Паре и суверенитет: Србија и јужна покрајина о промету добара

Трговинска размјена између Србије и Косова је 400 милиона еура годишње, али постоји простор за много већу привредну сарадњу, оцијенили су представници привредних комора из Београда и Приштине.

уторак, октобар 24, 2017 / 08:20

Први предуслов за то, закључили су на састанку у Београду косовски и српски бизнисмени, је уклањање бројних административних препрека.

Сафет Грџалију, предсједник Привредне коморе Косова, рекао је да би политички дијалог требало да води ка економским интеграцијама јер су оне предуслов за бољи живот будућих генерација.

“Ове баријере једног дана биће инспирација за хумор, стрипове и цртане филмове. Стати на граници па мијењати таблице на возилу, не признавати документацију… То далеко више умара психолошки него економски и политички,” рекао је Грџалију.

Најновија анализа Форума за етничке односе и Хајнрих Бел фондације показала је да чак 80 одсто привредника са Косова вјерује да су проблеми приликом извоза у Србију или транзита косовске робе ка земљама Европске уније узроковани утицајем политике, а да половина косовских бизнисмена сматра да српске власти без разлога захтијевају додатну документацију и провјеру квалитета. Са друге стране, показало је ово истраживање, за пословне људе из Србије који извозе на Косово највећи проблем су дупле царине, порези, акцизе и контроле.

Душан Јањић, из Форума за етничке односе, рекао је да је неопходна примјена договорених споразума из Брисела.

“Привредна сарадња је карика која недостаје. То је важан инструмент успостављања нормалних односа између два ентитета или двије земље,” навео је Јањић.

У трговинској размјени Србија је у предности, јер највећи дио извози, док мало шта са Косова увози, али су обје стране заинтересоване да се што прије ријеше проблеми као што су презахтјевна “папирологија”, неусклађени прописи и фитосанитарне процедуре, непостојање платног промета, катастрофална путна и жељезничка инфрастуктура, као и мали број административних прелаза на којима се роба царини. Због тога цвјета шверц па се, како процјењују надлежни, 50 одсто промета робе између Србије и Косова одвија у сивој зони.

Оливера Цени Бардићи, из Привредне коморе Косова, каже да владају предрасуде.

“Производи са Косова често се из политичких разлога представљају као мање квалитетни. Упркос томе јасно је да је Косово јако важан економски партнер Србије, што се види и у трговинском билансу. Иако има много административних препрека, привредна сарадња данас је далеко боља него прије десетак година.“

Пољопривреда, прехрамбена индустрија, трговина и саобраћај су, како су оцијенили привредни представници Београда и Приштине, области у којима има највише потенцијала за економску сарадњу српских и косовских фирми.

“Нову наду за привреднике даје Берлински процес. Са њим смо отворили важна питања која имају везе са лакшом трговином и протоком људи и капитала,“ рекао је Марко Чадеж, предсједник Привредне коморе Србије.

Рјешавање питања својине, како су на овом састанку закључили из Форума за етничке односе, једна је од најважнијих ставки за пуну нормализацију економских односа Србије и Косова.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *