dysko

Од ЗАВНОБИХ до ЗАВНОРС

Република Српска треба да прихвати 25. новембар као “Дан државности БиХ“, али да тражи нешто заузврат. С обзиром да је то датум када је засиједао ЗАВНОБИХ у Мркоњић Граду 1943. године, а Српска мора баштинити у народу укоријењене антифашистичке традиције, нема препрека с те стране. Пошто тог датума није основана никаква држава Босна и Херцеговина […]

петак, новембар 25, 2011 / 15:24

Република Српска треба да прихвати 25. новембар као “Дан државности БиХ“, али да тражи нешто заузврат.

С обзиром да је то датум када је засиједао ЗАВНОБИХ у Мркоњић Граду 1943. године, а Српска мора баштинити у народу укоријењене антифашистичке традиције, нема препрека с те стране.

Пошто тог датума није основана никаква држава Босна и Херцеговина , нити је икаква држава Босна и Херцеговина произашла из тога након рата, ту би Република Српска зажмирила на очигледно тражење бисера, у шкољки која није бисерна.

Међутим заузврат би РС тражила од Федерације БиХ да слави 21. новембар – и да то буде “Дан државности Републике Српске! “

Зашто да не?

Тог датума је заустављен рат у Босни и Херцеговини, тако да не би било препрека с те стране. Пошто тада, и поред свих елемената државности које је имала, није успостављена Држава Република Српска, нити је РС као држава произашла у годинама које су дошле, напротив – ФБиХ би зажмурила да једно око и уписала датум под тим именом.

Проблем би наравно био са Хрватима у ФБиХ, али можда би се могло нешто урадити да постоји и трећи датум – “Дан државности Херцег Босне“ или слично, као успомена.

А онда би дигли глас сви шизофрени који кажу : “То је неозбиљно, ми смо неозбиљна држава“!

Паметни би одговрили:

“Камо лијепе среће да је само то проблем“!

Може се Бакир Изетбеговић, умазан ратном мармеладом од датула и смокви из арапског свијета, колико хоће гријати на Вјечној ватри, и можда ушићарити који глас. Ако већ није успио спомињањем рата, у два наврата за протеклих мјесец дана.

Овдје су људи ратовали једни против других и потпуно је нормално да славе различите датуме и људе. Исто тако, потпуно је нормално што су Хрвати у Вијећу народа РС блокирали Закон о споменицима и спомен обиљежјим из ослободичачких и отаџбинских ратова од 1918. године па на овамо – једноставно, они су били на “другој страни“.

Ко год неће да прихвати истину и постојање подјела, осуђен је да буде фрустриран њима. Зато предлажем потпуно ведро рјешње које узима све ово у обзир. Срби и Хрвати не славе 25. новембар, Бошњаци и Хрвати не славе 21. новембар, иако би био идеалан и симболичан, јер је тада завршен рат.

Рјешење се намеће само: Одредити неки потпуно небитан датум и славити као “Дан државности БиХ“, и да се коначно бацимо на прави посао, ако то уопште неко хоће.
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Ја бих рекла Свитлице да бисте овом иницијативом још више запетљали и онако већ запетљану ситуацију. Нема потребе да се слави Дан државности уопште. Никада неће бити постигнут компромис по том питању и чисто је губљење времена прича која се понавља сваке године.

    Дан државности може да буде можда дан признања БиХ, дан када је постала чланица УН- а…, али тај датум не одговара нама јер знамо како се дошло до референдума о независности, како је дошло до признања… Дан државности може да буде и 21. новембра, али тај датум не одговара њима јер тада су ипак добили много мање од онога што су хтјели, и једнима и другима Дејтон (Хрватима и муслиманима) баш и није комотан, ИПАК, САМИ СУ ПРИСТАЛИ и морају да прихвате ту чињеницу, али не морају да је славе.

    Дакле, договора нема и неће га бити. Нека до тада свако слави своје празнике. То је исто као и она прича око навијања. Емотиван однос! Мени је 9. јануар најважнији јер је тада настала РС, 21. новембар је важан јер је тада и међународно призната. Оба датума су честе славе код Срба и према оба датума имам снажне емоције. Поштујем ако неко други има емоцију према 25. новембру, само тада није настала никаква држава БиХ нити тај датум има било какве везе са нечим што би могло да се повеже са настанком или међународним признањем.

  2. Ања, заборавио сам да вам одговорим на вријеме.

    Слажем се, дакле у потпуности да договора нема нити ће а бити, јер свако слави/навија/воли оно што му је блиско и драго и то и јесте поента. Зато треба одредити неки неутралан дан, да се не препуцавамо у недоглед.Тог дана нека се обаве формалности, а онда нека слави ко шта хоће у приватној/општинској/ентитеској режији 🙂

    Наравно, јасно ми је да је се то неће десити, али опет: зашто да не? Мислим да је то, како кажу “креативно рјешење“.

    Поздрав

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *