Оружана расипност на Саудијски начин

Саудијска Арабија и њена власт очигледно више воле оружје и војну област, од свих осталих друштвених области и активности. Пише: Стефан Драгичевић Очигледно је господин Сервер ту био управу, као и многе његове колеге са познатих и признатих свјетских универзитета. Шта се дешава са том земљом? Јасно да као најбогатија држава Блиског Истока жели војну […]

недеља, октобар 24, 2010 / 19:48

Саудијска Арабија и њена власт очигледно више воле оружје и војну област, од свих осталих друштвених области и активности.

Пише: Стефан Драгичевић

Очигледно је господин Сервер ту био управу, као и многе његове колеге са познатих и признатих свјетских универзитета. Шта се дешава са том земљом?
Јасно да као најбогатија држава Блиског Истока жели војну надмоћ над регионом, а тиме да потисне Израел са "листе неприкословених чувара мира" тих простора. Јелте, куповина нових 84 Ф-15 од САД није мала ствар… Шалу на страну – постаде Саудијска Арабија друга држава по снази авијације на "трусном" Блиском Истоку, бар по војним аналитичарима и експертима из САД, Ирана и Израела.
Списак и предрачун
Да је богдом вијест "да Саудијци купују само 84 авиона Ф-15" не би то била толико шокантна и ударна вијест у свјетској јавности у вријеме економске кризе – иза тих 84 борбена авиона стоји још на куповном цјеновнику по жељама Саудијаца многе друге "војне скаламерије": 50 балистичких ракета средњег домета ЦСС-2 кинеске производње (могу да носе нуклеарну бојеву главу), 72 борбена авиона "Тајфун", 100 авиона типа "Торнадо", набавка још британских школских авиона "Хоук", америкче "Апаче" и неке друге европске "хелиће", заинтересовани за куповину француског авиона "Рафал", заинтересовани за куповину нових бродова са најновијом "стелт" технологијом, 150 тенкова Т90С, 250 борбених возила пјешадије БМП-3, 120 хеликоптера Ми-17 и 30 хеликоптера Ми-28, а уз то и руски ПВО систем С-400… Укупна цијена "жеља" богатих Саудијских власти је око 60 милијарди америчких долара.

Неки амерички војни лидери из Пентагона, поједини конгресмени и сенатори већ су овај дил назвали "највећи посао у историји америчког војног комплекса". Јавност још увијек није упозната са тренутним мишљењем и ставом министра одбране Робертом Гејтсом по овом питању, али "ћутање" десне руке предсједника Барака Обаме, вјероватно неће дуго трајати.
Тражи се одобрење Конгреса САД
Иако је ова вијест стара нешто више од мјесец дана – опет се активирала због формалног тражења од стране Министарства одбране да се законом обавеже одобрење Конгреса, да да своју сагласност на овај "историјски војни дил".
Са великим нестрпљењем очекујемо прво обраћање господина Роберта Гејтса по овом питању, као и узвратни одговор од стране саудијске владе.
Будући да Саудијска Арабија слови као најважнији партнер САД-у послије Израела на Блиском Истоку, од овог посла "ако буде закључка" доминација ће бити непроцијењива ПРОамеричке орјентације.

Званични Ријад као главни град највеће државе на Блиском Истоку, никада није стао на страну неке друге исламске државе у прокламацији "да Израел треба збрисати са лица земље – какав је став код већине држава у исламском свијету ; да треба умањити утицај САД на том подручју… итд". Увијек су се прећутно договарали и заједно сарађивали са Израелом… да не подсјећамо како су оперативци и тајни агенти Саудијаца упали у Сирију и дали зелено свјетло израелским авионима "да бомбардују наводне циљеве Хезболаха".

Дакле, суштина је веома јасна – Саудијска Арабија је значајан партнер Америци у уништењу тзв. "темељних исламских вриједности", окупацији и тортури других народа и нација на Блиском Истоку.
Зашто је то тако, најбоље показује чињеница да САД највише од Саудијске Арабије купује нафте по три пута мањој цијени од тржишне. Саудијска владајућа каста добро памти епизоду са упадом Садама Хусеина у Кувајт, када је постојала врло реална опасност да се тада респектабилна ирачка војна сила провоза и до Ријада, као што је до Кувајт Ситија.
Живо сјећање на Садама
У програму некадашње Садамове партије БААС, јесте уједињење свих арапских земаља, те је она паралелно дјеловала и у Сирији, гдје је основана. Њен агресивни панарабизам и социјалистички именитељ је био велика опасност за монархистичко уређење Саудијске Арабије (гдје се жене још увијек каменују за прељубу, одсијеца се рука за крађу итд.) која није имала адекватну војну силу да одговори Садамовом Ираку на изазов.

Зато је племићки ред Саудијаца оберучке отворио капије своје земље за америчку и британску војну силу, те су од Првог заливског рата Американци дубоко укотвљени својим базама на Арабијско полуострво, одакле снивају нову војну интервенцију, за коју се надају да ће свргнути носиоце власти и идеологије Исламске Републике Иран.

Постоји јак фронт отпора оваквој политици, која је довела "невјерничку војску" на територију исламске државе, те је на овим основама некадашњи амерички миљеник из рата против совјетске интервенције у Авганистану, Осама Бин Ладен, постао непријатељ број један за Бијелу кућу и саудијску владајућу породицу.

Жеља да се не понови рањивост извора нафте, који би силом оружја на трусном Блиском истоку лако могли промијенти господара, свакако стоји у основи "наоружавања до зуба" пројектованог из Ријада. Чињеница да се оружје купује и од САД, али и из ЕУ, Кине и Русије; показује да Саудијци дозвољавају "уграђивање" свих нафтних муштерија, али и жеље да се одрже добри односи са свим великим силама, у евентуалном настојању да се Саудијска Арабија позиционира као водећа регионална војна сила, способна да парира свим сусједима, а прије свега Израелу и Ирану. У таквом развоју ситуације, било би пожељно да војна заштита коју Американцима плаћају сировом нафтом, посједује своју алтернативу.



Оставите одговор