Опленац: Помен краљу Петру

Данас се навршава 91 година од смрти српског краља Петра Првог Карађорђевића Ослободиоца, а комеморативна церемонија овим поводом одржана je на Опленцу у Тополи. Уз највише државне и војне почасти, крај владаревог саркофага, вијенце су данас положили представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Србије, затим Министарства одбране и Војске Србије, као и удружења грађана […]

четвртак, август 16, 2012 / 17:50

Данас се навршава 91 година од смрти српског краља Петра Првог Карађорђевића Ослободиоца, а комеморативна церемонија овим поводом одржана je на Опленцу у Тополи.

Уз највише државне и војне почасти, крај владаревог саркофага, вијенце су данас положили представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Србије, затим Министарства одбране и Војске Србије, као и удружења грађана опредијељених за његовање традиција ослободилачких ратова Србије.

Краљ Петар Први био је један од најзначајнијих нововјековних српских владара, а у народу је остао запамћен као Краљ Ослободилац, иако је касније прозван и Ујединитељ.

Најчешће се истиче да је његова владавина била обиљежена развојем парламентарне демократије, општим убрзаним привредним и културним напретком и слободом штампе.

Током његове владавине ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима под Аустроугарском и Србија је постала, како се говорило, Пијемонт Јужних Словена, идеал уставног уређења.

На престо је дошао након крвавог Мајског преврата и убиства краља Александра Првог Обреновића и краљице Драге 1903. године.

Владавину Петра Првог обиљежили су Анексиона криза, такозвани Царски рат са Аустро-Угарском, као и Балкански и Први свјетских рат, из којих је Србија, након великих побједа и огромних људских жртава, своју државност унијела у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Краља Петра Првог, који је важио за скромног човјека, у народу су најчешће називали Чика Пера.

Рођен је 11. јула 1844. године, као пето дијете кнеза Александра и кнегиње Персиде, а послије збацивања са трона његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, 1858. године, живио је и школовао се у Швајцарској и Француској, између осталог на војној школи Сен-Сир.

Бавио се и сликарством, па и превођењем, а као цртица из његове каријере, истиче се да је познати есеј Џона Стјуарта Мила „О слободи“, на српски језик превео управо краљ Петар Први.

Због испољене храбрости у Француско-пруском рату 1870 – 1871. године, одликован је највишим француским орденом Легија части, који је, што је ријеткост међу модерним владарима, заслужио на ратишту.

У босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. године устаничким одредом у Босанској крајини, гдје је четовао под псеудонимом легендарног хајдучког вође Петра Мркоњића, због чега Мркоњић-Град и добио то име.

Током Првог свјетског рата и трагичног повлачења 1915. године, краљ Петар Први Карађорђевић заједно са својом војском и народом прешао је преко планина до јадранске и јонске обале.

Био је краљ Србије од 1903. до 1918. и потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921. године, мада је, као регент од 1914. године стварни владар био престолонасљедник Александар.

Краљ Петар Први Карађорђевић, умро је, како се често истиче, на гвозденом војничком кревету, у складу са војничком традицијом Карђорђевића, а сахрањен је у његовој задужбини, цркви маузолеју, на Опленцу, чијој је изградњи посветио посљедње године живота.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *