Од сваког по нешто

Према подацима Статистичког завода РС, у 2009. години је дошло до раста у прерађивачкој индустрији, у односу на 2008. годину, за 19%. У истој години је дошло до отпуштања преко 20 000 хиљада радника. Неко неупућен би помислио да смо постали као Јапан, тамо је све више робота укључено у производњу. Биће да се тај […]

понедељак, јануар 25, 2010 / 08:29

Према подацима Статистичког завода РС, у 2009. години је дошло до раста у прерађивачкој индустрији, у односу на 2008. годину, за 19%. У истој години је дошло до отпуштања преко 20 000 хиљада радника.

Неко неупућен би помислио да смо постали као Јапан, тамо је све више робота укључено у производњу. Биће да се тај економски раст боље види из вана, него из нутра, па отуда и почасна Златна плакета, привредних новинара из Србије,  Милораду Додику за економске резултате које Влада Републике Српске постигла у протеклој години. Питам се шта ли ће тек добити од Јапанаца, само када дођу до наших статистичких података?

Да можемо парирати Јапану говори податак и да је Наша телевизија завршила с тестирањем дигиталног сигнала. Истина за то је стигла казна из Сарајева од 100 000 КМ које Наша телевизије не мисли платити. Преме њиховим ријечима “то би значило признање поданичког односа према сарајевском импотентном чиновничком поимању будућности овог друштва.”  Даље кажу “кажњени су зато што јој је сједише у Бањој Луци, зато што су јавни сервис Републике Српске и зато што не користе језик мржње.” С  изјавом о импотентним сарајлијама се сложио и омнипотентни Премијер Републике Српске.

Можда нам је привреда јапанска, али нам је јавно мњење хаићанско. Људи све више личе на зомбије. Уз помоћ антидепресива тумарају незаинтересовани за било шта. Из тог сна их само понекад пробуди  изјава хрватског предсједника Стјепана Месића.

Месићева изјава је изазавала бурне реакције домаћих политичара, дежурних патриота и геополитичара, а код мене је изазвала недоумицу. Које ту блесавији, Месић или ми који се примамо на такве изјаве.

Могли смо недавно прочитати у новинама изјаву Владике Василија Качавенде званог БОСС у којој каже да није заинтересован за позицију Патријарха. Није ни чудо, таман човјек опремио владичански двор, па да се сели.  Да су му понудили улогу ризничара тј. благајника онда би, вјероватно, размислио.

Од када је Градоначелник Билеће умро, у њега је дошло више министара, него за последњих педесет година. Незнам како је становницима Билеће, али вјерујем да билећке овце једва чекају да прођу ови ванредни избори па да се преброје и утврде губитке. Овце, се у Херцеговини третирају као камиказе. Оне  зарад заједничког добра, жртвују своје вунене животе.

Питам се да ли министи Бијељину заобилазе због тога што не воле купус или је у питању нешто друго?



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *