Перућица, прашума и водопад

Љубазношћу чланова планинарског друштва Требевић из Српског Сарајева, пред нама су статичне и покретне слике са њихове експедиције до Перућице. Прашума Перућица је део националног парка Сутјеска, једна од ријетких сачуваних прашума Европе. У школама су говорили да је и једина, али од таквог поноса нема неке користи. Још давне 1938. године, шумари таксатори приликом […]

недеља, мај 22, 2011 / 07:27

Љубазношћу чланова планинарског друштва Требевић из Српског Сарајева, пред нама су статичне и покретне слике са њихове експедиције до Перућице.

Прашума Перућица је део националног парка Сутјеска, једна од ријетких сачуваних прашума Европе. У школама су говорили да је и једина, али од таквог поноса нема неке користи.

Још давне 1938. године, шумари таксатори приликом израде уређајног елабората на планини Маглић, проналазе у сливу рјечице Перићице, у ували између Маглића, Волујака и Снијежнице, прекрасне састојине букве, јеле и смрче чија је дрвна маса прелазила 1.000 m³ по хектару, а висина појединих стабала достизала преко 50 m.

Шумске састојине Перућице нису имале премца у Динаридима, не само по дрвној маси и висини, већ и по саставу, изгледу и љепоти. Све је то био разлог да у вријеме СФРЈ, Влада СР БиХ 1952. издвоји подручје Перућице са површином од 1.234 ha из редовног шумарског господарења, као "шумарски објекат потребан научним истраживањима и настави", а 1954. године, то подручје, увећано за још 200 ha, ставља се под заштиту државе као природни резерват", рјешењем Земаљског завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости СР БиХ, у ондашњој Југославији.

У оквиру овог строгог природног резервата, заштићена су, поред шумских састојина букве, јеле и смрче, још и састојине субалпске букве, чисте или са планинским јавором; субалпске смрче, те вегетација бора кривуља, или тзв. клековина бора и планинска травњачка вегетација.

У Перућици, као и у други дијеловима парка, налази се заиста, право богатство и разноврсност биљног свијета, те низ ендемских и ријетких врста. О богатству биљног свијета Перућице може да посвиједочи и то да је регистровано преко 170 врста дрвећа и грмља и преко 1.000 врста зељастог биља. Истраживања заступљености врста маховина и лишајева тек су започела.

Шума је густо испреплетена, на појединим мјестима је готово непроходна. На релативно малом подручју, због специфичних геолошких и климатских услова, сусрећемо се са изузетно богатом флором и фауном. У резервату је све препуштено природи и све се одвија без интервенције човјека. Терен је био изразито захтјеван (стрм, клизав и са многим препрекама) и најбоље је придржавати се упутстава водича.

Поглед са Видиковца (Драгош Седло) на Перућицу и водопад Скакавац, који се у срцу прашуме стропоштава са висине од преко 70 m, испуњава човјека задовољством што је тај мали дио исконске природе, са богатим мултифункционалним биодиверзитетом, сачуван за садашње и будуће генерације.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор на bake Одустани од одговора