Новости објављују филмове из тајних архива

Цензурисани документарни материјали из архиве "Филмских новости” постају капитални серијал. Падови Ранковића, Ђиласа, "реконструкција” политичког амбијента, несврстаних

понедељак, децембар 24, 2012 / 12:40

Неколико хиљада метара филмске траке, снимљене у вријеме епохе Броза (од 1945. до 1980.), која никада, због цензуре, тренутне "неподобности” неких личности или неких других разлога никада није монтирана, постаје нови, капитални пројекат "Филмских новости”.

Овај "забрањени” документарни материјал, који се већ неколико деценија налази у посебној просторији депоа која се назива "Соба тајни”, ускоро ће се наћи пред јавношћу. Користећи искључиво архивски материјал из властите – ауторизоване продукције, "Филмске новости”, по ријечима директора Владимира Томчића, припремају документарни серијал о Титу од 24 једносатна филма, чији значајан дио чине управо цензурисана документа. Међу њима су и она о Миловану Ђиласу, првом југославенском комунистичком дисиденту који је преживио, а посебно, о Александру Леки Ранковићу, некадашњем начелнику ОЗНЕ и министру унутрашњих послова, првом човјеку југословенског система безбједности и потпредсједнику СФРЈ, који је смијењен и искључен из политичког и јавног живота 1966. године. У својим мемоарима Ранковић је записао: "Ја, који сам све прислушкивао, од скупштине до спаваће собе, задњи сам сазнао шта ми се спрема”.

– Не знамо, наравно, колико се новог може рећи о Титу и његовом времену, али ће ови нови, необјављени снимци свакако дати још један, можда и коначни допринос у формирању слике о Брозу као државнику, диктатору, хедонисти, љубавнику… а и о нама у том политичком и друштвеном амбијенту. Ако се на прави начин "реконструише” – прикаже и доживи то вријеме, несумњиво ће се доћи и до горких препознавања догађаја који су слиједили касније, девдесетих година. Култ личности имао је знак једнакости са државом Југославијом; са настанком Тита био је неминован и распад Југославије. Остаје, ипак, необјашњив феномен поуларности и обожавања који су обични људи гајили према Брозу – каже Томчић.

Своје мјесто у овом серијалу имаће и Кардељ, Бакарић, Крајачић, Жујовић, Хебранг, Латинка Перовић, Милка Планинц, Савка Дапчевић-Кучар, Коча Поповић, Слободан Пенезић Крцун, Вељко Влаховић, Киро Глигоров, Стане Доланц и многе друге политичке личности које су остале као метафора тог доба.

– О Титу се зна све и готово ништа, зато смо одлучили да ова 24 филма раде 24 редитеља и сценариста из свих република бивше Југославије. Сматрамо да ће се тако добити драгоцени коментари и различита мишљења. Половину документарног серијала режираће редитељи из "старије” генерације, они који су доживели време Броза и већ имају формиране ставове о том времену, док ће осталих 12 епизода радити млади редитељи који имају другу визуру тог доба, временску дистанцу, и без емоција могу да говоре о великој Југославији. Идеја је да свака појединачна епизода носи печат екипе која га је радила, од редитеља, до читача текста и избора музике.”Филмске новости” су пре пар година већ урадиле документарни филм о Јованки Броз, који ће за ову прилику бити поново урађен, а оно што чини најзначајнијим и највреднијим документа "Филмских новости” је њихова аутентичност – то су праве хронике једног друштва у дугом временском периоду – истиче Томчић.

Један филм серијала биће посвећен Брозу и другим државницима његовог доба, као што су Сукарно, први и доживотни предсједник Индонезије, и заједно са Титом један од оснивача Покрета несврстаних, Хајле Селасије, цар Африке, Иди Амин, војни диктатор и предсједник Уганде, Бокаса, цар Средњоафричке Републике, Гадафи, предсједник Либије, и многи други који су номинално били несврстани, а у суштини диктатори. Броз је врло често био са њима, и уско повезан, а на његовој сахрани ипак су били сви државници света. Једини "неокаљани” у својим земљама који нису проглашени за злочинце били су Тито и Фидел Кастро. Занимљив документ који посједују "Филмске новости” су и двије посјете Че Геваре, који је боравио у Београду и на Брионима, заједно са Раулом Кастром, рођеним братом Фидела Кастра, који је сада предсједник Кубе.

Због ових докумената (поред кућа као што су британски ББЦ, француска и њемачка национална телевизија), и телевизије многих других земаља, првенствено несврстаних, често траже материјал "Филмских новости” који немају, а који је дио њихове историје, па у скорој будућности, како истиче Владимир Томчић, "Филмске новости” могу постати неки наш "Хисторy цханел”.

"НЕПОДОБНА” СКУЛПТУРА ХЕНРИЈА МУРА

Поред значајног политичког документарног материјала, "Филмске новости” посједују и врло вриједан материјал везан за културу, који ће такође постати капитални пројекат – од посјете Хенрија Мура, једног од најзначајнијих скулптора 20. вијека, који се 1955. у Београду срео и са вајаром Томом Росандићем у његовој Мајсторској радионици, до шест Шекспирових драма у Народном позоришту у Београду у којима су играли Вивијен Ли и сер Лоренс Оливије. Ту су и исповијест свјетског тенора Мариа дел Монака, посјета Орсона Велса Југословенској кинотеци, Хичкока Скадарлији… Из овог периода постоји и анегдота – Хенри Мур је приликом посјете поклонио Београду своју велику скулптуру, али "град” није могао да прими поклон који је био "неподобан” за тадашњу соцреалистичку умјетност.

СУДСКИ СПОР СА РТС

Само у овој години, "Филмске новости” завршиле су документарне филмове "Независна држава Хрватска” и "Лепенски вир”, док се још три пројекта приводе крају. Дневно се снимају сви важни догађаји из домена политике, културе и спорта, а у припреми је и документарни филм о Светозару Глигорићу…

– Значајно је да се капитални материјали "Филмских новости” приказују, пре свега, на Медијском Јавном сервису Србије. Нажалост, ни "сирови материјал”, ни квалитетни документарни филмови не могу доћи до гладалаца. Индикативно је што смо са Јавним сервисом морали да уђемо чак и у судски спор, пошто су неовлашћено користили многе наше материјале, и то често на непримерен начин. Сва документа "Филмских новости” имају своје холограме, накнада за њихово коришћење је скоро минимална, а РТС није у стању ни то да плати, него нас поткрада – каже Владимир Томчић.



Оставите одговор