Новчаница од 2.000 динара са ликом Милутина Миланковића

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић представио је данас нову новчаницу од 2.000 динара, са ликом прослављеног српског научника Милутина Миланковића, која ће бити пуштена у оптицај 30. децембра ове године. Гувернер Шошкић је истакао да се том новчаницом не повећава укупан износ новца у оптицају, већ се само мијења апоенска структура постојећег новца. Нова […]

петак, децембар 23, 2011 / 13:12

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић представио је данас нову новчаницу од 2.000 динара, са ликом прослављеног српског научника Милутина Миланковића, која ће бити пуштена у оптицај 30. децембра ове године.

Гувернер Шошкић је истакао да се том новчаницом не повећава укупан износ новца у оптицају, већ се само мијења апоенска структура постојећег новца.

Нова новчаница уводи се у тренутку, када су девизне резерве НБС на задовољавајућем нивоу од око 11,4 милијарде евра, а међугодишња инфлација има тренд пада, казао је он.

Гувернер је истакао да ће централна банка новом новчаницом од 2.000 динара смањити укупну количину новчаница у оптицају за око 20 милиона комада и снизити трошкове израде за око 170 милиона динара. Истовремено биће олакшано пословање новцем и употпуњена постојећа серија новчаница које је издала НБС.

У овој години динар је био најстабилнија валута у поређењу са валутама земаља у окружењу, подсјетио је Шошкић, наглашавајући да је важно, у тренутку када је читава еврозона у до сада незабиљеженој кризи, да чувамо наш динар.

Генерални директор Завода за израду новчаница Милутин Игњатовић истакао је да нова банкнота има бројне заштите од фаслификовања, као што су машински читљиви елементи заштите, ОВД кинеграм и видљива заштитна влаканца, који ову нову новчаницу чине изузетно тешком за фалсификовање.

Почаст великом научнику

Милутин Миланковић,чији је лик на новој новчаници, био је астроном, геофизичар, климатолог, математичар, инжењер проналазач, доктор технике, универзитетски професор и књижевник. Рођен је у Даљу, завршио је реалну гимназију у Осијеку, гдје је пресудну улогу у његовом животном опредјељењу имао професор математике Владимир Варићак.

Миланковић је потом завршио грађевински факултет, а 1904. године постао је доктор техничких наука. Од 1905. до 1909. радио је као грађевински инжењер у неколико бечких фирми, на пројектовању армирано – бетонских грађевина и тада пријавио шест патената.

По оснивању Београдског универзитета, Миланковић је постао ванредни професор примјењене математике, где је остао све до пензионисања 1955. године.

У међувремену изабран је за редовног члана САНУ и дописног члана ЈАЗУ, провео је први свјетски рат у интернацији у Будимпешти и објавио своја најзначајнија дјела „О примени математичке теорије спровођења топлоте на проблеме космичке физике” и „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба”.

Миланковић се бавио суштинским космичким и људским питањима, сунцем и ледом, од чијег међусобног односа зависи појава и опстанак живота у свемиру.

У скромним условима, уз помоћ папира и оловке, математички је објаснио узроке, настанак и трајање ледених доба на Земљи, доказао везу између небеске механике и климе на Земљи и поставио теорију помјерања сјеверног Земљиног пола.

Миланковић је и творац досад најпрецизнијег календара, у којем је календарска година свега две секунде дужа од садашње тропске године.

Умро је у Београду 12. децембра 1958. године, а по властитој жељи, његови посмртни остаци пренесени су у Даљ, 1966. године.



0 КОМЕНТАРА

  1. Г. Чаркић ме подсјети на уваженог Пантелу па морам да цитирам човјека: „Свакако е неправда шо се нисам нашао на новчаници вредности 2000 динара међутим не би ме погодила емоциа врсте задовољство дасам се нашао на тако малом износу. Остае инциатива да се уведе расни динар као валута типа националана“.

    Шалу на страну, добро је да су се сјетили Милутина Миланковића!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *