О интегритету

Одлучила Влада Републике Српске, да се поново утврди чињенично стање о дешавањима у Сребреници. Код мене се јавља недоумица. Што би вјеровали овој комисији, а не оној Чавићевој? Добро, рекоше нам да је на Чавићеву комисију притисак вршио Ешдаун и ОХР, а ко нам гарантује да на ову нову комисију неко други не врши притисак? […]

понедељак, април 26, 2010 / 08:54

Одлучила Влада Републике Српске, да се поново утврди чињенично стање о дешавањима у Сребреници.

Код мене се јавља недоумица. Што би вјеровали овој комисији, а не оној Чавићевој? Добро, рекоше нам да је на Чавићеву комисију притисак вршио Ешдаун и ОХР, а ко нам гарантује да на ову нову комисију неко други не врши притисак? Гарантује нам Додик, па да видим коме то није довољна гаранција?!

Оваква дешавања доводе у питање легитимитет институција Републике Српске и људи који раде у тим институцијама. Да ли ћемо послије сваке смјене власти, пљувати на све оно што је претходна Влада урадила и поново радити оно што је одавно требало бити урађено?

Посебно ме импресионирала изјава Марка Арсовића, бившег  Предсједника Врховног суда Републике Српске. Он  се на почетку противио оснивању те прве комисије, и како рече  “мјесто предсједника прихватио сам нерадо и то након политичког притиска из Владе Републике Српске”.

По ријечима самог Арсовића на њега је вршен двоструки притисак, од стране Владе Републике Српске и од стране Педија Ешдауна. Пошто је он прави патриота попустио је под притисцима своје Владе и пристао да учествује у послу за који је сматрао да треба да уради неко други тј. правосуђе. Притисак странаца није хтио да трпи  и принципијелно је дао отказ. Ево шта каже Арсовић, желио је да посао ”ради професионално, а не по жељи тадашњег високог представника за БиХ, Педија Ешдауна”.

Фино нам човјек,  бивши Предсједник Врховног суда Републике Српске,  призна да су тада судије биле подложне политичким притисцима. Наравно, данас су судије потпуно независне, и у то немојте ни сумњати.

А сада, још мало о интегритету код нас?

Није мала ствар када Шеф, свега и свачега у Републици Српској, на Алтернативној телевизији назове свог политичког противника кучетом. Добро, није баш рекао да је куче, али му је барем пет пута током емисије рекао да лаје. А, добро знамо ко лаје, јел’ тако?

Могу  да замислим срећу и весеље обожавалаца Шефа који свог политичког противника једном рјечју претвори у животињу. Нисам сигуран да ли овакво понашање можемо интерпретирати као дехуманизацију људи или хуманизацију животиња?

Ћути водитељ, ћути прозвани политичар у емисији, ћуте медији након емисије, ћути Сања Влаисављевић, а ћути и остала јавност.

Свима је одавно јасно да се ћутање исплати?



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *