Пећина Мишарица: Колонија слијепих мишева се све више смањује

На Међународни дан биодиверзитета чланови Центра за животну средину су посјетили пећину Мишарица код Бање Луке и указали на недовољну заштиту и очување пећинских екосистема, који су центри разноликости крша, а нажалост под великом пријетњом уништења.

понедељак, мај 23, 2016 / 13:06

На Међународни дан биодиверзитета чланови Центра за животну средину су посјетили пећину Мишарица код Бање Луке и указали на недовољну заштиту и очување пећинских екосистема, који су центри разноликости крша, а нажалост под великом пријетњом уништења.

Овогодишњи Дан биодиверзитета посвећујемо пећинским екосистемима, неоправдано занемареним центрима разноликости природе Републике Српске. Један изузетан примјер је пећина Мишарица, природни драгуљ који се налази у подножју Џомбића стијене, поред села Бијели поток, десетак километара источно од Бање Луке. У љетном периоду се у Мишарици формирају импозантне породиљске колоније слијепих мишева коју чине двије врсте: велики мишоухи и Шрајберов слијепи миш. Колонија спада у веће на Балкану.

„Из године у годину број јединки у колонији се драстично смањује, а главни разлог томе је константно узнемиравање слијепих мишева људским активностима као што су паљење ватре у унутрашњости пећине и уништавање пећинског накита и то поготово у периодима године када су слијепи мишеви најосјетљивији. Пећина је рањива јер је локалним путевима доста приступачна, те је стога веома важно доћи до адекватне стратегије заштите да би се еколошки инциденти избјегли или свели на најмању могућу мјеру”, истакао је Јасмин Пашић из Центра за животну средину.

За разлику од површинских станишта која су врло промјењива, пећинска станишта су релативно константна по условима који тамо владају. Популације животиња које живе у пећинама су врло мале у односу на животињски свијет на површини, а велики број организама је на листама угрожених врста и веома су осјетљиве на било какве промјене у станишту. Поред тога, врсте које живе у нашим пећинским екосистемима су неријетко ендемске и/или реликтне.

„Сама чињеница да у пећини постоји тако велика породиљска колонија слијепих мишева довољан је аргумент да се пећина Мишарица законски заштити и да се спаси већ прилично оштећен екосистем. Процес заштите је инициран још 2007. године, када је израђен елаборат о заштити који је предан надлежним институцијама на даљу процедуру проглашења Мишарице спомеником природе. До данас је непознато шта је разлог стопирања тог процеса, те ћемо тражити од надлежних институција да процес наставе и ову пећину хитно заштите”, додао је Пашић.

Преко 50% површине БиХ покривено је кршом. Ово је велика територија са специфичним морфолошким и хидролошким условима, као и великим богатством подземног биодиверзитета, које је још углавном непроучено, потцијењено и незаштиц́ено у Босни и Херцеговини.

Међународни дан биодиверзитета, 22. мај, прогласиле су Уједињене нације да би се широј јавности указало на значај заустављања изумирања великог броја биљних и животињских врста, као и угроженост различитих екосистема на Земљи.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *