Овако би изгледао Београд да није било бомбардовања

У паклу шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. изгорјеле су стотине грађевина, а само је неколико њих имало тужну част да остану упамћене и тако буду симбол трагедије. Многе те грађевине и данас би давале додатну чар архитектури београдске улице. Подједнако и зграда библиотеке на Косанчићевом венцу и Коруновићева пошта код Железничке станице. Операција уништења Београда „Страшни […]

понедељак, април 6, 2015 / 15:51

У паклу шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. изгорјеле су стотине грађевина, а само је неколико њих имало тужну част да остану упамћене и тако буду симбол трагедије.

Многе те грађевине и данас би давале додатну чар архитектури београдске улице. Подједнако и зграда библиотеке на Косанчићевом венцу и Коруновићева пошта код Железничке станице.

Операција уништења Београда „Страшни суд“ отпочела је у недељу, 6. априла, када је од 6.30 до 8 сати на град изручено 197 тона бомби.

– Напади су поновљени истог дана око 10 и 14 часова, у сумрак и у току ноћи. Бомбардовање је настављено и у преподневним и поподневним часовима 7. априла, да би 11. и 12. априла још два таласа погодила град. На Београд је, у 620 бомбардерских и 340 ловачких налета избачено 440 тона разорних и запаљивих бомби. Тешко су страдали делови око Железничке станице, Славије, Сењака, центар града и Теразије, владине зграде у Немањиној и Улици кнеза Милоша, а нарочито стамбени квартови на Дорћолу. Од 19.641 зграде, колико је Београд имао пре рата, 9.365 је уништено или оштећено, док је 8.000 породица остало без крова над главом – каже историчар Дарко Ћирић, виши кустос Музеја града Београда.

Број жртава никада није прецизно утврђен, а процене су да је било 3.000 погинулих и 10.000 повређених Београђана.

Народна библиотека Србије (на насловној) – Народна библиотека Србије је 1920. од владе добила средства да купи зграду картонаже на Косанчићевом венцу од индустријалца Милана Вапе. У шестоаприлском бомбардовању изгорела је до темеља, а пожар је прогутао 350.000 књига, 500.000 свезака, многе значајне документе, повеље и збирке, средњовековне рукописе… који су данима били спаковани у сандуцима и у подруму чекали евакуацију (кликнути + за увећање)

– Многа здања су у првим поратним годинама прецизно обновљена, уз помоћ немачких ратних заробљеника који су радове изводили. Од оних која нису обновљена дуг према градитељима је заиста остао, што је тек делимично надомештено респектом од стране историографа. Ђумрукана на Сави, Пошта 2, Библиотека на Косанчићевом венцу и низ других зграда нису обновљене у оригиналном облику због различитих околности и интереса – идеолошких, урбанистичких и економских – каже др Александар Кадијевић, професор Филозофског факултета.

Палата управе поште – По многима ово здање које је саграђено крајем двадесетих година 20. века представља врхунац стваралаштва архитекте Момира Коруновића. Палата је остала поштеђена у првим налетима бомбардера 1941, али је касније нису поштедели ни нацистички нити савезнички бомбардери. Нове власти су након рата одлучиле да здање обнове, али не по оригиналном решењу, па данас на Савском тргу као да је остао само костур Коруновићеве поште.

Синагога – Сефардска синагога Бет Израел у Улици цара Уроша страдала је у пожару у Другом светском рату. Била је маварског стила, пројектовао ју је Милан Капетановић, а саграђена је 1908. Краљ Петар И положио је камен темељац. Данас се на том месту налази Галерија фресака, а на садашњој згради је постављена спомен-плоча која подсећа Београђане на овај порушен симбол јеврејске заједнице.

Министарство војно – Зграду која се налазила на углу Немањине и Кнеза Милоша, а која је срушена 1941, пројектовао је архитекта Јован Илкић око 1895. и она је после Великог рата била дограђена. На тој парцели је подигнута једна од две зграде „близнакиње“ по пројекту Николе Добровића. Градња Генералштаба завршена је 1965, а комплекс који је ушао у светске архитектонске енциклопедије тешко је оштећен током НАТО бомбардовања.

Мост краља Александра Карађорђевића – Београђанима је овај мост служио мање од седам година; за време бомбардовања прилично је оштећен, остаци су 1941. минирани, а на његовим темељима 1955. је подигнут Мост братства и јединства (Бранков мост) с тим да су од старог остали и сачували своју функцију до данас стубови број 2, 4, и 5. Николај Краснов је био аутор богате архитектонске обраде супструктуре моста и скулптурне декорације, као допуне.

Друга мушка гимназија – У новоподигнуту зграду у Поенкаревој 29, данашњој Македонској улици, 1910. су преселили Другу мушку реалну гимназију. Зграда је после оштећења која је претрпела у априлском бомбардовању срушена, школа је пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој, а двадесетак година касније на том месту је саграђена зграда „Политике“. На локацији бивше школе данас је и паркинг.



0 КОМЕНТАРА

  1. zulkedin, 07.04.2015. 15:59:12 [146800]

    Нема тог мјерила по којем су блог који не наводи никакве изворе и YouTube видео снимак у трајању десетак секунди – приде, постављен као доказ да НИЈЕ било бомбардовања и на почетку којег се тврди да приказуеје МиГ-а наоружаног ракетама ваздух–ваздух – сами по себи релевантни извори.

    Ипак, морам призанти да ме баш фино насмијало ово „четничка авијација ЈНА”.

  2. Да, заиста је Београд страдао, и тог априла љета господњег 1941-е, али и 1944-е, као и 1999-е. Да није, сигурно би остале бројне грађевине које би подсећале на нека прошла времена и сведочила о историји српске престолнице.

    Е сад, мало пре бацих поглед на неке портале у бошњачком делу фед.БиХ. И ту поново помињу 6.април 92-е као почетак неке „опсаде“ (чуј опсаде). Прошлих година су као почетак „опсаде“ нас „мрских србочетника“ помињали 2. или. 3. мај 92-е, сада овај датум, па нека се пресаберу и сами са собом договоре када је почела та „опсада“.

    Узгред, не беше то никаква опсада Сарајево. Сама реч опсада је војни појам и подразумева освајање града. Таквог наума нити је било, нити је уопште било могуће да СРК ВРС са неких 18-20.000 бораца (и који је држао дупли прстен, унутрашњи према ужем Сарајеву и спољни) освоји град са неких 350.000 душа у којем беше смештен кудикамо бројнији корпус тзв АБиХ. Али џабе неуком писати и објашњавати, билмези остају билмези.

    Такође у априлу 92-е јесте било превирања у самом граду Сарајеву, углавном почиње терор паравојних јединица, тзв зелених береткица или патротске лиге над сарајевским Србима, али не беше и неке реакције са српске стране (а реално и тешко је могло бити јер ВРС беше формирана 12.05.92), ЈНА која беше тада једина легална војска углавном је покушавала држати се неутрално. Али то беше тешко, јер су паравојне бошњачке јединице истрајавале на продубљивању хаоса, сукобима и крвопролићу, па ће једна таква група ниткова који су себе звали Шевама (или тако некако) у великом парку 22.04.92. свирепо ликвидирати 8 војника ЈНА, и то беше први масовни злочин у Сарајеву.
    Зато, узимати 6.април 92., датум када се није догодило ништа посебно значајно и ништа драматичније од других дана у том превирању, је и произвољно и неозбиљно одабран дан, али са овим бошњачким лидерима човек никад не зна на чему је.

    Касније већ у мају, биће успостављена 2 Сарајева, српско и оно ратно уже.
    Срби Сарајлије (становници приградских и околних насеља и села, и Срби протерани у ратним годинама из ужег Сарајева), сада већ као припадници СРК-а ВРС су били успешни у одбрани свог српског Сарајева, али пре свега својих породица.
    Ови други, припадници тзв АБиХ, који су 44 месеца атаковали на положаје СРК-а ВРС без успеха, и били прилично инфериорни у борби, бејаху супериорни у злоделима нас Србима у тадашњем ужем Сарајеву, многи Срби су свирепо убијени, или у бројним казаматима тзв АБиХ или на кућном прагу.

    Ух, одох од теме, извињавам се читаоцима. Добро, тако беше, то знамо, било, не поновило се.

  3. dragoslav.rachic, 07.04.2015. 16:09:10 [

    Avione sam ti nako spomeno,na Sarajevo je bačeno u prosjeku dnevno oko 300 granata iz raznoraznog oružja za period opsade od 4 godine.Granata je granata pa odakle god bila bačena il izbačena.Po tome poredim Sarajevo i Beograd a ne po avionima.
    A da je Beograd strado ,to jest, nisam ni reko da nije..

  4. Spominjes avione a onda.postavljas link koji nema veze sa avionima i bombardovanjem. To se zove prevara!
    Treba da znas da je pola sarajeva u ratu bilo.u rukama srba, te da su i oni bili u identicnom.okruzenju kao i muslimani.
    Srbi koji su rat proveli na ilidzi, grlici, kasindolskoj, rajlovcu, nedzaricima, otesu…najbolje znaju kako im je bilo! Tri dana putovanja sa ilidze na pale!
    I onda u svemu.tome porediti sravnjivanje sa zemljom beograda sa sarajevom je u najmanju ruku bolesno

  5. re-zulekdin

    nemoj da siris dezinformacije o ratu u bih,ili o ratu un sarajevu.

    biras iskljucivo datume i podatke koji odogovaraju tebi i drugim muslimanima.

    zaboravio si pocetke rata u bih i datume agresije hrvatske na srpske dijelove i stanovnistvo u bih.

    sjeti se ubijanja srba iz sijekovca kod broda,sujice i livna gdje su masakrirani srbi,mostara i napada-kamionom cisternom punom exploziva na kasarnu jna-juzni logor u mostaru,napada murata sabanovica na branu visegrad i rusenja zeljeznog mosta i kuca kod brane visegrada.
    da te podsjetim…to su prvi oblici terorizma u evropi i bih,poslije II drugog svjetskog rata.
    do danas niko nije odgovarao,jer su to bili muslimani pod zastitom drzave bih,a protiv srba.

    ti ne znas da je u lisabonu 30 aprila 1992 godine,sa kutiljerom,potpisana MIRNA PODJELA BIH NA 3 DIJELA.
    potisali su alija,radovan i ante boras.
    tu su i hrvati dobili dio bih,za koji se i danas bore.

    ti neznas da je predsjednistvo i vlada bih potpisla da do 15 maja 1992 godine JNA mirno izadje iz BiH.
    ti ne ynas da je zbog potpisa lisabonske mirovne podjele bih,u sarajevu nastala pobuna u predsjednistvu,gdje je bio alijin sin bakir i ganic i kljujic.
    oni su naredili napada na dom jna 2.maja 1992 godine,jer je to najslabija tacka svake vojske i jer je tako napadnut i dom jna u zagrebu 1991 godine.

    PRAVI rat je poceo U SUBOTU I NEDELJU,2-3 maja 1992 godine U SARAJEVU,NAPADOM NA JNA U DOBROVOLJACKOJ I NA SKENDERIJI I U DOMU JNA,i nepotrebno je trajao 3 godine ,JER SU MUSLIMANI I HRVATI MISLILI DA MOGU SVE SRBE ISTJERATI I OTEI IM DRZAVU I IMOVINU.

    SVE OSTALO-NAOAD NA PREDSJEDNISTVO,AVIONI,KAMIONI,…. JE CISTA IZMISLJOTINA RATNIH ZLOCINACA GANICA,KLJUJICA,VIKICA,HAJRULAHOVICA,BAKIRA IZETBEGOVICA,I DRUGIH 19 ZLOCINACA KOJI SU NAREDJIVALI UBIJANJE VOJNIKA I NAPAD NA KOMANDU BISTRIK.

    ISTO SU SVE PONOVILI NA OKRUZENU KASARNU TUZLA I TUZLANSKU KOLONU 15 MAJA 1992 GODINE.

    DA JE CIJELI RAT BIO NEPOTREBAN ,DOKAZAO JE DEJTON JER JE BIH TADA PODIJELJENA NA 2 ENTITETA,PO ISTIM GRANICAMA IZ LISABONA IZ APRILA 1992.GODINE.

    MALO UCI ISTORIJU I DETALJE,A NEMOJ SLUSATI PROPAGANDU I MEDIJE.

    USPUT,jedno tehnicko pitanje.
    sjecas se laznih istorijskih desavanja u sarajevu 1992 godine.
    jedna od tih ,cesto ponavljanih slika u svim uslimanski ratnim filmovima je i 2-3 maj 1992 godine i pogodak robne kuce ZEMA u titovoj ulici u sarajevu.

    za ljude koji ovo citaju,a ne znaju sarajevo,titova ulica je i danas,od vjecite vatre,do BBI centra,ex robne kuce sarajka.
    u neposrednoj blizini centralne banke,i sada robne kuce (adazal ili drugi naziv) se odigrao montirani pogodak za tv gledaoce koji veze nemaju o sarajevu.
    vidi se pogodak granate u robnu kucu ZEMA,na visini od 4 metra od zemlje,u sami cosak.

    dajem stan i 100.000 maraka,svakome onom ko DANAS na bilo koji nacin>matematicki,artiljerijski,vojnicki,logicki….
    DOKAZE DA JE POGODAK U ROBNU KUCU ZEMA MOGUC SA BILO KOJE TACKE OKO SARAJEVA…..OSIM SA UDALJENOSTI OD 20 METARA OD ROBNE KUCE ZEMA (sada ADAZAL) i to samo iz ulice prema ex hotelu BEOGRAD (sada BOSNA) ,pored kafica i knjizare veselin maslesa,na uglu. tu se nalazila specijalna policija dragana vikica i zelene beretke dzevada topica -tope,laznih oslobodilaca sarajeva,a u stvari montiranih laznih pogodaka
    ,,srbocetnickih agresora,,.

    dakle,nikada,ni danas,a ni ranije,taj pogodak nije moguc nijednim projektilom,…haubicom,minobacacem,osom,zoljom sa trebevica ili bilo koje srpske strane,NEGO ISKLJUCIVO SA 20-30 METARA PORED ROBNE KUCE ZEMA.

    podsjecam da 2-3 maja 1992 godine nije bilo ratnih,a ni artiljerisjkih dejstava po sarajevu,a ni po titovoj ulici,

    NAPROTIV…BIO JE OPSTI NAPAD NA KOMANDU JNA NA BISTRIKU,DOM JNA U CENTRU SARAJEVA,I OREKSTRIRANI NAPAD NA SVE KASARNE U SARAJEVU,JER SU MUSLIMANI BILI PROTIV LISABONSKE MIRNE PODJELE BIH NA 3 DIJELA,I HTJELI SU CIJELU BIH.

    da se ja i ti,zulkedine ,nebi svadjali oko detalja,a ja sam bio i sve provjerio.p[redlazem ti da pjeske obidjes prostor oko robne kuce zema u titovoj,i laicki provjeris moju pricu.
    ja sam artiljerac,i znam svaku mogucu putanju projektila,znam cijelo sarajevo,i znam sve montaze i lazi propagande u sarajevu.
    a ako sam ili sa strucnjacima,dokazes suprotno,tebi poklanjam svu svoju imovinu od 200.000 KM u sarajevu.

  6. Чудно да нико не помиње 6.април 1945.године када су се Срби шљегли са околних брда и ишћерали усташку и нацистичку гамад из шехера.

    Парадокс је да поводом тог догађаја усташки потомци додијељују одликовања потомцима оних који су ишћерани 6.априла 1945, а све са причом да су они спријечили потомке оних који су ономад шњегли са планина, да ураде исто 6.априла 1992.

    Запетљано, јебаји га!

  7. „PRAVI rat je poceo U SUBOTU I NEDELJU,2-3 maja 1992 godine U SARAJEVU,NAPADOM NA JNA U DOBROVOLJACKOJ I NA SKENDERIJI I U DOMU JNA,i nepotrebno je trajao 3 godine ,JER SU MUSLIMANI I HRVATI MISLILI DA MOGU SVE SRBE ISTJERATI I OTEI IM DRZAVU I IMOVINU.“
    —————————————————————–

    Šifra: Sjeti se Doboja

  8. „Чудно да нико не помиње 6.април 1945.године када су се Срби шљегли са околних брда и ишћерали усташку и нацистичку гамад из шехера.“
    ——————————————————————-

    Predveče, 6. aprila su jedinice 16. muslimanske brigade kroz Višegradsku kapiju prve ušle u grad Sarajevo.

  9. Муслимани су 5. априла ослободили Сарајево, а Срби 6.априла.

    Зашто је као дан ослобођења узето српско ослобађање враг ће га знати.

    Гарантујем да ће се за 3-4 године као дан ослобођења славити 5. април.

  10. А како Срајево поштује своје ослободиоце најбоље говоре називи улица:
    http://sarajevo.co.ba/o-sarajevu/ulice-grada-sarajeva/

    На почетку списка се може видјети да је Хаџи-Лојо добио улицу неких браће Билића. Херој Дрвар није имао мјеста у Сарајеву, али умјесто њега је неки сарач Исмаил. Ђуро Ђаковић је одјебан због Алипаше. Фадил Јахић због неког хаџи Сулејмана, Филип Кљајић због Кемал-бега.

    Хмза Хуму одјебаше због Маковог буразера Хамида, Хасана Бркића због патриотске лиге. Последњи босански краљ Томислав у главном босанском граду у име босанског патриотизма изгуби улицу коју прозваше Кошевска. Титу донекле сјеба мула Мустафа Башескија, највећи босански писац изгуби улицу, а њено име задоби Шабан Хазимовић. Оде и Мићо Соколовић, скојевац, Митар Трифуновић Учо. Ни Младен Стојановић није избјегао ту судбину.

    Павле Горанин, Партизанске болничарке, чифут Отокар Кершовани, Пролетерске бригаде, Саву Ковачевића замијени реис Џемалудић Чаушевић, нестаде и Славише Вајнера Чиче…

  11. Протјерали 150.000 срба из Сарајева, попалили наше куће да се немамо гдје вратити, поубијали недужне војнике (ЈНА) који су се извлачили из Сарајева, побили би читаву регију Пале, Соколац, Рогатицу, Тново, Фочу, да их нисмо држали у обручу. Немојте молим вас причати о томе ко је злочинац, а ко жртва! Бандо једна разбојничка!

Оставите одговор на Симо П. Ороз Одустани од одговора