Олуја, 17. година после

Данас се навршава 17 година од агресије хрватских оружаних снага на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију која је названа “Олуја” и у којој је са својих вјековних огњишта протјерано око 230.000 крајишких Срба. Агресију су 4. августа 1995. године извршили припадници Хрватске војске и полиције, потпомогнути снагама Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ, подсјећају […]

субота, август 4, 2012 / 08:27

Данас се навршава 17 година од агресије хрватских оружаних снага на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију која је названа “Олуја” и у којој је са својих вјековних огњишта протјерано око 230.000 крајишких Срба.

Агресију су 4. августа 1995. године извршили припадници Хрватске војске и полиције, потпомогнути снагама Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ, подсјећају из "Веритаса".

На том простору живјело је око 230.000 крајишких Срба од којих су око 30.000 били војници, а на њих је кренуло 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и ХВО-а.

Ако се томе додају снаге АБиХ и НАТО-а, агресора је било више него становника у Крајини, а омјер војника био је најмање седам према један у корист агресора.

Према евиденцији "Веритаса", у и послије операције погинуло је и нестало 1.922 Срба, од којих су 1.192 (62 одсто) били цивили, а око половине је било старије од 60 година.

Од укупног броја жртава до краја августа убијено је 1.764 људи или у просјеку 68 дневно.

Међу жртвама су 546 (28 одсто) жена, од којих је двије трећине било старије од 60 година, што представља један од "црних" рекорда посљедњег грађанског рата на просторима бивше Југославије.

Међу жртвама је и 19 лица која су имала до 18 година, од којих и деветоро било доби до 14 година.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 947 лица, док се као нестали води још 975 лица и то 674 цивила, међу којима 331 жена.

Хрватска, без ваљаног разлога, избјегава ексхумације и познатих мјеста укопа са најмање 413 посмртних остатака, углавном под ознаком "непознат". То је јединствен случај на подручју бивше Југославије, као што без правог разлога отеже идентификацију 263 ексхумирана посмртна остатака, наводе из "Веритаса".

"Олуја" је спровођена по тактици "спржене земље", као и остале војне операције које су јој претходиле – "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп" и "Бљесак".

Претресно вијеће Хашког трибунала, послије дугогодишње истраге и суђења хрватским генералима за ратне злочине почињене у акцији "Олуја", објавило је 15. априла 2011. године осуђујућу пресуду генералима Анти Готовини и Младену Маркачу.

Закључило је да је у Хрватској у љето 1995. године постојао удружени злочиначки подухват са циљем трајног уклањања српског цивилног становништва из Крајине, на челу са тадашњим предсједником Фрањом Туђманом.

За вријеме и након операције "Олуја" учесници удруженог злочиначког подухвата били су тадашњи министар одбране Гојко Шушак, начелник Главног штаба Хрватске војске Звонимир Червенко, као и други високи политички, војни и полицијски званичници. Међу њима су двојица оптужених Анте Готовина и Младен Маркач.

Вијеће је двојицу оптужених генерала прогласило кривим по осам од девет тачака оптужнице за прогон, депортације, пљачке и разарање имовине, убиства, нечовјечна дјела и окрутно поступање. Готовини је изрекло казну затвора од 24, а Маркачу од 18 година затвора.

Неправоснажно осуђени генерали жалили су се на првостепену пресуду негирајући закључак првостепене пресуде о удруженом злочиначком подухвату с циљем трајног уклањања српских цивила из Крајине, оствареног уз помоћ незаконитог напада на цивиле у Книну и другим крајишким градовима у августу 1995. године.

Жалбено рочиште одржано је 14. маја ове године, а предсједавајући Жалбеног вијећа Теодор Мерон најавио је да ће другостепена пресуда бити објављена до краја ове године.

"Управо због очекиваних пресуда и главних расправа пред међународним судовима, 2013. година је веома битна, ако не и пресудна, за будућност Крајишника, али и српског народа уопште", поручују из "Веритаса".



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *