Откривамо тајне „Титовог сефа”

„Титов сеф” у Народној банци Србије годинама плијени пажњу српске јавности. Сада обзнањујемо шта је све 1982. похрањено у том Депоу 555 тадашње Народне банке Југославије, а шта је у њему 2013. пронашла трочлана комисија коју је предводио савјетник тадашњег предсједника Србије Томислава Николића.

субота, август 19, 2017 / 17:39

Аутор: Стефан Мачкић

Прије скоро три и по деценије Предсједништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије одлучило је да тадашњој Народној банци Југославије (НБЈ) преда „злато у полугама и праху” и другу имовину „од злата и других вредности за коју је утврђено да припада држави, а налазила се у поседу Председништва СФРЈ”. Неке податке са ове сједнице одржане крајем марта 1982. године објавио је прије пар година лист Данас, наводећи притом оквиран садржај мистериозног Депоа 555 сада Народне банке Србије (НБС).

Српској јавности је, међутим, и даље остао непознат читав садржај сефа, деценијама скриван под ознаком „државне тајне”. Није објелодањено ни шта је трочлана комисија коју је предводио Оливер Антић, савјетник тадашњег предсједника Србије Томислава Николића, затекла 2013. године у „Титовом сефу”. (Овај надимак Депоу 555 се одомаћио пошто су у њему похрањене ствари којима је тада располагало Предсједништво СФРЈ, те због тога што породица покојног Јосипа Броза Тита, доживотног предсједника Југославије, тврди да се у њему налази и имовина тог државника.)

Након година нагађања, документи којима располаже Фронтал.РС октривају досад непознате детаље о овом депоу. Ријеч је првенствено о записнику о примопредаји вриједности који су почетком маја 1982. године потписали чланови комисија Предсједништва СФРЈ и НБЈ-а. Он пружа досад најјаснији увид у садржај „Титовог сефа”.

Поред скоро тридесет килограма злата у полугама и праху и преко двије и по хиљаде златника са ликом Франца Јозефа, у записнику су пописани и бројни комади накита, златни новчићи, дугмад, десетине златних или хромираних мушких и женских сатова, златне бурме и минђуше, златно мушко и женско прстење, златне табакере и кутије за шибице, сребрне ташне, опасач за бодеж, али и разни привјесци са ликом Богородице, те бројни крстови и крстићи.

Државној банци је предата и разноразна нумизматика. Међу стотинама старих новчића могу се пронаћи и златник Јустинијана I, новчић охридског господара жупана Андрије Гропе, новчић Стефана Лазаревића, заједнички новац деспота Ђурађа Бранковића и Сибињанин Јанка, те новац Душана Силног кован у Цариграду.

Поред амблема у облику круне и крста са круном, спомен значке „Тимочка крајина”, привјеска „Св. Ђорђе убија аждају” и једног са ликом краља Александра и краљице Марије, ту су такође и сочива, упаљачи, „кутија у којој се налази предмет у облику јајета, отвара се (унутра неке пилуле)”, те „каменчић или зуб неке праисторијске животиње”.

НБЈ је преузела и доста посуђа које је припадало краљевској породици Карађорђевић, попут сребрних сервиса за чај, пепељара, послужавника, ваза и сл. Комисија је предложила да се посуђе због поријекла уступи Служби за репрезентативне објекте Предсједништва СФРЈ, те напоменула да у „Белом и Старом двору има 8 сандука сличног посуђа са грбом бивше Југославије који се годинама не користи”. Карађорђевићи тврде да им припада и доста других предмета похрањених у „Титовом сефу”.

Депонована су ту и бројна одликовања. Међу њима су и медаља Цркве св. Ђорђа из Опленца, два привјеска – одликовања „Својим ратним друговима – ’Александар’”, „медаља за храброст, Милош Обилић”, златна медаља „Освећено Косово”, те орден „За бој и слободу Петар I 1904”. Ту су и француска војна медаља са орлом и натписом „VALEUR ET DISPLINE” и одликовање са натписом „CAROLVS IMP.ET REX”, које је установио посљедњи аустроугарски цар Карл I и које се од 1916. године до краја Првог свјетског рата додјељивало војницима те земље који су барем дванаест седмица служили у борбеним јединицама на фронту.

У Записнику се наводи како је Предсједништво СФРЈ на сједници из марта 1982. године одлучило да ће НБЈ, „уз ангажовање стручњака, оценити који предмети из ове имовине имају посебну уметничку или историјску вредност, ради предаје одговарајућим музејским институцијама у СФРЈ, који предмети се могу путем аукције уновчити, а који се могу укључити у златне резерве” те банке.

Предсједништво СФРЈ је накнадно државној банци, крајем маја 1982. године, предало и око 26.000 америчких долара, 36.000 њемачких марака и 2000 данских куна.

Тридесет година касније, крајем фебруара 2013, образована је комисија која ће да отвори „Титов сеф” и попише његов садржај. За предсједника те комисије именован је Оливер Антић, савјетник тадашњег предсједника Србије Томислава Николића. Према записнику о отварању сефа састављеном почетком јула исте године, та комисија је поред неких мањих неправилности и грешака уочила и да, рецимо, три похрањена сата „имају на поклопцу изгравиран факсимил ЈБТ [Јосип Броз Тито], међутим према старости предмета, начину израде и текстовима на сатовима, што изричито стоји на [једном сату], очигледно се ради о краљевским сатовима са руског двора.” Поред тога, један џепни сат „има на оба поклопца угравирану краљевску круну, а очигледно је накнадно изгравирана посвета ОД ЈБТ.”

Пошто је састављена између осталог и као одговор на захтјев Првог основног суда у Београду, пред којим се води оставински поступак над имовином покојног Јосипа Броза Тита, Комисија је тај суд у септембру 2013. године обавијестила да се „садржина Депоа [555, тј. „Титовог сефа”] поклапа са списком сачињеним у време формирања Депоа (уз исправку неких очигледних грешака, што је констатовано у записнику Комисије).” Закључила је у том допису како „сматра да покретности које чине садржину Депоа не спадају у састав заоставштине оставиоца Ј. Б. Тита. Мишљење Комисије потврђено је Налазом и мишљењем (АП-232/13, од 2. септембра 2013. г.) заклетог судског вештака”.

У прилогу можете да прегледате читав Записник из 1982. године, са списком свих предмета које је Предсједништво СФРЈ предало НБЈ-у.

Фото (Тито): Википедија



1982 05 07 Komisija Zapisnik Primopredaja Stamp (Text)



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *