Од наредне године пластична кеса ће се плаћати на каси

Надлежна ентитетска министарства разматрају модел увођења накнаде на танке пластичне кесе која би дестимулисала њихово масовно и неконтролисано коришћење. Циљ је да се дестимулишу крајњи корисници – купци да узимају пластичне кесе, јер ће на каси морати платити 10 фенинга по једној кеси. "Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) су препознали тај проблем и заједно с министарствима […]

уторак, децембар 4, 2012 / 18:30

Надлежна ентитетска министарства разматрају модел увођења накнаде на танке пластичне кесе која би дестимулисала њихово масовно и неконтролисано коришћење.

Циљ је да се дестимулишу крајњи корисници – купци да узимају пластичне кесе, јер ће на каси морати платити 10 фенинга по једној кеси.

"Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) су препознали тај проблем и заједно с министарствима околине у ФБиХ и РС развили пројект који је имао за циљ да прописом уреди начин збрињавања, односно смањивање употребе пластичких кеса. Одржано је више састанака како би се дефинисао модел управљања том врстом отпада", рекао је Един Терзић, савјетник министрa за околину и туризам ФБиХ.

Уредба ће омогућити имплементацију правилника овога модела управљања-збрињавања пластичних кеса.

"Уредбу ће донијети владе оба ентитета у исто вријеме и ступиће на снагу истовремено у оба ентитета, а то ће бити у првој половини 2013. године", казао је Терзић.

Појашњава да је збрињавање пластичних кеса дебљине до 20 микрона препознато као проблем у ФБиХ јер околина бива све загађенија том врстом пластичног отпада који завршава у природи, у коритима ријека, шумама.

На сједници Међуентитетског тијела за заштиту околине, 29. новембра, једна од тачака је била везана за доношење уредбе о моделу збрињавања ове врсте пластичних кеса.

"Размотрена су два приједлога-модела, од којих су у једном обвезници произвођачи или увозници пластичких кеса, а по другом моделу обвезници су велетрговци или дистрибутери пластичних кеса", појашњава Терзић.

У оба приједлога накнаде за стављање у промет пластичних кеса износе 0,05 КМ по комаду, односно 50 КМ на једном паковању од 1.000 комада пластичних кеса.
Оба модела, по његовим ријечима, имају своје предности и недостатке.

"Закључено је да ЦЦИ припреми анализу предности и недостатака једног и другог модела у што краћем року да бисмо могли донијети одлуку која би задовољила и произвођаче и велетрговце, а нарочито да смањимо употребу пластичних кеса", казао је Терзић.

Систем је постављен тако да те накнаде добија Фонд за заштиту околине у једном и другом ентитету и прикупљена средства се дистрибуирају за пројекте санацију посљедица и за пројекте производње биоразградивих – вишекратно употребљивих кеса.
"Све има за циљ да дестимулише крајње кориснике – купце да узимају пластичне кесе, јер ће они на каси морати да плате 10 фенинга по комаду", истакао је Терзић.
Став Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске и радне групе је да се нађе модел који ће бити најповољнији за заштиту животне средине, казала је Горјана Росић, службеница за односе с јавношћу у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС.

Основни циљ је да се смањи употреба пластичних кеса, које су у овом тренутку једна од највећих загађивача животне средине.Циљ је истовремено не оптеретити превише основну заједницу с обзиром на социјално-економску ситуацију која влада у БиХ. Наћи ће се модел који је најповољнији за све, казала је Росићева.



0 КОМЕНТАРА

  1. Проблем постоји. Не знам да ли је ово прави начин за рјешавање, али подржавам. Можда још нека реклама или нешто слично о разградивости, тачније неразградивости, истих да додатно упозори људе на овај проблем.

  2. Нису пластичне кесе проблем, колико је проблем некултура и безобразлук корисника,купаца, крајњих потрошача!
    Уз то непостојање одвојених контејнера за рециклажу, чиме овај усрани снсд режим ни појма нема да се позабави.
    Дај да видимо какве су те алтернативне папирнате кесе, само да се не распадну на три кишне капи!
    Ма најбоље да режим нареди да се у рукама носе артикли и то посебно они домаће производње!x-(

  3. Nekad davno naše domaćice su kada su išle u kupovinu nosile vrećice od tkanine ili one pletene koje su zvali cekeri.
    Iste su korištene sve dok se ne pocijepaju od upotrebe.One se nažalost više ne koriste,ili vrlo rijetko.Ovo što se predlaže neće donijeti nikakvo poboljšanje u zaštiti životne sredine.Nije problem u plastičnim kesama.Problem je u glavi svakog od nas.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *