Папу је послао Чавез, Марадонином руком

Осим помагања сиромашнима и навијања за ФК Сан Лоренцо, нови папа се успут бавио још неким хобијима, а овај текст је још један прилог недељи папе и Ђинђића. Босна Сребрена (lat. Bosna Argentina), овдашња фрањевачка провинција радује се овој аргентинској вези и имену папе по Фрањи Асишком, утемељивачу фрањевачког реда. Цијели дан смо читали како […]

четвртак, март 14, 2013 / 21:47

Осим помагања сиромашнима и навијања за ФК Сан Лоренцо, нови папа се успут бавио још неким хобијима, а овај текст је још један прилог недељи папе и Ђинђића.

Босна Сребрена (lat. Bosna Argentina), овдашња фрањевачка провинција радује се овој аргентинској вези и имену папе по Фрањи Асишком, утемељивачу фрањевачког реда. Цијели дан смо читали како је нови папа водио живот сличан као наш блаженопочивши патријарх Павле – аутобусом од куће до посла, или пјешице ако је лијепо вријеме. 

Живи аргентински бог, Дијего Марадона, објаснио је избор новог папе као интервенцију Божје руке, исте оне којом је дао гол Енглезима у полуфиналу Свјетског првенства. Ако ништа, оба догађаја су вјероватно усрећила огроман број људи.

Венецуелански потпредсједник Николас Мадуро, још увијек у црнини, данас је замислио Исуса Христа и покојног Хуга Чавеза, лицем у лице  – у сусрету који је, као и Марадонина рука – превагнуо на то да нови папа буде Јужноамериканац. 

Доле на Земљи, Енглези су се сјетили да је доскорашњи бискуп Буенос Ајреса молио за Фокландска острва у саставу Аргентине, што није услишено ако је судити по референдуму који је тамо недавно одржан.

Име Хорхеа Марије Бергоља, данашњег Фрање, претраживао је и Викиликс по својим базама, а тамо је пронађена веза на релацији: Он-америчка амбасада-опозиција предсједнику Кирхнеру.

Истовремено, новине у Сједињеним Државама међу првима су поквариле журку ”кардиналу сиромашних”, што није било тешко јер је жалба против Бергуља поднијета 2005. године суду у Буенос Ајресу, у којој се новоизабрани папа сумњичи да је био умијешан у отмицу два свештеника у вријеме Виделине војне диктатуре. У жалби тада није прецизирана природа умијешаности Бергуља у отмицу, а Католичка црква оптуживана је да је у периоду од 1976. до 1983. године сарађивала са тадашњим војним режимом и злочинима војске.

Папа никада није одговорио на ове оптужбе и ћутао је оном ћутњом дебелих ватиканских зидова и полутамних архива – ”дисциплинован као леш” – а то је начело које је смислио Игнасио Лојола, оснивач реда Језуита/Исусоваца, којима је нови папа припадао. О њима се свашта може наћи у литератури, а уживо се увјерити у географској близини -у њиховој цркви Срца Исусова у Загребу сваке године служи се миса Павелићу.

Гуглање није потребно да се схвати како се поглавар моћне Католичке цркве не постаје скромним животом и залагањем за помоћ сиромашнима, сликањем са навијачима и вожњом градским аутобусом. Уосталом, стотине свештеника је убијено по Латинској Америци, и то баш они који су били на страни сиротиње, а против резних режима, диктатура и неправде. Многе је уморила управо њихова црква.

Овај Фрањо је, видимо, међу живима.

Ж. Свитлица

 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *