Пећка патријаршија: Лепота отргнута од влаге и праха

Фластера који су годинама придржавали живопис у Богородичиној цркви Пећке патријаршије да не падне – више нема. И не само то. Екипу сликара-конзерватора, која „гланца“ овај, али и остале храмове на окупираним територијама, захваљујући донацији из Русије, а под покровитељством Унеска, ангажовала је београдска фирма „Кото“. За само неколико месеци посвећеници свом послу урадили су […]

субота, август 11, 2012 / 19:49

Фластера који су годинама придржавали живопис у Богородичиној цркви Пећке патријаршије да не падне – више нема. И не само то. Екипу сликара-конзерватора, која „гланца“ овај, али и остале храмове на окупираним територијама, захваљујући донацији из Русије, а под покровитељством Унеска, ангажовала је београдска фирма „Кото“.

За само неколико месеци посвећеници свом послу урадили су оно што је њиховим колегама годинама изгледало нерешиво. Живопису старом седам векова пришли су вешто, али и научнички студиозно, у шта смо се на лицу места уверили. Божанственој литургији и лику Христа Сведржитеља – Пантократора у куполи у патријаршијској Богородичиној цркви већ је враћен стари сјај.

„Затекли смо оно што се и очекивало за цркву ове старости, која се налази на територији која је претрпела рат и има несређене политичке прилике“, објашњава Владимир Петровић, сликар-конзерватор.

„Постоје извештаји који говоре о томе да је трпела и већи земљотрес. Последице тога су евидентне у виду пукотина по вертикалним зидовима. Пукотине новијег датума не постоје, али не можемо да тврдимо да нема неких статичких кретања.“

Храм посвећен Богородици Одигитрији саграђен је 1330. по налогу пећког архиепископа и угледног књижевника Данила Другог. У наредних неколико деценија црква је осликана, а фреске су преживеле до наших дана. Промена боје на њима сведочи о константном присуству влаге. Вода је продирала из правца земље, крова, а има и видљивих трагова кондензационе влаге.

„Патријаршија као да је у сукобу са природом. Овде су сува и топла лета и хладне и влажне зиме. Обавили смо растерско мерење влаге и утврдили њено присуство у проблематичним деловима. Резултати говоре да се дешавају драматичне ствари. Последице капиларне влаге виде се чак и споља на фасади. Мерења су показала да се концентрација влаге мења, како смо улазили у лето тако је опадала.
Конзерватори се суочавају са додатним проблемима – од одвајања фресака од зида, атмосферског талога, великих исољавања, до појаве каверни или ваздушних чепова. Проблематичан је и бојени слој који се претвара у прах.“

„Битно је да се све нестабилне површине осигурају“, истиче Петровић.

„Сви слојеви малтера су смирени, каверне су максимално враћене у осу са линијом зида. Мања је штета да конзерватори изађу из цркве кад све фиксирају, него да све очисте, а да то сутра отпадне.“

Зато конзерватори стално уз себе имају шприц пун масе за „пуњење зидова“.

„Не бавимо се само превентивним мерама, него и естетиком. Уклоњен је велики део преслика и ретуша, као и заосталих интервенција са калијумовим сапуном, који се избацује из употребе. На појединим местима приметили смо да је било премазивања фресака новим декоративним малтером. У неким деловима чишћење је комплет завршено, али ништа није готово до тренутка док не завршимо цео посао.“

Архитекта-статичар

У оквиру претходних интервенција у једном дрвеном стубу, старом 700 година, избушена је велика рупа, дубине три метра. Једно од објашњења било је да је потребно да се кроз те рупе греде ињектирају и учврсте, пошто је тада утврђено да су „труле“ и да је због њиховог „слегања“ дошло до одвајања живописа на тим местима.

„Прецизно објашњење због чега је то рађено немам, бар не званично“, каже Петровић.

„Једно од објашњења је да је на тај начин требало омогућити исушивање зида. Међутим, храстова греда има неку функцију у згради, али одговор на питање која је њена улога даје архитекта-статичар.“

Стручњаци

Радове на заштити живописа у Богородичиној цркви манастира Пећка патријаршија предводи конзерватор Синиша Зековић, из Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду. На терену је увек око 15 конзерватора, од оних са поприличним стажом до младих, тек свршених студената. Смештени су у манастиру, па морају да поштују строга манастирска правила, што није за све баш једноставно…

Драгана Матовић 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *