НС РС: Хашки трибунал Србе казнио са 694 године затвора

Хашки трибунал је од свог оснивања до данас за почињена кршења хуманитарног права на подручју БиХ у периоду од 1992. до 1995. године оптужио укупно 102 лица, од чега 66 Срба, 27 Хрвата и девет Бошњака. Ово стоји у Информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица коју је предсједник РС Милорад […]

понедељак, април 11, 2011 / 14:44

Хашки трибунал је од свог оснивања до данас за почињена кршења хуманитарног права на подручју БиХ у периоду од 1992. до 1995. године оптужио укупно 102 лица, од чега 66 Срба, 27 Хрвата и девет Бошњака. Ово стоји у Информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица коју је предсједник РС Милорад Додик доставио Народној скупштини РС.

Хашки трибунал Србима је изрекао 694 године затвора и једну казну доживотног затвора, Хрватима 169, а Бошњацима 38 година и шест мјесеци затвора, наводи се у Информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица, коју је предсједник РС Милорад Додик доставио Народној скупштини РС у прилогу захтјева за заказивање посебне сједнице републичког парламента о активностима Суда и Тужилаштва БиХ.

За геноцид и учешће у извршењу геноцида Тужилаштво Хашког трибунала није никада оптужило ниједно лице несрпске националности, док је 21 лице српске националности оптужено за геноцид и учешће у извршењу геноцида.

Хашки трибунал је до сада само у једном случају – и то официру ВРС Радиславу Крстићу у предмету "Сребреница" – изрекао правоснажну пресуду за помагање у извршењу геноцида.

Правоснажном или неправоснажном пресудом Суда БиХ због почињеног кривичног дјела ратног злочина укупно је осуђено на 1 328 година и шест мјесеци затвора од чега су лица српске националности осуђена на 1 067 година затвора, хрватске националности на 137 година и шест мјесеци , а лица бошњачке националности на 124 године затвора.

У Информацији се посебно указује на ретроактивну примјену Кривичног закона БиХ из 2003.године од стране Суда БиХ, која је необјашњива у правној пракси.

Кривични закон /КЗ/ БиХ у односу на Кривични закон СФРЈ предвиђа оштрије санкције за она дјела која су на исти начин била предвиђена КЗ СФРЈ на тај начин што повећава законски минимум казне и утврђује казну доживотног затвора- КЗ СФРЈ утврдио је општи минимум казне од 15 дана и општи максимум од 15 година, те предвидио да за кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може изрећи алтернативну затворску казну од 20 година.

Суд БиХ примјењује Кривични закон БиХ у највећем броју случајева без претходне оцјене да ли је ријеч о блажем закону или не, што је нужна претпоставка за његову примјену јер се ради о закону који није важио у вријеме чињења кривичног дијела.

"Суд БиХ је установио дискриминишућу праксу која је неприхватљива, јер се ради о грубом кршењу принципа равноправности и правичности, као основних принципа сваког демократског друштва", закључује се у овој информацији.

Предсједник РС Милорад Додик затражио је сазивање посебне сједнице Народне скупштине РС у складу са чланом 74 ставом 3 Устава РС, а у прилогу захтјева доставио је Информацију о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица која је сачињена у сарадњи са Министарством правде РС, Републичким центром за истраживање ратних злочина и другим надлежним институцијама.

Народна скупштина РС у сриједу, 13. априла, одржаће посебну сједницу на којој ће посланици расправљати о посљедицама антидејтонског и неуставног инсталисања правосуђа на нивоу БиХ и недјеловању Тужилаштва и Суда БиХ у предметима ратних злочина.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *