Обредно купање Рома на Ђурђевдан

Приједорски Роми рано јутрос су на ушћу Гомјенице у ријеку Сану обавили обредно ђурђевданско купање којим, по вјеровању овога народа, са себе сапиру гријехе. На традиционали уранак и купање у ријеци колона од тридесетак Рома, окићених са вијенцима цвијећа, кренула је испред зграде Удружења ове мањинске заједнице, да би, након спуштања вијенаца цвијећа у Сану, […]

петак, мај 6, 2011 / 13:52

Приједорски Роми рано јутрос су на ушћу Гомјенице у ријеку Сану обавили обредно ђурђевданско купање којим, по вјеровању овога народа, са себе сапиру гријехе.

На традиционали уранак и купање у ријеци колона од тридесетак Рома, окићених са вијенцима цвијећа, кренула је испред зграде Удружења ове мањинске заједнице, да би, након спуштања вијенаца цвијећа у Сану, најхрабрији међу њима запливали у води чија је температура била 11 степени Целзијусових, док је температура ваздуха била три степена.

Према казивању Рома, овај древни обичај обновили су посљедњих седам година, желећи да га сачувају као дио богате обичајне традиције свог народа.

Предсједник Удружења Рома Приједор Рамо Салешевић рекао је да га посебно радује што је ове године на јутарњем купању било Рома свих генерација.

"Вода је хладна, али то нама не смета јер је ђурђевданско купање дио богате традиције ромског народа и обичај који желимо сачувати. Тако скидамо све наше муке и гријехе и желимо да их вода однесе, а да нам ова година донесе више среће и радости у животу", рекао је Салешевић.

Дејан Машић један је од купача који се на хладноћу воде није жалио и који се уназад седам година редовно купа у Сани на Ђурђевдан.

"Обичај је да овог јутра устанемо веома рано, у четири сата, и да након умивања исплетемо вијенац од цвијећа којим китимо наше домове, а један вијенац носимо на ријеку гдје ћемо се купати. Тако оставимо све лоше иза себе и крећемо у једну нову, бољу годину", казао је Машић.

Са својим суграђанима ромске националности у Сани је запливао и директор приједорске Филијале Завода за запошљавање Републике Српске Здравко Сувајац.

"У декади Рома свако треба да допринесе побошљању положаја и приближавању овом народу и њиховим обијачима. Роми су фин народ који не жели никоме зло, народ који не зна ни за какву политику и који треба помоћ", рекао је Сувајац.

У ромском насељу, у Рудничкој улици, на Ђурђевдан је посебно весело јер се за заједничком празничном трпезом, на којој је обавезно јагње и прасе на ражњу, окупе становници овог насеља и уз музику уживо славе до касно у ноћ.

Интересантне и лијепе ђурђевданске обреде, који вуку коријене из паганских времена, имају и поткозарски Срби.

У неким поткозарским селима мјештани се окупљају око воденица на омају.

У воду захваћену под воденичкимг точком стављају пољско цвијеће и њоме се умивају на Ђурђевдан.

Обичај је да се окупљени око сеоске воденице пршћу водом и жаре копривом ради доброг здравља.

Од љескових грана праве крстове које бацају у воду заједно са вијенцима исплетеним од врбових грана, а култна традиција је и да љескове крстове забадају у поља како би жито добро родило, док се буковим или грабовим гранам ките куће.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *