ОХР противуставно крије имена и поријекло службеника

Кршећи Међународни пакт о грађанским и политичким правима и оглушујући се о препоруке Уједињених нација, Канцеларија високог представника одбија да објави кључне податке о свом особљу.

субота, јануар 20, 2018 / 16:14

Пише: Стефан Мачкић

Није лако у Босни и Херцеговини пронаћи човјека који није чуо за високог представника или за његову канцеларију, фамозни ОХР. Институција је то од огромног, ако не значаја, онда барем утицаја на друштвени и политички живот ове земље, и већина грађана је тога итекако свјесна.

Међутим, сасвим супротно важности и свеприсутности високог представника, јавности су и даље непозната имена и састав његових запосленика. Не знамо чак ни колико тих јавних службеника, који би требало да нам полажу рачуне и да раде у нашем интересу, долази из Републике Српске, а колико из Федерације Босне и Херцеговине. Ако некоме није јасно зашто је то недопустиво, ево и објашњења.

Особље сваке институције својим личним убјеђењима и схватањима неминовно утиче на цјелокупан њен рад, а то значи и шта ће препознавати као проблеме са којима се ваља обрачунати и како ће се према њима постављати и којим ће их редослиједом и начином рјешавати. Исто тако, на развој и утврђивање убјеђења и схватања јавних службеника неминовно је утицало, и утиче и даље, њихово поријекло – како народно, тако и завичајно – тј. средина из које су поникли и која их је образовала усадивши у њих себи својствене идеје, идеале, вриједности и културне обрасце. Све то важи и за институцију високог представника и за њено особље.

Управо је из тих разлога равномјерна национална и регионална заступљеност при запошљавању један од важних принципа у раду Уједињених нација, које контролишу ОХР и којима се његове мјере приписују (што је потврдио Европски суд за људска права).

Тиме смо се водили када смо од ОХР-а захтијевали да нам достави списак свог особља и статистичке – дакле збирне, не поименичне – податке о општинама и ентитетима из којих то особље долази. Позвали смо се притом на Међународни пакт о грађанским и политичким правима, који је саставни дио Устава Босне и Херцеговине и који штити свачије право на приступ информацијама, те указали на извјештај Уједињених нација према којем и међународни органи треба да се придржавају тих одредби.

Унаточ тој обавези, ОХР је одбио да нам достави како имена јавних службеника који чине његово особље, тако и статистичке податке о њиховом поријеклу. Учинили су то кратко устврдивши, са све „ошишаном” латиницом, да „лицни подаци упосленика ОХР-а нису доступни на увид сирој јавности”.

Таквим одговором нису доказали да је ограничење приступа информацијама – како то изискује Пакт – утемељено у закону, неопходно ради заштите неког претежнијег интереса и пропорционално легитимном циљу. Разумије се, имена јавних службеника и збирни статистички подаци нипошто не могу да се сматрају личним.

Осим што је противна праву, одлука ОХР-а је и врло недемократична, јер спречава грађане да сазнају ко им служи, те да оцијене да ли су ти људи дорасли своме задатку и да их позову на одговорност ако нису. Због ње је такође немогуће утврдити и да ли та институција брине о равномјерној националној и регионалној заступљености при запошљавању, што је подједнако важно. Наиме, без такве равномјерности високи представник не може да створи објективну и цјеловиту слику о стању у држави, што значи да ни у својим одлукама и извјештајима, толико судбоносним за Босну и Херцеговину, не може да води рачуна о интересима свих њених грађана, народа, регија и ентитета, што би морао да чини.

Високи представник је више пута инсистирао на транспарентности и равномјерној националној и географској заступљености у државним органима, на чему се у доброј мјери темељи и уставни поредак Босне и Херцеговине. Сада је вријеме да докаже јавности да се и у своме раду досљедно и ревносно придржава тих принципа.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *