Oдбијен захтјев Војислава Шешеља

Претресно вијеће Хашког трибунала, већином гласова, одбацило је захтјев Војислава Шешеља да буде ослобођен кривице и пуштен из затвора. Судија Жан-Клод Антонети није се усагласио са свим тачкама по којима се захтјев одбија и почиње да чита издвојено мишљење. Иако није изричито рекао да је Шешељев захтјев одбијен, судија Антонети је, сажимајући доказе које је […]

среда, мај 4, 2011 / 14:17

Претресно вијеће Хашког трибунала, већином гласова, одбацило је захтјев Војислава Шешеља да буде ослобођен кривице и пуштен из затвора.

Судија Жан-Клод Антонети није се усагласио са свим тачкама по којима се захтјев одбија и почиње да чита издвојено мишљење.

Иако није изричито рекао да је Шешељев захтјев одбијен, судија Антонети је, сажимајући доказе које је извело тужилаштво у првом дијелу суђења, више пута поновио да је претресно вијеће добило довољно доказа на основу којих би се могло закључити да су злочини из оптужнице почињени.

Из ријечи судије Антонетија произлази да је претресно вијеће – уз његово дјелимично противљење – утврдило да "разумни доносилац закључака" у овој фази поступка може закључити да је тужилаштво против Шешеља извело довољно доказа за наставак поступка.

Одлука о захтјеву за ослобађање Војислава Шешеља исписана је на 120 страница, а предсједавајући судија Жан-Клод Антонети прочитао је већи дио захтјева, након чега је најавио да ће изложити своје мишљење до краја данашњег суђења.

Читање одлуке судија Антонети започео је опширним процедуралним прегледом досадашњег поступка који је почео у новембру 2007, а наставиће, како је најавио, освртом на оптужбе и правни основ за одлучивање.

Током читања спомињани су и злочини за које се Шешељ терети, између осталог и за неприсилно премјештање становништва, безобзирно разарање села, уништавање и наношење штете школама и установама религије, пљачка јавне и приватне имовине, дискриминација становништва и подстицање добровољаца Српског четничког покрета и Српске радикалне странке на злочине.

Судија Антонети нагласио је да је Војислав Шешељ био сасвим свјестан својих дјела, и да она утичу дискриминишуће на несрпско становништво.

– Шешељ није знао да може бити гоњен због тога што тада нису постојали судови као што је овај у Хагу, али је као правник морао да буде свјестан својих недјела – објаснио је Антонети.

Шешељ је у једном тренутку прекинуо судију и негодовао због преводиоца.

– Намјерно ми подмећете овог преводиоца који гријеши. Иако ме ваше излагање засмијава ја морам да реагујем . рекао је Шешељ.

Већину тих злочина, Шешељ је одбацио, док је за неке признао да су почињени али од стране "Арканових тигрова", као на примјер злочин у Зворнику када је убијено 20 муслимана.

У историји суђења Хашки трибунал досад није прихватао овакве захтјеве оптужених. Послије одлуке судија по правилу 98, којим ће се одредити да ли је тужилаштво изнијело случај и да ли су потребни докази одбране, знаће се да ли ће суђење лидеру радикала Шешељу бити настављено.

У расправи одржаној 9. марта Шешељ је затражио одштету од 10 милиона евра и поновио свој захтјев да вијеће донесе ослобађајућу пресуду пошто тужилаштво није ништа доказало против њега.

У овој ситуацији чланови судског вијећа, којим предсједава судија Жан Клод Антоанети, процјењују да ли су тужиоци понудили довољно доказа против Шешеља по свим тачкам оптужнице или због недостатка доказа одбацују цијелу оптужницу или неке њене делове.

Александар Контић из тужилаштва Хашког трибунала истиче да је Тужилаштво у потпуности увјерено да постоји довољно доказа за наставак процеса Шешељу и да ће судско вијеће уважити ту процјену.

То, међутим, рекао је Контић, не значи да је Тужилаштво спремно да прејудицира одлуку судског вијећа . "Нико сем судија судског вијећа не зна садржај одлуке", нагласио је Контић.

Лидеру радикала, који се у притвору Трибунала налази од фебруара 2003. године када се добровољно предао, суди се за злочине против човјечности и кршење закона и обичаја ратовања у Хрватској, Војводини и БиХ од 1991. до 1993. године.

Лидер радикала је у јулу 2009. године осуђен на 15 мјесеци затвора због непоштовања суда, а у фебруару 2010. други пут је оптужен због објављивања у књизи података о 11 заштићених свједока.



0 КОМЕНТАРА

  1. оптуже га за злочине против човјечности, кршење закона и обичаја рата, а онда ће му пресудити због начина везања кравате или због неправилног изговора неких ријечи!?
    који циркус од суда и судија..баш увјерљиво, оно да је он као доктор правних наука могао знати ово или оно из новина или електронских медија, по том основу се могу сви доктори наука оптужити за Гадафија, Либију, Афганистан, Ирак,…јер су нешто од тога морали чути!?

Оставите одговор на mauzer Одустани од одговора