Пернати колега: JAT техника ангажовала јастреба

Соколар Хани Гиргис, 31, и женка јастреба Ева стара пет година раде на аеродрому на растеривању птица које могу да оштете мотор авиона ако улете у њега. Јат техника је ангажовала соколара Ханија Гиргиса да растерује птице из хангара и са писта на београдском аеродрому. Своју љубав према птицама грабљивицама открио је у најранијем детињству […]

петак, јануар 2, 2015 / 19:03

Соколар Хани Гиргис, 31, и женка јастреба Ева стара пет година раде на аеродрому на растеривању птица које могу да оштете мотор авиона ако улете у њега. Јат техника је ангажовала соколара Ханија Гиргиса да растерује птице из хангара и са писта на београдском аеродрому.

Своју љубав према птицама грабљивицама открио је у најранијем детињству када је одушевљено гледао старе филмове о соколарима и маштао да једног дана постане један њих.

Он се са 23 године нашао на двору аустријског грофа, где је учио од највећих мајстора ове древне европске вештине. Тамо му се остварила и жеља из детињства: добио је прилику да ради са великим сурим орлом.

Иако је живео и радио у земљи где је соколарство подигнуто на један сасвим нови ниво, Хани се вратио у Београд, где је тренутно и запослен. Управи ЈАТ технике предочио је на који начин може помоћи у решавању проблема који су их годинама мучили.

-Свуда у свету, аеродроми користе такозвану биолошку соколарску заштиту и тиме избегавају несреће и кварове авиона. Уместо да птице трују хемикалијама и растерују их разним машинама које су често неефикасне, људи користе природне законе. Када аеродром редовно надлеће грабљивица, мање птице саме напуштају подручје или се склањају.

Тако Ева свакога дана патролира хангарима у којима се склапају и поправљају авиони и спречава мање птице да својим изметом или гнежђењем угрозе технику. Свој пун потенцијал она би показала тек када би надлетала писте и тиме штитила моторе авиона у које улећу мале птице и тиме изазивају кварове. Већ четири године, она је запослени јастреб и свој посао обавља врло ревносно – поносан је Хани.

Међутим, као и са сваком новотаријом, требало је да прође доста времена да би колеге са аеродрома стекле поверење у пернату колегиницу. Хани Гиргиш каже да и после четири године никоме није свеједно када Ева рашири крила. Она није највећа птица са којом соколари раде, али је свакако најпогоднија за урбану средину.

-У соколарству се највише користи такозвана соколарска тројка јастреб – сури орао – сиви соко. Ове врсте показале су се као најбоље за лов и рад са човеком. Морам да напоменем да је соколарство начин живота, у коме човек и птица постају једно. Оно не подразумева држање птица грабљивица као кућних љубимаца, јер они пре свега остају природни предатори. Све моје птице хране се пленом које саме улове, а ја им само у специјалним случајевима дајем дохрану. Веза између соколара и птице постојаће само ако они лове заједно, јер птице то раде са својим паровима у природи. Ева са мном дели посао, дом, храну и живот. Иако изгледа опасно, она се са мном мази и ужива у пажњи – завршава кроз смех Хани.

Србија има врло дугу традицију лова са птицама, која досеже до средњовековних династија Немањића и Бранковића. Соколарство, као древна европска вештина, под заштитом је Унеска и сваке године одржавају се скупови и такмичења.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *