Обљетнице: Пет година без Слобе

БЕОГРАД – Данас се навршава пет година од смрти бившег предсједника Србије и предсједника СР Југославије Слободана Милошевића, који је преминуо у притвору Хашког трибунала, гдје му је суђено за ратне злочине. Милошевић је умро од инфаркта у својој ћелији у притвору у Шевенингену током суђења за ратне злочине и злочине против човјечности на Косову […]

петак, март 11, 2011 / 11:02

БЕОГРАД – Данас се навршава пет година од смрти бившег предсједника Србије и предсједника СР Југославије Слободана Милошевића, који је преминуо у притвору Хашког трибунала, гдје му је суђено за ратне злочине.

Милошевић је умро од инфаркта у својој ћелији у притвору у Шевенингену током суђења за ратне злочине и злочине против човјечности на Косову и у Хрватској и за геноцид у БиХ.

Пошто градске и државне власти нису дале дозволе које су тражили породица и високи функционери Социјалистичке партије Србије (СПС) да Милошевић буде сахрањен у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће његове супруге Мирјане Марковић у Пожаревцу.

Данашњем помену Милошевићу у Пожаревцу званично неће присуствовати чланови СПС-а, али ће доћи функционер ове странке Милутин Мркоњић, као и делегација удружења "Слобода" која баштини његов лик.

Како је раније рекао члан овог удружења Урош Шуваковић, помену ће присуствовати и Константин Затулин, предсједник Посланичког клуба Јединствена Русија у руској Думи, која је партија руског премијера Владимира Путина, а доћи ће и руски пензионисани генерал Леонид Ивашов.

У Дому културе у Пожаревцу биће одржана промоција књиге "Таквог га знам" у којој је 60 Милошевићевих сарадника, страних државника и људи који су учествовали у његовој одбрани у Хагу, написало ауторске текстове о Милошевићу. Међу ауторима су Јевгениј Примаков, Ремзи Кларк, Петер Хандке, Милорад Екмечић, те Марко Милошевић, син Слободана Милошевића.

Од 1989. године, када је послије чувеног говора на Газиместану, на Косову, започео његов вртоглави политички успон, Милошевић је на политичкој сцени Србије успио да пређе пут од обожавања до оспоравања – и свргавања послије спорних избора, на уличним протестима.

Милошевић је рођен 20. августа 1941. године у Пожаревцу, гдје је завршио гимназију и матурирао 1960. године, а дипломирао је на Правном факултету у Београду четири године касније.

На првим вишестраначким изборима у Србији послије Другог свјетског рата, у децембру 1990. године изабран је за предсједника Србије. Исте године, изабран је за првог председника СПС-а, насталог уједињењем Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије, на чијем челу је био до смрти.

Био је предсједник Србије 90-их година, а од 1997. до октобра 2000. године и предсједник Савезне Републике Југославије.

Милошевић је предводио делегацију у којој су била по три члана из СРЈ и Републике Српске на преговорима у Дејтону, у новембру 1995. године, када је у име делегације парафирао Споразум о миру у БиХ, познат као Дејтонски споразум, који је затим потписан у децембру 1995. године у Паризу.

Десетогодишња владавина Милошевића завршена је крајем 2000. године побједом удружене Демократске опозиције Србије на изборима за предсједника СРЈ.

Хашки трибунал објавио је 27. маја 1999. године оптужницу против Милошевића, два мјесеца након што је НАТО почео да бомбардује СРЈ.

Била је то прва у историји оптужба Међународног суда против активног шефа једне државе за ратне злочине и злочине против човечности.

Ухапшен је 31. марта 2001. године, а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године.
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Божо,

    У праву си,

    Требао сам написати девет мјесеци прије 20.августа 1941.године.

    Ваљда више није ГЛУПО.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *