Нула потиче из Лепенског Вира?

Прапостојбина цифре, за коју се дуго вјеровало да је стигла са Арапима, налази се на нашим обалама Дунава. Ко је први придодао нулу (0) низу прадавних цифара којима су наши преци све и свашта записивали и збрајали? Математичари још нису објаснили зашто су у Месопотамији божанским бројевима сматрани 3, 4, 5, 12 и 60, упозорава […]

недеља, септембар 9, 2012 / 15:51

Прапостојбина цифре, за коју се дуго вјеровало да је стигла са Арапима, налази се на нашим обалама Дунава.

Ко је први придодао нулу (0) низу прадавних цифара којима су наши преци све и свашта записивали и збрајали?

Математичари још нису објаснили зашто су у Месопотамији божанским бројевима сматрани 3, 4, 5, 12 и 60, упозорава Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука, који на властито запажање узвраћа: „Одговор се крије на обалама Дунава – у Лепенском Виру и Винчи, а доказе тог изворишта налазимо у Русији”.

У међуречју Тигра и Еуфрата је испрва број 10 (десет) исписиван као „О” (коло).
Упорни трагалац за прасловенским коренима блесак откривалачког надахнућа доживео је пре неколико година, разгледајући фреску „Српски чудотворци” у предивном Архангелском саборном храму, међу кремаљским зидинама у првопрестоној Москви, како нас у својим романима подсећа Борис Акуњин. Кога је то надарени иконописац насликао?

Светог Саву Сербског и Преподобног Симеона.

У књизи „Старословенски језик и писмо Етрураца”, свештеник Светислав С. Билбија правилно је прочитао натпис на Златној плочици из Пиргија (шести век пре нове ере) као КолоВени, „али није знао прави смисао и да је из те речи настала реч СлоВени”, сматра наш саговорник, чије је необично и узбудљиво штиво на 180 страна изузетно лепо осликаних страница, „Азбучна математика Винче”, недавно на српском изашло испод штампарске пресе.

И одмах оповргава уврежено мишљење: „Није тачна тврдња да је нула била непозната у Европи и да су је Европљани примили из Индије, преко Арапа”.
Одгонетање правог назива Словена помоћи ће, додаје он, да се објасне неколике очигледне противречности у историји математике:

  • – Европа није познавала нулу до доласка арапских освајача;
  • – такозване арапске цифре, по тврђењу самих Арапа, нису арапске;
  • – Арапи су цифре преузели из Индије, али овакве цифре – нуле није било у Индији до 8. века;
  • – цифре из Индије преузели су западни Арапи, а не источни, иако је било логично да су то учинили – ако јесу – источни Арапи који су јој били ближи;
  • – цифр(а) је била ознака за нулу;
  • – цифр(а) је била ознака за тајни знак.

Понадајмо се, поштовани читаоци, да вас већ нисмо збунили. Не часећи ни часа, Божидар Митровић обзнањује као својеврсну свету тајну да су „знаци азбучног писма и азбучне математике настали прво у Лепенском Виру”, пре око 9.000 година, коју је почивша литванско-америчка археолошкиња Марија Гимбутас још деведесетих година минулог столећа назвала „колевком старе Европе”. Или прве Европе, ако вам је лакше да прихватите.

Скорије истраживање руско-америчког биолога са Универзитета Харвард, Анатолија Алексејевича Кљосова, утемељено на ДНК генеалогији, осветљава да (Пра)Словени потичу с Балкана од пре тачно 12.200 година, што потврђује тзв. хаплогрупа R1a1! Своје тумачење, које оставља без даха док га читате, угледни научник, некадашњи професор Московског државног универзитета, саопштиће први пут и у Србији на међународном саветовању „Ка изворишту културе и науке”, од 21. до 23. септембра у Београду.
Где се, у међувремену, затурила наша лепенсковирска нула, иза које се ређа још девет цифара у десетичном (декадном) приказивању?

Годинама мукотрпно проучавајући староставне списе и ишчитавајући потоње рукописе, Божидар Митровић је установио да је арапско „сафира” на латинском преименовано у ништа – nullum. Ако нисте знали, (Пра)Словени су дуго користили азбучне ознаке да би исказали бројеве. Којим је мисаоним беспућима ваљало стићи до – нуле?

Пратећи оскудне и нејасне трагове, писац речене научне приповести, проткане бројним опаскама, налазима, цртежима и сликама, за неупућеног покаткад сувишним, води нас у сам освит европске културе (и цивилизације). У Лепенски Вир на Дунаву, у којем су бројеви настали да би се пратило кретање Сунца. Коначна представа: круг као вечни васкрс природе.

У време Лепенског Вира и Винче, наставља наш саговорник, нула није била „ништа”, већ поимање „Аз” (првоизворника – Сунца О), као вечног васкрса Кола древних Коловена (Словена). „Знаци азбучног писма и азбучне математике настали су прво у Лепенском Виру”, закључује Божидар Митровић.

Добродошли у прапостојбину нуле!

„Архитектура Лепенског Вира је прва позната архитектура у свету у којој се ’осећа’ присуство бројева: нико није до сада успео да савлада ову математику, она је непредвидива и заувек изгубљена за нас”, рекао је недавно архитекта проф. др Предраг Пеђа Ристић.

Чувени руски математичар Владимир Андрејевич Стеклов рекао је у 19. веку да је „математика увек била и јесте извор философије, да је она изнедрила философију и може се слободно назвати мајком философије”.

У кратком предговору проф. др Милан Божић, с Математичког факултета у Београду, потцртава да нас „Азбучна математика Винче” враћа у доба „када су математика и философија биле једно”.

„Све је Коло”.
 



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *