Папандреу: Нећемо банкротирати

Грчки премијер Јоргос Папапандреу изјавио је за данашњи италијански лист „Коријере дела сера” да његова земља неће банкротирати нити ће изаћи из зоне евра. „Ја се надам да се то неће догодити”, рекао је премијер Папандреу интервјуу за дневник из Милана и изразио увјерење да ће Грчка за рјешавање тешких дужничких проблема 2012. прибавити додатна […]

субота, мај 14, 2011 / 22:33

Грчки премијер Јоргос Папапандреу изјавио је за данашњи италијански лист „Коријере дела сера” да његова земља неће банкротирати нити ће изаћи из зоне евра.

„Ја се надам да се то неће догодити”, рекао је премијер Папандреу интервјуу за дневник из Милана и изразио увјерење да ће Грчка за рјешавање тешких дужничких проблема 2012. прибавити додатна финанансијска средства, пренијела је америчка новинска агенција Асошиејтид прес (АП).

Папандреу је најавио да ће у наредном периоду главни задатак његове владе бити реализација приватизационог програма у циљу повећања фонда расположивог новца за враћање дугова.

Грчки премијер је, набрајајући листу мјера које ће његова влада спроводити, указао да ће нарочито радити на побољшању јавних финансија.

То подразумијева, између осталог, смањење потрошње и економску либерализацију, у оквиру рубусног приватизационог плана.

„Приватизација на почетку није била приоритет”, казао је Папандреду, из напомену да је сада тај процес главни посао којим влада треба да се позабави, како би и тиме показала да је Грчка спремна да одговори дужничким обавезама.

„Постоји широка сагланост око (реализације) нашег плана”, рекао је Папандреу, уз напомену да програм, који ће ускоро почети да се примјењује, подржава и грчка опозиција.

Грчка је у мају 2010. избјегла банкрот захваљујући обилном кредиту у вриједности око 110 милијарди евра, који су одобрили Европска унија (ЕУ) и Међународни монетарни фонд (ММФ).

У протеклих 12 мјесеци показало се, међутим, да наведена помоћ ЕУ и ММФ није довољна да би биле саниране све последице огромног дуга низа претходних влада у Атини у вриједности око 327 милијарди евра.

Неки аналитичари сматрају да би за Грчку најмање болан сценарио био уколико изађе из евро зоне, врати своју валуту – драхму, јер се страхује да Грчка можда никада неће бити у стању да отплати огроман спољни дуг и да ће морати да га реструктурира и тиме примора инвеститоре на губитке, што би изазвало тешке посљедице у осталим чланицама еврозоне, али и ван те монетарне уније.

На питање да ли би могао бити одобрен нов пакет помоћи за Грчку, директор ММФ за Европу Антонио Боржес је рекао да је Фонд отворен за такву могућност, пренио је Ројтерс.

Атина, такође има потенцијал за прибављање додатних средстава путем продаје државне имовине, рекао је Боржес, додавши да је процијењених 50 милијарди евра могућег прихода од приватизације „вјероватно мање од 20 одсто цјелокупне имовине коју би Грчка могла да приватизује”.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *