Оно наше из 1914.

И док нас траје, ми ћемо у себи делити свет по томе на којој је ко страни био и чиме се заклињао 1914. године. Не жалећи се и примајући ход догађаја и ред ствари у људској судбини, не тражећи од новог нараштаја више разумевања него што он може да га има, ми, из 1914. године, […]

субота, јун 28, 2014 / 06:46

И док нас траје, ми ћемо у себи делити свет по томе на којој је ко страни био и чиме се заклињао 1914. године.

Не жалећи се и примајући ход догађаја и ред ствари у људској судбини, не тражећи од новог нараштаја више разумевања него што он може да га има, ми, из 1914. године, упиремо данас један другом поглед у очи и са жаром, али и са том дубоком меланхолијом, тражимо ОНО НАШЕ ИЗ 1914. ГОДИНЕ, што је изгледало страшно, дивно и велико, као међа векова и раздобља, а што полако нестаје и бледи као песма која се више не пева или језик који се све мање говори.

Али, између себе, гледајући један другом у зенице које су виделе чуда, права чуда, и остале и даље живе да гледају ово свакодневно сунце, ми подлежемо увек неодољивом, за нас вечном чару тих година.

Тада ми опет добивамо крила и окриље патње и жртве савладаног страха и прежаљене младости. И док нас траје, ми ћемо у себи делити свет по томе на којој је ко страни био и чиме се заклињао 1914. године.

Јер то лето, лето 1914, жарко и мирно лето, са укусом ватре и леденим дахом трагедије на сваком кораку, то је наша права судбина.

Иво Андрић



0 КОМЕНТАРА

  1. Иво Андрић је прави, истински мудрац! И маг речи.Кад се велика и истинита мисао уобличе Ивиним даром књижевним у написане речи – настаје филозофија и књижевност велике вредности.

    Вечна ти слава и хвала, Иво Андрићу!

  2. Баш ме занима, иако одговор нећемо добити никада, како би се Андрић и Меша провели и гдје би их сврстао Караџић да су живјели у БиХ у вријеме 1990-2000.године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *