О иницијативи за смањење доприноса

Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о доприносима тренутно je у фази јавне расправе. Kако би допринијели овом процесу, Удружење ГЕА је направило Анализу иницијативе за смањење стопе доприноса у Републици Српској. Преносимо закључке анализе: У овој анализи смо утврдили да је тренутно опорезивање рада у Републици Српској изнад просјека у земљама ОЕЦД-а и […]

среда, април 29, 2015 / 09:30

Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о доприносима тренутно je у фази јавне расправе. Kако би допринијели овом процесу, Удружење ГЕА је направило Анализу иницијативе за смањење стопе доприноса у Републици Српској.

Преносимо закључке анализе:

У овој анализи смо утврдили да је тренутно опорезивање рада у Републици Српској изнад просјека у земљама ОЕЦД-а и ЕУ. У случају смањења стопе доприноса за 1,4%, порески клин би и даље остао изнад нивоа на којем је био до фебруара 2011. године и не би дошло до значајније промјене ове позиције у односу на земље са којима је вршено поређење.

Претходна истраживања су утврдила да високо опорезивање рада има негативан утицај на учешће на тржишту рада, стимулише запошљавање „на црно“ и ограничава могућности извозних сектора економије да унаприједе своју конкурентност. И ниске плате у Републици Српској су предмет високих стопа пореза и доприноса, што представља велики проблем за запошљавање особа са нижим степеном образовања, посебно у формалном сектору.

Евидентно је да је неопходно ићи према значајнијем смањењу опорезивања рада, али се поставља питање колико оно треба бити и како га остварити с обзиром на тренутну фискалну позицију и приходовне потребе јавног сектора.

Основне препоруке су сљедеће:

– Смањити висину пореског клина за износ који би промијенио међународни статус Републике Српске по питању опорезивања рада (иста препорука би се могла примијенити и на Федерацију БиХ). У иницијативи „Споразум за раст и запошљавање“ предложено је да се порески клин сведе на 35%, колико износи просјек у земљама новим ЕУ чланицама. Међутим, преглед међународних података сугерише да би требало циљати порески клин не виши од 33% да би се за Републику Српску могло рећи да спада у регије са осјетно повољнијом стопом опорезивања рада у односу на ЕУ просјек. За ово би било потребно укупну стопу доприноса на плату смањити за 5,8% у односу на тренутни ниво.

– Додатно смањити висину пореског клина за ниске плате, нпр. кроз повећање неопорезивог дијела плате. Потребно је да се посебно циљају ниско плаћена занимања, јер се показало да резултати на тржишту рада за ову групу снажније реагују на промјене у опорезивању рада у односу на високо плаћена занимања. Овим би се повећала прогресивност опорезивања у Републици Српској. Приликом избора конкретне мјере за провођење ове препоруке, неопходно је водити строгог рачуна о њеној проводивости, узимајући у обзир капацитете пореског система. Нпр., увођење више пореских разреда у којима се пореске стопе повећавају одоздо према горе захтијева високе контролне капацитете с обзиром да додатно стимулише пореску евазију.

– Спровести координисану иницијативу која би обезбиједила да се читав (или дио) изгубљених прихода надомјести кроз повећање пореза на потрошњу. Тешка фискална позиција не смије бити препрека потребном смањењу опорезивања рада. Чак и приходовно неутрална реформа у којој би се пад прихода од нижег опорезивања рада надомјестио кроз снажније опорезивање потрошње има своју предност, јер иде у правцу стварања пореске структуре која је повољнија за економски раст и запошљавање.

Важно је напоменути да се овдје говори о краткорочном паду прихода од опорезивања рада, док се у средњем року може очекивати бржи раст због стимулативног ефекта нижег пореског клина на раст пореске основице. Због тога је и Европска комисија препоручила овакво пореско реструктурирање у ЕУ земљама. Конкретан примјер једне овакве приходовно неутралне реформе у Републици Српској и Федерацији БиХ (у којој се пад директних прихода замијењује приходима од ПДВ-а) је обрађен у студији „Како до нижег опорезивања рада без штете за јавне фондове?“. С обзиром да постоји потреба за оваквом реформом у оба ентитета, требало би бити могуће постићи договор о измјенама у области индиректног опорезивања на нивоу БиХ. Влада Републике Српске је већ покренула иницијативу за увођење диференциране стопе ПДВ-а, специфичне акцизе на цигарете и додатне акцизе на пиво. Овдје се мора скренути пажња на велику опасност приједлога за увођење више ПДВ стопа, јер би тиме дошло до значајног компликовања ПДВ система, што би отворило врата за пораст пореске евазије.

Истовремено је неопходно донијети чврсту одлуку о свођењу односа јавних расхода и БДП-а у Републици Српској на дугорочно одржив ниво. Ово би створило основну претпоставку за унапријеђење фискалне позиције Републике Српске и отворило могућност да се један дио ослобођених прихода евентуално искористи за замјену недостајућих директних прихода (усљед нижег опорезивања рада). У том случају би се смањило укупно пореско оптерећење привреде у Републици Српској, које се тренутно налази значајно изнад просјека нових чланица ЕУ. Ова реформа, која захтијева свеобухватан приступ, не може бити спреведена за једну годину, али је важно постојање чврсте политичке одлуке која би могла бити законски или на други начин јасно утврђена. На примјер, могло би се утврдити циљано годишње кретање односа јавних расхода и БДП-а са крајњим циљем достизања просјека нових чланица ЕУ до 2020 године. Велики простор за смањење јавних расхода лежи у високим административним трошковима. Треба напоменути да расходи за лична примања учествују са више од 45% у укупним буџетски расходима Буџета Републике Српске.



0 КОМЕНТАРА

  1. Lijepo. Međutim, čisto šumljam da od ovakvih prijedloga išta će da bidne jer evo najavljuju nam da će žešće pojačat troškove na miliciju. Niko ni ne razmišlja da otpušća po bolnicama jer pored onolko doktora u skupštinskoj sali – niko nije lud otpočminjat igranku protivnji. Džaba što smo izdvajanje u njiove doktorske džepove u zadnjije deset godina pojačali zadvaipo puta. Dužni su ko Grčka.

  2. Ма праве нас лудима, сума сумарум порезе и доприносе су са 52% повећали на близу 70%, а сад хоће да нам их смање за 1.4%. А лична примања у буџетским трошковима износе цијелих 45%. Ми једноставно не можемо нахранити ту банду паразита.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *