Норвежанин са БГ дјетињством: Јенс Столтенберг нови генсек НАТО-а

Бивши норвешки премијер Јенс Столтенберг, кога су амбасадори држава чланица НАТО данас именовали за новог генералног секретара Алијансе, неколико година свог детињства провео је у Београду, гдје је његов отац Торвалд од 1960. године био први секретар норвешке амбасаде. Столтенберг (55), који ће на нову дужност ступити 1. октобра, рођен је марта 1959. у Ослу, […]

петак, март 28, 2014 / 19:27

Бивши норвешки премијер Јенс Столтенберг, кога су амбасадори држава чланица НАТО данас именовали за новог генералног секретара Алијансе, неколико година свог детињства провео је у Београду, гдје је његов отац Торвалд од 1960. године био први секретар норвешке амбасаде.

Столтенберг (55), који ће на нову дужност ступити 1. октобра, рођен је марта 1959. у Ослу, а у Београду је живео од 1962. до 1965. године.

Био је предсједник норвешке владе укупно девет година, најпре непуних годину дана почетком 2000-их, а потом током два четворогодишња мандата од октобра 2005. до октобра 2013. године, када је поражен на изборима од представника умјерене деснице.

Столтенберг је предсједник радничке партије од 2002. године. Био је државни секретар у Министарству за животну средину, затим министар индустрије, министар финансија од 1996. до 1997. године.

Током његовог последњег премијерског мандата, 22. јула 2011, догодио се терористички напад Андерса Беринга Брејвика у Ослу када је у том граду и на оближњем острву Утоја убијено 77 људи.

Предмет напада било је и средиште владе, тако да је и Столтенбергов кабинет био оштећен, пошто су тада од силине удара попуцала готово сва стакла на двадесетоспратници.

На београдске дане Столтенберг је подсећао у сусретима са српским званичницима.

"Као дијете сам имао привилегију да живим у Београду три године и још увек се сјећам Калемегдана. То је диван и прелијеп град", изјавио је.

Осим куће у којој је одрастао, на Дедињу, његово омиљено мјесто је Калемегдан, гдје је, како је рекао, научио да скија. Столтенберг је својевремено говорио да је као дјечак волио српске специјалитете, и то пуњене паприке, пасуљ и ћевапчиће.

Основну и средњу школу завршио је у Ослу, а послије обавезног војног рока, на Универзитету у Ослу завршио је Економски факултет.

Дипломирао је на теми везаној за макорекономска планирања. Као активан еколог, крајем 2011. са неколицином научника и авантуриста прославио је на Јужном полу 100. годишњицу освајања најјужније тачке на планети, упозоравајући на посљедице глобалног отопљавања.

Норвешки медији Столтенберга пореде са бившим америчким предсједником Џоном Кенедијем, имајући у виду, прије свега, његову харизму и добар изглед. Склон је необавезном понашању, те је тако током предизборне кампање једног поподнева возио такси како би се боље упознао са бирачима.

"Ако постоји мјесто гдје људи заиста говоре оно што и мисле, онда је то такси, објаснио је потом путем видео снимка који је објављен на друштвеним мрежама Фејсбук, Твитер и Јутјуб.

Године 2012. честитао је Европској унији на добијању Нобелове награде за мир, али је искључио могућност уласка Новрешке у Унију. Норвежани су улазак земље у ЕУ одлучно одбацили на референдумима 1972. и 1994. године.

Током његовог мандата, негдје почетком 2012. Норвешка се извињавала због хапшења и депортација Јевреја током Другог свјетског рата. Столтенберг је поводом Међународног дана сјећања на жртве холокауста, 28. јануара те године изјавио да је вријеме да Норвешка призна да су поједини политичари и грађани те земље учествовали у прогону Јевреја.

Садашњи генерални секретар Северноатлантске алијансе Андерс Фог Расмусен оцијенио је данас да је Столтенберг прави избор за његовог насљедника на челу НАТО, пренио је Ројтерс.

"Он је прави човек који ће надоградити снажне и успјешне резултате НАТО", написао је Расмусен на свом налогу на Твитеру, додавши да је криза у Украјини показала да је потребно да НАТО и даље има снажно и одлучно лидерство.

Норвешки дневник "Афтенпостен" објавио је прије неколико дана да се очекује да ће Столтенберг бити званично именован за 13. генералног секретара Алијансе на састанку министара спољних послова земаља чланица НАТО 1. и 2. априла у Бриселу.

Столтенберг је, у вријеме док је био премијер Норвешке, продубио везе са сусједном Русијом, што ће му, како примећује "Афтенпостен", ићи у прилог у доба затегнутих односа између Русије и НАТО због украјинске кризе.



0 КОМЕНТАРА

  1. Nije dobro!
    I olbrajtova je jedno vrijeme živjela u beogradu pa nam napravi dvije najgore stvari koje su nam se mogle desiti!
    Ote nam kosovo i metohiju i dovede nam milorada dokurca na vlast!
    Postoji li nešto gore na svijetu što nam se moglo desiti?!

  2. Симо П. Ороз, 28.03.2014. 19:42:19 [110216]
    Дивно Симо.Мислим да то што воли Калемегдан ,ћевапе и “силоване паприке” ,да ће помоћи Србима.Или ће и он слушати шта гароња из США каже?

  3. То што он воли или не воли ћевапе и Калемегдан неће ни помоћи ни одмоћи Србима. Та врста гледања на ствар је дјетињаста.

    НАТО је озбиљна и моћна организација и сигурно на њено чело не може доћи неко ко ће одлуке доносити на основу тога да ли воли или не воли ћевапе.

    То може само код Срба.

  4. на њено чело не може доћи неко ко ће одлуке доносити на основу тога да ли воли или не воли ћевапе.

    На њено чело може доћи само неко ко беспоговорно извршава наређења Америке и нико други.Чим је ту гдје јесте,његов морал је дискутабилан!

  5. Има и начина како се можеш курчити у околини,а да не добијеш по дупету.

    Елем, прије рата, код нас на Грбавици, је био некакав Кемо који би при уласку у кафану прво загаламио:
    -Има ли ко јачи?
    Ако нико не одговори Кемо прилази првом столу и тражи пиће од уплашеног госта.
    Ако се догоди да неки баја из ћошка загалами:
    – Имам ја!
    Тада Кемо приђе баји, загрли га и загалами:
    – Има ли ко јачи од нас двојице?
    Баја послије тога нема другог излаза, него Кеми зовне туру.

    Овај Кемо је разумнији и бољи политичар од свих српских заједно.

    Тако је и са НАТО. Нико нама не брани да се курчимо, али кад НАТО каже, ми смо најјачи, онда по Кемином.

  6. Не Нато-у.Тачка.Тим потезом би се ставили на страну непријатеља Србије,а Србија је војно неутрална.А ту је још и осиромашени уран,…..и милион разлога.

  7. Serbinum, 29.03.2014. 11:25:45

    ”Тим потезом би се ставили на страну непријатеља Србије…”

    Са тим ‘непријатељима’је Србија у јануару потписала споразум о придруживању Европској унији.
    Објасни како то да Србија жели у заједницу са непријатељима. Да те подсјетим, ниједна странка која је заговарала удаљавање Србије од ЕУ није прешла цензус.

  8. Један је Симо, пардон Рајко, пардон Миро, пардон Фонзо, пардон Никола Секуловић, пардон Слободан Поповић, али нек’ нисам Читаштимојкурац. Е, то би већ била увреда.

  9. Serbinum, 29.03.2014. 11:58:09

    ”Симо,бркаш НАТО и ЕУ.Овдје је ријеч о фашистима из НАТО-а.”

    Мислио сам сачекати Караџића да се врати из Хага, па да одем на психијатријски преглед, (јер ће се то прије десити него што Дроњак дипломира), али ћу послије ове твоје реченице морати под хитно.

    Да ли је могуће да још увијек постоје двије Њемачке? Једна у ЕУ, а друга у НАТО. Или сам ја нешто побркао.

  10. Аустрија,Кипар,Финска,Ирска,Малта,Шведска су у ЕУ а нису Нато-у.Провјери,и не бој се.Ниси за психијатра,мада има коментатора који јесу.

  11. Serbinum, 29.03.2014. 12:17:26

    ”Аустрија,Кипар,Финска,Ирска,Малта,Шведска су у ЕУ а нису Нато-у”

    Земље које си ти набројао не сматрају НАТО својим непријатељем, за разлику од многих Срба који то мисле.. Они нису у НАТО из сасвим других који се не могу поредити са нашом ситуацијом. Они су сврстани у другу групу.

    У првој групи су бивше комунистичке земље и за све њих је важио услов да прије уласка у ЕУ морају приступити НАТО. Ни у једном случају није било обрнуто.

    Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, Хрватска су прије чланства у ЕУ приступиле НАТО. За сада је у НАТО Албанија, а на мапи пута за НАТО Црна Гора и Македонија. Србија и БиХ су за сада у Партнерству за мир, што је предуслов за мапу пута.

  12. Симо П. Ороз, 29.03.2014. 12:26:02 [11030
    И Русија је у партнерству за мир,није ти то аргумент.А Нато нас је бомбардовао 1995 и 1999,можда си заборавио?

  13. Партнерство за мир је НАТО пројекат који је први корак ка чланству. То што је Русија у том партнерству не значи да Русија хоће у НАТО, али за оне државе које то хоће то је услов.

    Што се тиче боомбардовања, наравно да га нисам заборавио, али нисам заборавио ни АБиХ ни ХВО, а данас са њима имамо заједничку војску.

  14. Симо П. Ороз, 29.03.2014. 12:59:06 [110313]
    То што је Русија у том партнерству не значи да Русија хоће у НАТО, али за оне државе које то хоће то је услов.
    Па то је кључно,које то хоће?Јел’ ти хоћеш?Ја нећу.

    А о спремности заједничке нам војске,може се роман написати.Знам само да Хрвати неће да спавају у собама са муслиманима(на Мањачи).То говори о заједништву и војске и државе.

  15. Serbinum, 29.03.2014. 13:08:11

    ”Па то је кључно,које то хоће?Јел’ ти хоћеш?Ја нећу.”

    Тако је. То је кључно. Ако нећеш у НАТО, не мораш. Али ако хоћеш у ЕУ, предходно мораш у НАТО.
    Пошто Русија неће у ЕУ она не мора у НАТО.
    А Србија хоће у ЕУ.

    Што се заједничке војске тиче она је таква каква је. Слика и прилика народа, а да је заједничка јесте.

  16. Написао Симо па порекао.

    Симо П. Ороз, 29.03.2014. 12:59:06 [110313]
    Партнерство за мир је НАТО пројекат који је први корак ка чланству. То што је Русија у том партнерству не значи да Русија хоће у НАТО, али за оне државе које то хоће то је услов.
    КОЈЕ ХОЋЕ?Кључна реченица или је НАТО присила?

  17. Да скратимо. За све бивше комунистичке земље услов за улазак у ЕУ је претходно чланство у НАТО.

  18. Да скратимо,није.Јенс је морални пигмеј,џаба му што воли ћевап и “силовану паприку”.Доста више о њему.Крај.

  19. Serbinum, 29.03.2014. 13:40:24

    ”Да скратимо,није.”

    Да скратимо јесте. Мој аргумент је да ни једна бивша комунистичка земља није уушла у ЕУ, а да претходно није постала чланица НАТО.

    Кад будеш имао овако јасан и јак аргумент можемо наставити дискусију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *