Откупљена Теслина лабораторија

Научни центар Тесла на Ворденклифу коначно откупљује 6,5 хектара земљишта на Лонг Ајленду, удаљеном стотинак километара од Њујорка, на коме је Никола Тесла 1901. године почео да градио своју чувену лабораторију и постројење за бежичну комуникацију и бежични пренос енергије. Ексклузивну вијест "Политика" је сазнала од Владимира Јеленковића, директора Музеја Николе Тесле из Београда, пошто […]

петак, мај 3, 2013 / 23:37

Научни центар Тесла на Ворденклифу коначно откупљује 6,5 хектара земљишта на Лонг Ајленду, удаљеном стотинак километара од Њујорка, на коме је Никола Тесла 1901.

године почео да градио своју чувену лабораторију и постројење за бежичну комуникацију и бежични пренос енергије.
Ексклузивну вијест "Политика" је сазнала од Владимира Јеленковића, директора Музеја Николе Тесле из Београда, пошто га је о томе ових дана обавијестила Џејн Алкорн, предсједница Научног центра Тесла на Ворденклифу, која је овом пројекту посветила протеклих 18 година рада.

Теслина лабораторија која почиње нови живот, налази се на земљишту откупљеном од компаније "Агфа".

У амбициозним плановима и визијама људи из Научног центра Тесла на Ворденклифу, реконструисана лабораторија и простор на коме се она налази, треба да прерасту у научно-образовни центар и музеј, "вриједан Теслиног завештања".

Да би пројекат био заокружен, треба обезбиједити око 10 милиона долара.
Оптимистичко предвиђање да ће и тај новац бити обезбјеђен, темељи се и на изванредном успјеху глобалне акције, покренуте 2012. преко интернета, с циљем да се прикупи новац за откуп земљишта на Лонг Ајленду.

Подсјетимо, средином августа прошле године, прави бум на свјетској мрежи изазвао је Метју Инман, онлајн стрип аутор и блогер, који се придружио акцији Научног центра Тесла на Ворденклифу.

За само недјељу дана кампање, дародавци су подржали ову идеју са више од милион долара, а до данас је акција окупила 33.000 учесника из 108 држава.

– То је највећи камен темељац у готово двије деценије дугим напорима не би ли се заштитио овај историјски и научно важан простор. Дародавци су се водили сном и надом у успјех. Веома смо узбуђени што смо коначно успјели, што смо сачували простор којим је корачао и на коме је радио Тесла – истакла је Џен Ђенова, потпредсједница научног центра Тесла на Ворденклифу.

Са конференције за медије упућен је позив свима "који вјерују у науку и образовање и који препознају бројне Теслине доприносе друштву" да се придруже глобалним напорима да лабораторија на Ворденклифу постане научно-образовни центар и музеј посвећен Николи Тесли.

Генијални изумитељ започео је градњу лабораторије 1901. на земљишту површине око 80 хектара, коју је обезбједио адвокат и банкар Џејмс Ворден.
Тада најмоћнији банкар Америке, Џ. П. Морган, финансирао је пројекат са више од 3 милиона данашњих долара.

Лабораторију и постројење Ворденклиф, назвао по дародавцу Вордену, познато и као Теслин торањ, дизајнирао је славни амерички архитекта, Станфорд Вајт.
Тесла се у нову лабораторију уселио 1902. али његово постројење, на жалост, никада није довршено – срушено је 1917. године.

Конференција на којој је Џејн Алкорн саопштила радосну вијест о откупу лабораторије, одржана је у хотелу "Њујоркер" саграђеном 1930. са 2.500 соба.

Никола Тесла је тада изабрао овај хотел за ново боравиште и у њему провео посљедњих десет година живота.

Био је настањен на 33. спрату у соби 3327, у којој је и преминуо 7. јануара 1943. године.



Оставите одговор