Носиоци промјена

Нису то политичари. Политичари се баве прерасподјелом. Прикупе порез и расподијеле га међу собом. Нешто оставе/врате народу. Кад год вам политичар обећа промјене – лаже. Моћни су то људи али ипак недовољно моћни да направе нешто ново, нешто што би донијело промјену коју бисмо осјетили сви. Таква промјена мора бити препозната и изван наших граница. […]

среда, април 15, 2015 / 12:03

Нису то политичари. Политичари се баве прерасподјелом. Прикупе порез и расподијеле га међу собом. Нешто оставе/врате народу.

Кад год вам политичар обећа промјене – лаже. Моћни су то људи али ипак недовољно моћни да направе нешто ново, нешто што би донијело промјену коју бисмо осјетили сви. Таква промјена мора бити препозната и изван наших граница. Оно што сами и међу собом, унутар наших граница, створимо и подијелимо није од превеликог значаја. Суштински не мијења ништа, односи се на персонална питања и именовања. Жељена промјена подразумијева нешто више од тога.

Политичар се дочепа буџета. Тамо је већ много тога одређено и слабо подложно промјенама. Могу они један милион умјесто Пери дати Ђоки али тај милион и даље остаје само милион и ништа више. За друштво у цјелини ништа се промијенило није. Узели су нам неке паре и онда их усмјерили у нечији џеп.

Промјена би била да тај један милион некако претворимо у два или три милиона. То би била права прича. Претварање једног милиона у два или три је ствар која се дешава на свјетском тржишту. Мала друштва морају пронаћи начин да се позиционирају и допадну другима. Други морају препознати квалитет у нашим робама и услугама, морају изразити спремност и вољу да то купе и плате. Тако настаје жељена промјена на боље.

Наравно, лоше стојимо. Други су много бољи од нас. Ми релативно често препознамо квалитет у ономе што други раде а други то релативно ријетко учине са нашим производима. Увозимо дупло више него што извозимо. Помирили смо се са тим.

Огромни вишедеценијски дефицити наших трговинских биланса никога не занимају. Неповољна је то статистика која савршено осликава степен наших способности и знања. Подсјећа нас на нашу лијеност и неинвентивност. Прст у оку који ћутећи трпимо.

Носиоци промјена су сви они појединци који раде и то што раде продају људима изван Српске, изван БиХ. Носиоци промјена су и они појединци који својим радом замјењују робу или услуге који годинама набављамо из иностранства. Само они од динара праве два. Само они нас чине бољим.

У заблуди су сви они који мисле да је довољно промијенити власт. Од пуке промјене власти друштво нема користи. Окористе се само они појединци који добију фотеље и приступ буџету. Неки други појединци изгубе те привилегије. Сви остали остану на истом, сјахао је Курта да узјаше Мурта. Да су политичари своју вољу за фотељама и буџетским ставкама усмјерили на рад и позиционирање на глобалном тржишту много би им паметније било. Да енергију коју потроше на сваког гласача и сваки глас усмјере на купце из иностранства и њихове потребе – друштво би кренуло правим путем.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *