Опростићемо вам што смо вас тукли
Ирак ће платити Сједињеним Америчим Државама одштету од 400 милиона долара. Пише: Жељко Свитлица Ирак је у тишини пристао да aмеричким грађанима који су рекли да су били мучени и доживјели трауме од стране режима Садама Хусеина, након што је извршио инвазију на Кувајт 1990. године, плати 400 милиона долара одштете. Ово је изазавало шок […]
Ирак ће платити Сједињеним Америчим Државама одштету од 400 милиона долара.
Пише: Жељко Свитлица
Ирак је у тишини пристао да aмеричким грађанима који су рекли да су били мучени и доживјели трауме од стране режима Садама Хусеина, након што је извршио инвазију на Кувајт 1990. године, плати 400 милиона долара одштете.
Ово је изазавало шок код милиона Ирачана, који су патили или још увијек пате, од директних или индиректних посљедица америчке кампање у Ираку.
По систему ,,опростићу ти што сам те тукао", САД није довољно што су извршили агресију на ову земљу, кршећи међународно право, лажући и измишљајући о разлозима напада, већ ће од Ирачана извући и милионе долара ратне одштете.
Прича о Садамовом оружју за масовно уништење, помагању Ал каиде, као разлозима за напад, је држала воде, можда само код медијски изманипулисаних становника на Западу, а у њу тешко да вјерују чак и они који мисле да је НАТО напао Србију из хуманитарних разлога. Дакле, ни сами Албанци на Косову.
Разлози инвазије се са мање или више успјеха могу анализарити са становишта разних геополитичких (економских и војних) интереса. То је тема за много више словних карактера.
Самоодрживи рат
Иако не сумњамо у све што су поменути Американци претрпјели од стране власти Садама Хусеина, ваља споменути и неке друге чињенице. Према извјештајима, САД су до 2009. године на рат у Ираку потрошиле преко 690 милијарди долара, што је око 2.300 долара по глави становника.
На мјесечном нивоу цифра је око 8.8 милијарди. Неки се не слажу ни са овим бројкама, па тако Џозеф Штиглиц, нобеловац и чувени економиста тврди да је за првих пет година ,,империја" потрошила око 845 милијарди долара, те да је рат ,,који је требао исплатити сам себе", највећи кривац за слабљење америчке економије.
Он процјењује коначне трошкове на 3 трилиона долара, чиме је Ирак најскупљи ратни поход још од Другог свјетског рата. Колико се за ове милијарде долара, траума и бољки могло излијечити, можемо нагађати.
Сума сумарум „Милосрдног Анђела“
Они губици који се не могу мјерити доларима су такође предмет спорова, а према званичној евиденцији, до 31. августа и Обамине објаве краја операција, погинуло је 4.735 војника Коалиције (од тога 4.417 америчких војника,,179 британских те 139 осталих).
Ирак има губитке, који су тешко надокнадиви, све и да Американце пецне савјест па усмјере доларе одштете у обрнутом смијеру. Најновија истраживања су у току, а према досадашњим, у Ираку је од насилне смрти страдало најмање 600.000, а нека истаживања баратају бројем од око1.300.000 људи.
У анализи ирачког министарства здравља за период од 2003. до 2006. године, од насилне смрти живот је изгубило најмање 98.000, а највише 230.000 људи.
Подаци запосленика УН су катастрофични, а неки до њих кажу да нпр., око 70 % становништва нема приступ питкој води, а у просјеку, 60-70 % дјеце у Ираку болује од психичких проблема. У 2007. години, око 3.9 милиона људи је било размјештено, што је око 16 % укупног становништва Ирака – 2 милона људи је побјегло у неку другу земљу, док је око 1.9 милијуна људи размјештено унутар самог Ирака. УНХЦР је процијенио да од 2006. скоро 100.000 Ирачана бјежи у сусједну Сирију и Јордан сваки мјесец.
Према процјенама организације Хјуман рајтс воч, 331 професор је убијен у првих 4 мјесеца 2006., а барем 2.000 доктора је ликвидирано, 250 отето од рата 2003., а половина их је напустила земљу. Према процјенама, само у Сирији се налази 50.000 жена и дјевојака из Ирака, које су се окренуле проституцији.
Ирачка слобода
Овај напис је донекле само израз фрустрације која се јавља спознајом наведене информације о ,,одштети" и вјероватном чињеницом да захтјев Ирачана да њима Американци плате одштету не би имао шансе. Ради се о огромном износу, а САД би уложиле аргумент да су дошли као ослободиоци.
Ипак, размишљајући даље истим слиједом, закључак је да је наш велики проблем што не разумијемо довољно право силе, и држимо да је Међународно право нешто за што се може ухватити било ко на ,,великој шаховској плочи". Треба направити отклон од ,,било ко", јер правда постоји за моћне и они могу захтијевати одштету за било шта.
Ако тако поставимо ствари, вијест да Ирак, који је од 2003. до 2010. године (Обама, ,,окончао" рат) потпуно уништен, што од снага Коалиције, што од унутрашњих међувјерских трвења, и сада још треба да исплати 400.000.000 долара својим завојевачима, за трауме које им је приредио један аутократа, у чијем васпостављању и суновраћивању ти завојевачи имају једанке заслуге – сасвим је обична информација коју треба тако и прихватити.
Иначе би се морали беспотребно нервирати, што би само нагомилало наша негативна осјећања према НАТО, што се коси са настојањима да постанемо чланови.
Да ли ће сада Американци тражити и од свог Хамида Карзаија да им плати одштету због штете коју хероин из Авганистана наноси уживаоцима у САД, иако та штета доноси свима огромну зараду? Можда ће и Србија морати да исплати новац за претпрљен бол, пилоту „невидљивог“ Ф-117А који је бубнуо од Добановачку ледину, или можда цијелој америчкој војној индустрији, јер су због ове епизоде изгубили углед на тржишту наоружања.
Неки ће рећи, Србија већ довољно плаћа за све.
А одштета за Менхетн 11.09.2001.?
Ако је судити по одговорима читаоца Фронтала на анкету о нападу на „Куле близнакиње“’ у Њујорку, за то треба да плате САД, јер су за поменуто и одговорне.
Наши посјетиоци великом већином не вјерују у званичну верзију наручилаца или извршилаца напада на Свјетски трговински центар и амерички генералштаб у Вашингтону.
На питање ,,Напади на Њујорк 11. септембра су организовани од стране:" – највише гласова, односно 46,37 одсто, добио је одговор ,,Бин Ладен ради за Американце или не постоји".
Да су за напад одговорне саме САД мисли 39,04 одсто гласача, а да је за то одговоран главнокомандујући „терористичке мреже Ал Каида са централом у талибанском Авганистану“, што је и данас готово једина верзија ове трагедије, сматра свега 13, 60 одсто оних који су се одлучили да гласају на анкету Фронтал.РС.
Овакав резултат је свакако изненађујући, али, ако ништа друго, указује на то да ирачко плаћање одштете за претрпљену душевну и физичку бол, грађанима земље која је њихову претворила у кланицу и дословно је раскомадала у три (шиитски, сунитски и курдски) дијела; бар не може проћи код наших читалаца.