Павиљон број четири

Пустити младост у прве бојне редове, а остати код куће и гледати пренос протеста на телевизији, уз никоме потребне тлапње сујтенога професорског ума – па има ли, животе, ишта грђе у теби самоме? Пише Горан Дакић Звао ме неки дан друг, који није Кожо, око поднева. Хоће, каже, да ми исприча нешто што није виц. […]

субота, јун 15, 2013 / 05:53

Пустити младост у прве бојне редове, а остати код куће и гледати пренос протеста на телевизији, уз никоме потребне тлапње сујтенога професорског ума – па има ли, животе, ишта грђе у теби самоме?

Пише Горан Дакић

Звао ме неки дан друг, који није Кожо, око поднева. Хоће, каже, да ми исприча нешто што није виц. Нема он тај обичај, па помислих да се нешто занимљиво иза бријега ваља. Таман ми се кажипрст оте да удари три тачке на започети текст, кад паде обавјештење: нема потребе да се налазимо, све што жели да ми каже послао ми је мејлом. Освјежим долазно сандуче кратком тастатурном командом, кад види стварно – стигао пакет: замрзнута слика са овонедјељних илити овотједних протеста. Да ли бањалучких или сарајевских не знам, не види се најбоље екстеријер, али да је са протеста – са протеста је. А слика је заправо уловљени кадар једног јединог транспарента на којем пише:"Кућа – протести, протести – кућа". Истом се враћамо који пасус касније.

У себи сам бањалучке студентске протесте подијелио на двије подједнако занимљиве половине. Добро, на три трећине, али тај трећи дио мозаика тек треба да оправда самога себе. Елем, прву половину је убила прејака ријеч, али не она племенита, миљковићевска, већ вулгарна, неопростива, срамотна. Та половина, која се некада звала и извршним секретаром, у будућим данима може да настави да гујно палаца језиком, али више нико не би требао да бере бригу око тога. Жучна кеса може да мирује, кера која лаје, уче бабе, не уједа. Стога и ја ову половину остављам у мраку иза себе, гдје, без сумње, и припада, и крећем ка другој, далеко опаснијој и лицемјернијој. Та сумњива половина, та акутним кукавичлуком инфицирана групација себе понекад назива и – професорима.

Професори бањалучког Универзитета, преносе медији и агенције, тајно и из сјене подржавају своје студенте. Ја, господо, у свом животу, у којем сам се као новинар наслушао заиста свакаквих будалаштина, нисам прочитао безобразнију и срамотнију реченицу! Професори, како вас није стид? Од вас нико не очекује да идете да студентима на протесте, већ да будете на челу њихове колоне! Чега се бојите? Или вјерујете да су ове шетње само љетњи пљусак? Ако вјерујете, чему тајна подршка? Ваш псеудоакадемски кукавичлук заправо је највећи наш проблем. Скривени иза кожних фотељетина, у хладу законом обезбијеђених кабинета и амфитеатара, са 250 килограма објављених научних радова и са обавезним титулама без којих не идете ни у клозет – да ли ћете заиста у октобру стати поново пред студенте и погледати их у очи? Да ли ћете се поново фолирати својим чудесним знањима и шепурити ништа мање величанственим звањима?

Сад можемо да се вратимо пароли с почетка текста. Пустити младост у прве бојне редове, а остати код куће и гледати пренос протеста на телевизији, уз никоме потребне тлапње сујтенога професорског ума – па има ли, животе, ишта грђе у теби самоме? Годинама сам, што јавно, што мање јавно, олајавао професорски кадар – некада са покрићем, некада без њега, једном сасвим коректно, други пут дрско и незналачки. Наслућивао сам да се у њиховом дугогодишњем недјеловању запатила клица страха, али не оног исконског, већ секундарног – страха за своје од многог мишљења задебљале позадине. Џаба се трудити – са тих кожних гарнитура овдашња професура не би могла да се одвоји ни разређивачем. Што њих никако неће спријечити да већ с јесени, по утврђеном сценарију, олајавају и овог и оног на власти, да бацају копља ка самим небесима због овог и оног школског процеса, да се џилитају којекаквим слободоумним и квазипатриотским паролама. Све се, на концу, своди на ово: студенти које понекад обарате на испитима, те предмете кад-тад науче и положе. За испит на који сте ви изашли и на којем сте тако историјски пали – нема новог рока, чак ни оног социјалног, новембарског.

А вама, господо студенти, желим да кажем ово: павиљон четири постоји. У њему су смјештени наши професори. Зато се он и не види.



0 КОМЕНТАРА

  1. O kakvoj mladosti ti pričaš, na proteste ko zna ko je išao ali studenti u najmanjeb broju, sve aktivisti partija, penzioneri i sl. A studenata ne znam je li bilo 300. A logično da i ne idu na proteste ni studenti ni profesori kad ako nisi upućen ovi protesti samo služe za karijeru jednog malog broja ljudi.

  2. Ти Дакићу, био наки студенат, кажеш да си новинар, а не знаш да су у свим ратовима од почетка историје до данас у прве редове овијек и обавезно изгуравани омладинци, јер по природи ствари они су ти који једва чекају физички обрачун и доказивање да су живи кроз физичко надметање. Па онда у том надметању многи више не остану живи. Матори „борци“ сједе иза фронта и разрађују стратегије…

    Какав си био студент, такав си изгледа и новинар. Први пут чујем јавно, да је „ОЛАЈАВАЊЕ“ у опису новинарског посла.
    Сви су нам досад срали да је то „копање до истине“, па оних фамозних пет „ко, кад, зашто, гдје…“

  3. kakav glup tekst, nisam smogao snage do kraja da pročitam.
    studenata najmanje bilo, slažem se s jarićem, ali ne znam i što snsd se trudi da ublaži snagu protesta, pa šta?! svako malo ljudima treba dati da se izduvaju, ispred Bijele kuće non stop neko protestuje.
    najveća glupost ovih protesta što se tražio taj 4.paviljon koji i nije toliko neophodan, a svakako se iz fondova EU moglo dobiti para iduće god.
    ali dronjcima i ostalim magarcima ne možeš to objašnjavati.
    dodik je pogriješio što ih je uopšte primao.
    trebalo ih je pustiti da se izduvaju i reći ko vas j…, mi guramo svoju priču.
    još nije kasno da se obori onaj tender, i da se priča razvlači dok ne dobijemo pare na nekom drugom mjestu.

  4. rammstеin, 16.06.2013. 00:39:12

    Занимљив упис, ја га стварно нисам писао јер тог наведеног датума 16.06. и баш тада негдје око пола један иза поноћи сам возио на ауто путу Београд-Шид, тад сам био негдје између Батајнице и Добановаца, тако да је ван памети при неких 160 на сат, писати коментар на Фронталу! Према томе или је ово нека зајебанција од уредништва или поменути режимски керови раде свој посао, упадајући на профиле неподобних корисника!? Нико други нема приступ мојој шифри.

  5. Ne mogu a da ne primijetim (a to mi i jeste posao) da je solidan tekst kolge Dakića podvrgnut organizovanom i orkestriranom spinovanju od strane režimskih trolova. Evo putokaza na osnovu kojih sam izveo zaključak.

    1. Pročitajte dosadašnje komentare nickova koji su se ovdje okomili na Dakićev tekst!
    2. Hakovali su „rammstein“-ov nick.
    3. Pokušajte sublimirati misao-okosnicu svih njihovih pisanija! Ona bi glasila: REŽIM JE DOBAR!
    4. Pored onakvog RTRS-a, „Nezavisnih novina“ i „Glasa“ „Srne“… ipak im paniku izaziva par nezavisnih portala od kojih jedan jeste – Frontal.
    5. „Prošetajte“ po tim nezavisnim portalima i pogledajte najezdu režimskih trolova-komentatora i spin-doktora čije se sve poruke mogu (opet) sažeti u rečeni(či)cu: REŽIM JE DOBAR!
    6. Razmislite o posljednjim (političkim) događajim, da li su se spontano desili ili su bili projektovani? Do juče su mediji pisali o kriminalu, korupciji, nepotizmu, političkoj diskriminaciji, to se nekako moralo presjeći. O čemu sada mediji pišu? Kako je RS ugrožena i kako je može odbraniti samo Milorad Dodik; kako je BiH ugrožena i kako je može odbraniti samo Bakir Izetbegović.
    7. Svaki režim je najopasniji kada uđe u takozvanu „odsudnu“ odbranu. Kad počne da pada. A kada nešto tako golemo pada prvo se mora dobro zaljuljati. A zaljuljalo se. Ali kad pada „to“ nešto tako golemo obavezno pognjavi sve nedužno što mu se nađe u putanji. Treba ga pažljivo ljuljati. Makar mu ga „Halil prvi zalilo“.

  6. Karabaja, 17.06.2013. 11:55:37

    Сублимиро си на прави начин коинзистенцију Карабаја, и баш је уочљиво ових дана поплава и најезда остатака пораженог жутог режима из Србије и на порталима РС-а, али посебно по неким фејсбук групама, гдје се промовише тај њихов маскирани жути екстремизам у лику и дјелу милорада додика, као неког опонента свему у Србији, „издајницима Косова“, „продавачима РС-а“, „америчким шпијунима“,…итд. итд. на тај начин нас из РС излажу притиску моћника са запада, јер промовишући тај жути екстремизам са дилетантом милорадом додиком на челу РС, ми имамо шанси таман ко инвалид против Усеина Болта на 100 метара!
    Жуте екстремисте то не занима и не погађа пуно, шта ће бити са нама, већ кад буде нека несрећа, онда ће они да оптуже опет Вучића за „издају“, а и њега и нас прогласе лузерима, у односу на њиховог батицу ботицу, који је „знао политику запада“!
    Зато су ови хвалоспјеви на рачун милорада додика, вјешто пројектована режија пораженог жутог режима, са чијим би негативним исходом овдје, они поново политички просперирали у Србији!

Оставите одговор на Тешан Подруговић Одустани од одговора