Педесет нијанси за оне који и иначе читају

Саша Греј (1988), бивша порно звезда, написала је еротски роман. Или Саша Греј заиста уме да пише или је имала одличног уредника, јер је Џулијет Сосајети (Juliette Society, Гранд Централ Паблишинг, Њујорк 2013) много више од писаног материјала за мастурбацију, како обично на ову врсту литературе гледамо. Пише Јелена Григоријевић, Време Џулијет Сосајети је прича […]

петак, март 20, 2015 / 23:29

Саша Греј (1988), бивша порно звезда, написала је еротски роман. Или Саша Греј заиста уме да пише или је имала одличног уредника, јер је Џулијет Сосајети (Juliette Society, Гранд Централ Паблишинг, Њујорк 2013) много више од писаног материјала за мастурбацију, како обично на ову врсту литературе гледамо.

Пише Јелена Григоријевић, Време

Џулијет Сосајети је прича о сексуалности, прецизније, женској сексуалности, још прецизније, о женској сексуалности у ери постфеминизма, интернета, порнографских сајтова и БДСМ клубова, места специјализованих за сексуалне праксе доминације и потчињавања.

Главна јунакиња Кетрин, на завршној години факултета за филм, у срећној је вези са Џеком, такође студентом, који даноноћно ради у предизборној кампањи за сенатора Боба де Вила. Због Џекове исцрпљености, међутим, њихов сексуални живот је непостојећи, што Кетрин чини фрустрираном. Познанство са Аном, девојком која зарађује снимајући клипове за БДСМ сајтове и активно учествује у животу БДСМ заједнице, одводи Кетрин на егзотичан и мрачан пут истраживања своје сексуалности, граница између задовољства и бола, контроле и подређености.

Ово није 50 нијанси сиве. Кетрин није наивна школарка која се стиди сопственог сексуалног узбуђења. Напротив, читајући Џулијет Сосајети, читалац стиче утисак да је реч о одраслој жени од двадесет и нешто, која има одрасле жеље и тражи начин да себи те жеље испуни. Описујући сцене секса и Кетрининих сексуалних фантазија, Греј користи експлицитан језик, онај који одрасли људи обично користе када причају о сексу. Комични покушаји метафоричког говора о сексу не постоје, све је на тањиру, јер "вулгарност и узбуђење су две стране истог новчића", каже Кетрин. И још – "Пристајем само на курац. Пенису је место на часу биологије, а свако ко ми понуди ‘ђоку’, ‘певца’, ‘батину’ или ‘копље’, може слободно да га задржи у гаћама."

Свакоме ко је иоле упућен у порнографски опус Саше Греј, овакав приступ није изненађење. Заправо, странице књиге у којима се описује секс највише личе на препричавање сцена из њених филмова. "Прљав језик" је обавезан део њеног наступа, а бог и фанови знају колико је Греј у стању да прича током секса, чак и са пуним устима.

Почев од тога како Кетрин изгледа, шта студира, до пута који прелази истражујући сопствену сексуалност, нема сумње да је Греј главну јунакињу направила према сопственом лику. За неупућене: током пет година у порнографском бизнису, Саша Греј је постала неприкосновена звезда америчке порно-индустрије, а за ту каријеру нису је препоручили огромне груди (које и нема) и празна глава (као што је често случај), већ искључиво, иако може да звучи смешно, јер је реч о порнографији – таленат и сексуална радозналост. Гледајући ствари које је Греј радила пред камерама, иоле стидљивија особа поцрвени, а нису искључени ни напади гађења и мучнине. Она је, међутим, и то је очигледно у свакој сцени коју је снимила, уживала у свакој секунди, а једна је од најзаслужнијих за то што је БДСМ жанр прешао у порнографски мејнстрим.

Управо је таква и Кетрин. У литератури и филмовима са сличном тематиком, којих није мало, главни јунаци, вођени својим мрачним сексуалним поривима, увек заврше трагично, или је крајња порука да са њима нешто није у реду, да су дефектни, девијантни и да их то наводи да срљају и да на крају плате цену своје настраности. Овде то није случај, јер је Саша Греј пут истраживања својих "мрачних" опсесија прешла пешака, а књига је посвећена свима онима који су, каже ауторка, за истраживање своје сексуалности имали на располагању само књиге и филмове. Зато обилује референцама на литературу и кинематографију, од Библије и Маркиза де Сада, до Грађанина Кејна и Лепотице дана.

Из употребе ове последње, јасно је и како је Греј, са својим порнографским искуством, постала икона последњег таласа феминизма у Америци. Belle de jour, контемплира Кетрин, наслов је непреводив на енглески; лепотица дана звучи јој као понуда ресторанског менија, као "данас на јеловнику", комад меса на тањиру, дехуманизовано женско месо које треба да задовољи мушку сексуалну глад. Иако су жене свесније него икада пре своје сексуалности, Греј не затвара очи пред чињеницом да се на женску сексуалност и даље гледа са осудом. Зато је у Џулијет Сосајети важна епизода о тинејџерки која се одлучује на самоубиство када момак у ког је имала поверења, без њеног знања постави снимак њиховог секса на интернет, а она прође типичну "слут-схаминг" тортуру на Фејсбуку, што је агонија коју милиони девојака проживљавају свакодневно.

На путешествију кроз БДСМ клубове и сексуалне перверзије, Кетрин увиђа оно што је у вези са сексом познато у литератури ваљда још од Библије – да је секс игра моћи, динамика односа контроле и подређености. Кетрин ће спознати своје границе и зато је крај за њу срећан: враћа се свом пређашњем животу са Џеком, а њене сексуалне авантуре њиховој вези дају нови квалитет, онај који је недостајао. То се не може рећи за Ану, која стално тражи нова, све опаснија и опаснија узбуђења и умире тако што бива случајно задављена током бизарне садо-мазо игре.

Поента је јасна: није реч о потчињавању или успостављању контроле над партнером, већ над собом и сопственим жељама.



Оставите одговор