Остаде ли ко у том Мркоњићу?

Сваког дана људи нам одлазе, видите и чујете иселила се нека нова породица. Пише Станислав Јакица, политиколог Као град "номада", или путујућих радника били смо познати и у бившој држави. Недавно сам се, враћајући се с пута преко ријеке Угра, зауставио у Добретићима изнад Јајца да мало одморим. За вријеме кратке паузе док разгледам крајолик […]

уторак, април 14, 2015 / 01:30

Сваког дана људи нам одлазе, видите и чујете иселила се нека нова породица.

Пише Станислав Јакица, политиколог

Као град "номада", или путујућих радника били смо познати и у бившој држави. Недавно сам се, враћајући се с пута преко ријеке Угра, зауставио у Добретићима изнад Јајца да мало одморим. За вријеме кратке паузе док разгледам крајолик приђоше ми два мјештана старије доби и упиташе одакле сам?

Кад сам им рекао да долазим из Мркоњића одмах ми започеше причу о радним колегама с којима су зарадили пензије по Аустрији. Веле то су прави и вриједни људи. Толико су се показали као добри радници по иностранству да су и многе Швабе, власници фирми, одлучиле доћи да виде тај Мркоњић.

Присјети ме то на још једну причу пријатеља који сваких 15 дана долази у наше крајеве из Словеније и при томе повезе раднике који дођу обићи домаћинства и породице. Каже једном приликом хрватски цариник у Градишци – упита га онако с смјешком:"Па људи колико сам данас прегледао пасоша, сваки други је из Мркоњића, живи ли ико у том граду кад вас толико пролази недељом за Словенију?"

Одговорићемо му: Живе пензионери и старије становнишво које није имало куда послије несретног рата. Остали су да чувају напола опустошена огњишта. Млађа популација углавном се одселила у Бању Луку или Нови Сад, а има их и у Београду. Једноставно у вољеној средини није било мјеста за њих, како за запослење тако и за свакодневни живот. Тегелтијина власт опустошила је све што је могла, толико су били ефикасни да су и Болницу и породилиште преселили у Бању Луку. Ионако овдје њима није требала, јер ко ће да рађа дјецу у кризна времена, а старији народ све лошијег здравља нека своје пензије троши дајући бањолучким љекарима.

Иако капацитет Дома здравља ДР. Јован Рашковић испуњава све услове и од кад памтимо имао је у склопу Интерног одјела и болничко лијечење, Додиковцима је то засметало и под изговором ефикасности тадашњег министра Шкрбића, укинуло лежање. Преселивши га и у онако претрпану болницу на Паприковцу, за коју круже приче пацијената: "ко преживи причаће" , а наш паметни народ још додао на све то који оде за Бању Луку ријетко се и врати. Све то указује на поражавајуће стање нашег здравственог система, у коме се сваки нови министра не задржи ни годину дана јер напросто немогуће је санирати стање које је Ранко Шкрбић оставио у аманет новим генерацијама.

Исто се догодило и с породилиштем, откад гинеколог др.Еремија одлучи отићи у Београд с мужем Сашом, иначе будућим докторантом шумарства, нестаде нам и ове гране медицине која би требала бити приоритет. Замислите само неку жену, будућу мајку, која из Јања треба да се породи у Бањој Луци, није ли лакше било оспособити мркоњичко породилиште које је на пола пута и од Шипова и од Рибника па ако треба запослити још једног гинеколога, те тиме људима олакшати патњу свакодневног колијања уз Врбас како с болесницима, тако и с будућим породиљама.

Не, ништа од тога не брине актуелну начелницу Дивну Аничић. Управо кроз ове примјере видите колико је наша власт социјално осјетљива према категоријама становништва које су свуда заштићене. Питате се што нам је наталитет опао, зашто је број умрлих далеко надмашио рођене? Тегелтијним послушницима битно је да они имају, своју дјецу ионако су давно збринули негдје друго.

Кроз наведене примјере сликовито сам описао како се води брига о свом народу , будућем потомству и уопште опстанку на нашим просторима. Ради се о класичном етноциду , усмјереном на то да они који имају опстану а они који немају зна се већ шта им слиједи. Заузврат добили смо велелијепе тргове по којима више и дјеца се не играју, тек понеки пас луталица потражи скровиште .

Тужно да тужније не може бити.



0 КОМЕНТАРА

  1. За васкршње празнике обишао сам добар дио западне РС и једино сам у Мркоњић Граду видио да се ради нова фабрика. Свратио сам у оближњи ресторан и добио информацију да се прави фабрика феросилицијума. Мјештани су мало забринути за екологију, али кажу да ће се запослити преко 100 људи.

    Чини ми се да има много горих примјера у РС од Мркољић Града, али да се из политичких разлога удара на њега.

  2. Тако ти је код нас, не дају ти оно што си тражио, прелетиш, и онда оплети. Тегелтијина хунта је урадила толико да овде снсд неће скоро пасти, украли су и више, али ето, не могу сви бити задовољни

  3. https://www.google.de/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0ahUKEwjP0vWzvKzJAhVGMnIKHZkvD5QQFgglMAA&url=http%3A%2F%2Fwww.rtvbn.com%2F319511%2FMinistar-Tegeltija-mrtav-pijan-(VIDEO)&usg=AFQjCNGfZ5_LgRMcT6g6hkUhbkRTl4gu7w

    Bijese nekad: „Selo Medna , srez baraci, tu ces Baja dobrih cura naci“
    U Peckoj je nekada bilo 350 djaka a sada je skola urusena „zubom vremena“
    U trouglu: Mrkonjic/Sipovo i Ribnik je toliko prirodnih ljepota i izvora vode ali uz ovakvu vlast kojoj je korida u selu Bjeljajce vrhunac angazmana na ovom podrucju…

Оставите одговор на zulkedin Одустани од одговора