Откривање арктичких цивилизација

Сјеверни археолошки конгрес, који је одржан у западносибирском граду Ханти-Мансијску (8-13. новембра – слике горе) његови гости и учесници су назвали „Археолошким Давосом“. Преко двјеста историчара, археолога, етнографа, антрополога и палеоеколога из осам земаља (Русија, САД, Њемачка, Чешка, Естонија, Француска, Норвешка и Казахстан) размотрило је актуелна проблеме сјеверне археологије. Сјеверна археологија представља област историјске науке, […]

субота, новембар 20, 2010 / 15:15

Сјеверни археолошки конгрес, који је одржан у западносибирском граду Ханти-Мансијску (8-13. новембра – слике горе) његови гости и учесници су назвали „Археолошким Давосом“.

Преко двјеста историчара, археолога, етнографа, антрополога и палеоеколога из осам земаља (Русија, САД, Њемачка, Чешка, Естонија, Француска, Норвешка и Казахстан) размотрило је актуелна проблеме сјеверне археологије.

Сјеверна археологија представља област историјске науке, која се најдинамичније развија, данас она доживљава прави бум, сматра координатор конгреса, доктор историјских наука Андреј Головњов. По његовом мишљењу, последња проналазишта руских научника у Арктичком региону омогућавају да се историја човјечанства битно допуни новим страницама. А што је главно, задиру у прошлост 9-10 миленијума, односно залазе у камени вијек – вријеме насељавања људи у овим суровим земљама.

На основу школских уџбеника навикли смо да мислимо да је Сјевер извјесна периферија, која је у потпуности зависила од воље и успјеха јужних цивилизација. У ствари, Сјевер је простор врло моћних култура. Ове културе се могу сматрати шампионима у адаптацији, зато што је прилагођавање у Африци и прилагођавање у Арктици потпуно различит ниво адаптације, различити су нивои развоја раних људских култура. Ако се говори о оганизацији, социјалној инжењерији, стварању великих заједница, Сјевер опет припада „напредним“ регионима. Управо са Сјевера воде поријекло многе државне идеје из прошлих вијекова. Између осталог, већи дио Европе формирале су вође викинга-конунзи. Исто тако, многи кинески императори и владари средишње Азије потицали су са Сјевера.

Овај поглед који омогућава да се на нови начин оцијени сама конфигурација евроазијских кулутра, онога што називамо мозаиком данашњег етнокултурног уређења, открива потпуно нова својства историје.

Најјачи утисак на учеснике форума оставили су артефакти такозване Уст-Полујске културе, који спадају у вријеме између првог вијека прије старе ере и првог вијека наше ере. Андреј Головњов сматра да су то само „прве ласте“ археолошке сензације, јер ископавања још нису завршена.

Видјели смо задивљујућу колекцију управо ископаних материјала – буквално читаву галерију лица, – каже научник. – То су скулптуре, несумњиво свештене, ритуалне, али су то лица, и то су различита лица – од европеида до монголоида. Ушће западносибирске ријеке Об, гдје се налази Уст-Полуј, данашњи руски град Салехард је раскрсница. Тамо су се спајали водени путеви с југа и арктички путеви. Тамо је била граница додира међу народима Сјевера – Хантима, Мансима, Ненецима и Комијима. Касније су дошли Руси. Очигледно, и у стара времена је то такође била раскрсница. Зато ми се чини да Уст-Полуј није једноставно простор геополитичких размишљања: како се Сјевер раније сам организовао.

Норвешки стручњаци су истакли теорију „Црног викинга“ – о постојању древног „моста“ „Скандинавија-Урал“. По ријечима Андреја Головњова, руски и норвешки археолози су одлучили да заједно раде на њеној научној потврди.

Викинзи нису освајали пут само по ријекама Дњепру и Волхову, која се у руској историји назива путем „од Варјага до Грка“, већ и простор даље на Исток, условно ћемо тај пут назвати „од Варјага до Арапа“. Као и простор ријеке Сјеверне Двине, Оњешког језера, Бијелог мора. Регион иза Бијелог мора они су називали Бјармоланд или Бјармија – Земља иза границе.

На истоку Европе, као што је познато, живе људи тамније коже, на примјер Ненеци, који су у основи монголоидни, као и многи други народи из ових крајева. Викинзи су путовали у Бјармију, трговали су и ратовали, осим тога, оданде су довозили жене. На примјер, Харолд Лепокоси узимао је за жене представнице старосједелачких народа Сјевера. Познато је да је један од викинга који су били у Ирској, на Британским острвима имао лице тамне боје, и он је дефинисан као потомак оваквог мјешовитог брака. У руско-норвешком пројекту, – додаје Андреј Головњов, планирају се и ископавања на острву Исланд, гдје су откривени врло занимљиви гробови. ВидЈећемо какав ће тамо бити генетски резултат. Оваква истраживања ће се обављати и у Русији – на територији Самова, европских Ненеца, гдЈе је такође могуће откривање занимљивих историјских веза. Ради се о циркумполарном простору, у којем су људи врло активно сарађивали. Јер, границе нису постојале. Уопште, Арктика је територија сарадње и међусобне помоћи, а не конфронтације.

Важна тема конгреса у Ханти-Мансијску, организованог под покровитељством УНЕСКО представља чување древног културног насЉеђа. На примЈер, на конгресу су приказане нове археолошке технологије, које омогућавају да се споменик приликом ископавања сачува, односно да се прво испита из космоса уз помоћ електронског „опипавања“. ПослИЈе тога је довољно да се узме мали дИо објекта који се проучава како би се добио просторни виртуелни модел споменика.

(Восток/Глас Русије)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *