Обиљежавање 19 година од страдања Срба у Оџаку

У Вукосављу и у селу Нови Град код Оџака данас ће бити обиљежено 19 година од страдања српског народа са подручја оџачке општине у протеклом рату. Преживјели Срби из Оџака и чланови породица жртава положиће вијенце и цвијеће на спомен обиљежје страдалим сународницима у Вукосављу, а потом ће у цркви Светог Петра и Павла у […]

недеља, мај 8, 2011 / 10:58

У Вукосављу и у селу Нови Град код Оџака данас ће бити обиљежено 19 година од страдања српског народа са подручја оџачке општине у протеклом рату.

Преживјели Срби из Оџака и чланови породица жртава положиће вијенце и цвијеће на спомен обиљежје страдалим сународницима у Вукосављу, а потом ће у цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду бити служен парастос за погинуле логораше и борце из овог краја.

У логорима у Оџаку од маја до јула 1992. године било је затворено 1 294 Срба – 864 мушкарца, 326 жена и 104 дјеце. У том периоду силовано је 60 Српкиња, од којих је најмлађа жртва имала 10, а најстарија 60 година. Тортуре којима су били подвргнути нису преживјела 42 логораша.

Срби из Новог Града и других насеља са подручја општине Оџак одведени су 8. маја 1992. године у логоре у основну школу и Фабрику "Стролит". За 62 дана, колико су били заточени у овим објектима, над њима су примијењене 132 методе мучења.

"Оџачки Срби били су у 16 логора – у 11 на територији БиХ и пет на територији Хрватске, као што су злогласна сплитска `Лора`, `Керестинец`. Задњи српски заточеник са подручја Оџака размијењен је 26. маја 1993. године", каже Милан Милетић, предсједник Удружења логораша "Оџак 92", које је и организатор овог догађаја.

Милетић, који је и сам преживио пакао оџачких логора, испричао је Срни да су његови сународници преживјели невиђену тортуру у свим посавским казаматима у којима су били заточени Срби.

Према његовим ријечима, заробљене Србе њихови мучитељи тјерали су да на разна сексуална злостављања, која су, као метода мучења, предњачила у овим посавским логорима. "Поред све психичке и физичке тортуре, најтеже је било сексусално злостављање", истиче Милетић.

Милетић наводи да је у поратнм времену због ратног злочина над Србима једино правоснажно осуђен Ферид Халиловић. Он је добио казну затвора од 15 година, коју је издржавао у Зеници, одакле је након годину и по дана робијања пуштен на условну слободу.

Недавно су подигнуте оптуженице и против Марко Милоша, званог Фарбар, који је, наглашава Милетић, био један од злогласнијих мучитеља српских заробљеника у логорима у Посавини, као и против Албине Терзић зване Нина. Терзићева је је, напомиње Милетић, била припадник злогласног "Зденкиног вода" у саставу ХВО, а њене жртве препознале су је док је послије рата радила као службеник на шалтеру у пошти у Оџаку.

Милетић је подсјетио да још нису процесуирани начелник Кризног штаба Оџак Стипо Иванковић, те управници логора Анто Голубовић, Јурица Божић и Јосип Толић, као ни Адиса Хоџић-Мехић. Према његовим ријечима, занемарена је чињеница да је неколико десетина свједока дало изјаве разним истражним органима.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *