Објављени кандидати за НИН-ову награду

БЕОГРАД – У најшири избор за НИН-ову награду за најбољи роман објављен у 2010. години жири критике уврстио је 30 романа чији су наслови и имена аутора објављени у данашњем броју тог недељника. Међу кандидатима за НИН-ову награду су романи „Трезвењаци на пијаној лађи” Мирка Демића, „Оно што одувек желиш” Гордане Ћирјанић, „Што се не […]

четвртак, децембар 30, 2010 / 18:53

БЕОГРАД – У најшири избор за НИН-ову награду за најбољи роман објављен у 2010. години жири критике уврстио је 30 романа чији су наслови и имена аутора објављени у данашњем броју тог недељника.

Међу кандидатима за НИН-ову награду су романи „Трезвењаци на пијаној лађи” Мирка Демића, „Оно што одувек желиш” Гордане Ћирјанић, „Што се не јавиш брату” Владана Косорића, „Мртво поље” Срђана Срдића, „Ћерка” Давида Албахарија, „Човек који је убио Теслу” Горана Скробоње.

 

Жири је одабрао и романе „Наустице Бранковића” Силване Хаџи Џокић, „Рестлови” Бранка Чанковића, „О голманима и бубњарима” Небојше Радића, „Врло мало светлости” Владана Матијевића, „На стази суза” Ђорђа Писарева, „Ера” Жарка РАдаковића, „Оштар старт” Миће Вујичића, „Ми различити” Веселина Марковића.

У конкуренцији за најпрестижније књижевно признање у Србији су и романи „Ултрамарин” Милете Продановића, „Петља, омча, осмица” Видана Арсенијевића, „Госпођа Олга” Радована Белог Марковића, „Добро јесте живети” Милована Данојлића, „Опсенарење” Александре Мокрањац, „Господска улица” Ранка Рисојевића.

На списку су се нашли и романи „Звона за тројицу” Мирослава Тохоља, „Почетак буне против дахија” Светислава Басаре, „Велосипед господина Вермеша” Марије Шимоковић, „Ацqуа Алта” Сање Домазет, „Испод таванице која се љуспа” Горана Петровића, „Посматрач птица” Виде Огњеновић, „Недеља пацова” Вулета Журића, „Лед” Илије Бакића, „Камен близанац” Зорана Петровића и „Сплит” Славољуба Станковића.

НИН-ов жири критике ради у саставу: Васа Павковић (председник), Љиљана Шоп, Младен Шукало, Милета Аћимовић Ивков и Александар Илић.

На списку је највише романа објављених у издању београдских „Стубова културе” (седам), три романа објавила је зрењанинска „Агора”, а по два одабрана дјела објавиле су „Лагуна”, Српска књижевна задруга, „Дерета” и „Геопоетика” из Београда.

У најширем избору за НИН-ов роман године су дјела петорице аутора који су већ добили то књижевно признање – Давида Албахарија, Горана Петровића, Милована Данојлића, Владана Матијевића и Светислава Басаре.

У новом броју НИН-а објављено је и отворено писмо писца и управника Народне библиотеке Србије Сретена Угричића који је своје дјело „Незнаном јунаку” повукао из конкуренције за награду.

Објашњавајући да је НИН-ова награда функционално усађена у социосимболички, традиционалистички поредак којим се бави у роману „Незнаном јунаку”, Угричић је закључио да не жели да буде дио тог поретка.

„Владајуће мјерило гласи: што српскије – то боље, а требало би да буде управо обрнуто: што боље – то српскије”, навео је Угричић.

НИН у напомени уз текст наводи да то писмо објављује сматрајући да је свака аргументована полемика о релевантним темама добродошла и да жири, када је правио списак од 30 романа (у који није уврстио Угричићево дјело) није знао за његово писмо.

За НИН-ову награду за најбољи роман објављен у 2010. конкурисало је више од 70 дјела, која се, како је раније навео НИН-ов жири, углавном баве утицајем 90-их година прошлог вијека на савремене људске судбине.

НИН-ова награда за роман године додјељује се од 1954. године, а њен први добитник је Добрица Ћосић за роман „Корени”. Награда је прошле године додијељена Гроздани Олујић за роман „Гласови у вјетру”.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *