд. (смијех)
 
Подршку је Сопот добио и од Владе РС и од града Бање Луке. Не могу се жалити. Волио бих да су била значајнија средства, али то је оно што би се мени свидјело.
Међутим, има много умјетника који раде и средства се морају распоредити на све нас. Све зависи од развоја укупног тржишта који би произвео већи вишак вриједности, те на тај начин повећао буџет за културу.
 
Међутим, схватио сам да је једино право рјешење да сваки пројекат живи сам од свог рада. Ако ми до краја свог живота будемо чекали шта ће нам поклонити Влада или Градска управа, онда је то нестабилан животни пут.
 
Сопоту је циљ да на годишњем нивоу одсвира око стотињак концерата. Када то постигнемо, неће нам требати нико помагати да се бавимо музиком.
Како ти оцјењујеш музичку сцену у БЛ и РС?
 
У Бањој Луци врви од добрих бендова, али се исто тако и гасе. Издвојио бих Афродизијак, Постскриптум, Фокус 51, Кетрин Нојз, Гроф Ђураз, Танкер, Ди Џеј Синиша Тамамовић, Ди Џеј Младен Томић, Ди Џеј Вуди и море других.
Мислим да имамо добру сцену у креативном смислу.
Шта јој треба да би била боља?
 
Више пословних људи, који виде своју шансу у инвестирању капитала у музичку индустрију. Имамо позитиван примјер из Бање Луке, односно у Акваријусу, који је покренуо Демофест. Да таквих примјера имамо још, ствари би се брже развијале.
 
Требају нам специјализовани медији који би на примјерен начин презентовали рад и развој бендова.
 
Немамо довољно клубова у коме би бендови свирали у адекватним условима. Да би се развила сцена, мора постојати ланац клубова, домова културе, како би ти бендови имали гдје свирати.
 
Требало би да у сваком граду постоји по један или два значајна љетна фестивала, да домаћи бендови имају прилику видјети велике свјетске бендове како раде, и да се упознају и повежу са њима.
 
Требају нам букинг агенције да уговарају свирке бендовима у клубовима и фестивалима, јер је јако тешко бити истовремено и музичар – умјетник и менаџер – предузетник.
 
Рјешити статус умјетника, да га барем на неки начин држава штити, што се бави овим ризичним, а за друштво неопходним послом.
 
То је само један дио тога шта би требало да се развије сцена.
Ко је Сопотова публика?
 
Мислећа млађа популација, жељна нових културних искустава са одређеним специфичностима, у зависности од тога шта их је у животу формирало као личност.
Који су домети музике у напорима да би свијет био бољи?
 
Борим се кроз текстове за мир на Балкану. То ме се и те како тиче. Испитујем зашто смо ми плодно тло за изманипулисати и увући у рат.
 
Зашто наша дјеца константно гину док се друга дјеца у свијету образују и остварују? Зашто требамо да рушимо фабрике које нас хране? Зашто рушимо културноисторијске споменике?
 
Знам да ја кроз Сопот нећу претворити овај свијет у бољи, али ћу бити један у низу, који ће заједничким снагама утицати да људи другачије размишљају. Чим људи размишљају на другачији начин, постоји шанса да се ствари крену лагано и дугорочно мијењати.
Код нас неко свјесно гура умјетнике да причају само о дијетама, љубавним везама и својим колегама. Како ти, напримјер, оцјењујеш посљедњи ултиматум ОХР, на адресу НСРС?
 
Сматрам да је БиХ модерна колонија Атлантског савеза. Чим ми имамо ОХР који може бити изнад народне воље, то је колонија. Мислим да наметањем рјешења можемо отићи само у нови ратни сукоб.
 
Немам проблема са друга два народа. То су моји сусједи и ја их поштујем. Тако исто немам проблема са ФБиХ. Сви народи у БиХ требају схватити да живимо једни крај других и да треба престати са идејом о превладавању и ширењу мржње.

Какви су изгледи да успијете на страном тржишту, и шта планирате на том пољу?
 
Наравно да имамо жељу за експанзијом на страна тржишта. Обзиром да постојимо три године, задовољни смо својим успјехом за сада.
 
Најважније је да смо присутни у виду концертних активности, електронској и физичкој дистрибуцији издања, и да добијемо медијску пажњу.
Највише тренутно радимо на проналску букинг агенција.
 
Да ли је на том путу добро излазити тржишту у сусрет, у смислу пјевања на енглеском, пошто мени искуство говори да су озбиљним умјетницима на Западу увијек занимљивији продукти који имају потпуну аутентичност? Сопот, у крајњу руку, значи извор.
 
Када сам размишљао о прављењу свог пројекта, имао сам жељу да водим ствари како ја хоћу. Знао сам да одговори на сва питања леже дубоко у мени.
Затим сам и назвао бенд Сопот да ме подсјећа да слушам себе, а не друге. Тако да име бенда има више додира са индивидуалношћу, а не културном идентитету колективитета.
 
Друга је ствар што сам се ја као индивидуа формирао на Балкану, са свим предностима и манама. Нормално је да користим балкански мелос, који је дио моје духовно насљеђене супстанце.
 
Када сам имао пет година, преселио сам се са породицом у Атланту у САД. Прво сам течно проговорио на енглеском језику. Ту сам живио пет година када сам се формирао као личност.
 
Када смо се вратили у Сарајево, почео сам да упознајем шта сам и ко сам, али и даље сам размишљао и сањао на енглеском. Дакле, енглески језик је дио мог одрастања, те на тај начин и дио моје личности.
 
Тако је језичка дуалност Сопота, одраз моје животне дуалности. Сањам, мислим и говорим и на српском, и на енглеском језику. Од како сам се почео бавити музиком, пишем пјесме и на српском и на енглеском.
 
Коинциденција је да је језик који сам, не својом вољом, прво проговорио – међународни језик. То ми је само олакшало да комуницирам са више људи.
Због свега горе наведеног немам осјећај да ја некоме излазим у сусрет већ се природно изражавам и комуницирам са више људи.
 
Мада могу да најавим, да ће трећи албум бити комплетно на српском.
Дјелиш ли мишљење да се овај албум, осим што је сав под ехом, од претходног разликује далеко монолитнијом и уједначенијом формом пјесама, које имају примјетно већи електро карактер?
 
Слажем се. Примјетно је и да смо музички нарасли. За све треба времена. Јако је битно да бенд издаје албуме и да не претјерује у пеглању свега и свачега.
Некад се мора пресјећи, и рећи: то је крај у раду на овим пјесмама. Након тога слиједи снимање и издавање. Зато се на сљедећем албуму потрудиш да буде боље, и све тако, док се не дође до задовољавајућег резултата, када обично слиједи и јавна пажња и успјех.
 
Тако бенд долази до свог звука.
 
Пјесма Бомбама на цивиле (Bombs on civilians), намеће се као најуспјелија и најмаркантнија на албуму. Слажеш ли се, и да ли је носећи семпл намјерно урађен тако, да подсјећа на звук хеликоптерске елисе?
 
Мени је јако тешко издвојити било коју пјесму, јер су оне мени подједнако драге. То је исто када питате мајку, које дијете највише воли.
 
Семпл јесте урађен тако да подсјећа на звук хеликоптерске елисе, како би што боље приближило херојску борбу са безбједне висине.
 
Можете замислити те умове који притискају дугмиће у хеликоптерима и авионима, шаљући бомбе на недужне цивиле? Како могу спавати ти гадови?
Све у службу демократије, мира и стабилности. Зар не?
За неке пјесме урадили сте "видео радове". Да ли овај, а не код нас увреженији термин "спот", значи да нисте потпуно задовољни њима?
 
То су видео радови од нашег фана, која их је самоиницијативно урадила и поставила на Ју тјуб.
 
Вјеруј ми да смо задовољни, када смо успјели мотивисати младу особу да ради нешто око наше музике. Ми смо до сада урадили само један спот, за пјесму Дабалкан.
Гајиш ли наду и жељу, да ћеш једног дана моћи живјети само од стварања музике?
 
Имам среће да радим у фирми као што је Менаџер, јер руководство има слуха за мене који се бавим музиком, и помажу ми у сваком мом кораку.
Надам се да ћу једног дана моћи да се бавим искључиво музиком. До тада: ред, рад и дисциплина и пуно непроспаваних ноћи.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *